Завршна конференција пројекта DANUrB+ организована је од 11 до 13. децембра 2022. године у Будимпешти, у Мађарској. Током другог дана конференције, пројектни партнери су презентовали најзначајније резултате пројекта међународним и регионалним гостима, укључујући и важне госте из Секретаријата INTERREG програма, и организовали неколико округлих столова на којима су истакли најважније теме за урбану баштину у Подунављу. Трећи дан конференције био је посвећен представљању свих резултата пројекта и дискусијама о томе како се успостављена плодна сарадња између пројектних партнера може продужити и унапредити. Конференција је укључила и студијску посету оближњем историјском градићу Српски Ковин (мађ. Rackeve) током првог дана конференције, где су локални пројектни партнери показали свој пилот-пројекат.
Насловна страна D+ АТЛАСA: АТЛАСA СКРИВЕНИХ УРБАНИХ ВРЕДНОСТИ ДУЖ ДУНАВА, који је уредио тим Архитектонског факултета у Београду.
Ас. Јелена Марић представља најважније резултате пројекта Архитектонског факултета у Београду.
Ас. Бранислав Антонић представља атлас пред међународним и регионалним гостима завршне конференције.
На конференцији је учествовало 11 чланова тима Архитектонског факултета у Београду: проф. Александра Ђукић, проф. Александра Ступар, в.проф. Бисерка Митровић, доц. Данијела Миловановић Родић, доц. Ивица Николић, Светлана Толић, шеф финансијске службе, ас. Јелена Марић, ас. Александар Грујичић, ас. Бранислав Антонић, Милорад Обрадовић, докторант, и Никола Митровић, докторант. Такође, пет учесника из Голупца, Смедерева и Сомбора представљало је своје градове као придружене стратешке партнере факултета.
Ас. Јелена Марић и ас. Бранислав Антонић излажу све резултате пројекта који је урадио тим Архитектонског факултета у Београду.
Међународни и регионални гости завршне конференције.
Део тима Архитектонског факултета у Београду током студијске посете оближњем историјском граду Српски Ковин са пилот-локацијом.
Доц. Ивица Николић и представник Голупца испред техничког пројекта доградње поткровља голубачке народне библиотеке, који је пројектовао И. Николић за овог придруженог стратешког партнера.
Један од главних DANUrB+ резултата представљених другог дана конференције била је званична презентација D+ АТЛАСA: АТЛАСA СКРИВЕНИХ УРБАНИХ ВРЕДНОСТИ ДУЖ ДУНАВА. Архитектонски факултет у Београду је водећи партнер у изради атласа у две верзије: штампаној и дигиталној. У питању је урбанистички атлас са циљем откривања скривених урбаних вредности дуж Дунава из нове перспективе. Као прво, формат атласа је иновативан у овом „подунавском“ оквиру, где многе области још увек нису добро мапиране или сагледане са националног нивоа. Као друго, програм атласа је да обухвати и промовише богате, мада обично скривене урбане вредности кроз карте, али и кратке текстове, слике, шеме, табеле и дијаграме о посебностима подунавских градова и њиховом јединственој урбаној баштини. Ова разноликост начина представљања значи да D+ Атлас циља на широку опсег могућих „читача“ широм Подунавља и шире.
Уводно поглавље D+ атласа; аутори: проф. Александра Ђукић и доц. Јелена Марић; шема: Никола Митровић, докторант.
D+ Атлас – студија случаја Сомбор (лево); аутор: Милорад Обрадовић, докторант.
D+ Атлас представља заједнички рад истраживача шест партнерских универзитета из Словачке, Мађарске, Србије, Румуније и Бугарске, где су ауторски тимови радили на заједничким урбаним темама у Дунавском региону. Други пројектни партнери су такође дали допринос атласу слањем локалних прича, слика, статистичких података и учешћем у заједничким дискусијама о томе како овај атлас учинити привлачнијим и ближим локалним људима и стручњацима.
Једна од великих карата у D+ атласу, развијена за све подунавске градове. Аутор: ас. Александар Грујичић.
D+ Атлас – студија случаја Смедерева (лево); аутор: доц. Јелена Марић.
Штампано издање D+ Атласа има четири главна поглавља, дата хронолошким редом. Почиње се уводним поглављем са основним поставкама: циљевима, главном темом, обухватом и садржајем. Затим се пролази кроз 15 вишеауторских поглавља посвећених посебним темама прошлости, садашњости и будућности подунавских градова. Између њих су дате такозване „велике мапе“ целог Подунавља, са више од 90 градова и места мапираних према њиховим главним друштвеним, демографским, економским и комуникационим обележјима. Дигитална верзија D+ Атласа је мало другачија, али у складу са новим могућностима иновативног дигиталног доба. Атлас је заснован на савременој ГИС платформи, где корисници могу претраживати подстављене податке кроз неколико великих тема атласа, уређених као кроз меније за навигацију: демографија, економија, урбани развој и студије случаја.
D+ Атлас – студија случаја Голупца; аутор: проф. Александра Ђукић.
