Uspeh nastavnika: dr Marija Milinković dobitnik nagrade Ranko Radović za 2022. godinu u kategoriji Kritičko-teorijski tekstovi o arhitekturi

Žiri Nagrade Ranko Radović u kategoriji Kritičko-teorijski tekstovi o arhitekturi je u 2022. godini radio u sledećem sastavu: mr Ognjenka Finci, profesorica emerita Arhitektonskog fakulteta i Akademije likovnih umetnosti Univerziteta u Sarajevu, predsednica žirija; dr Miljana Zeković, profesorica Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu i dr Zoran Đukanović, profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Žiri je zasedao tokom novembra i početkom decembra meseca tekuće godine, a konačnu odluku je doneo 5.12.2022. godine.

Žiri Nagrade Ranko Radović u 2022. godini doneo je jednoglasnu odluku da nagradu u kategoriji Kritičko-teorijski tekstovi o arhitekturi dodeli naučnoj monografiji „Nikola Dobrović – The Shifting Modes of Critical Practice in Architecture“ autorke dr Marije
Milinković.

Sa posebnim osvrtom na važnost teme međunarodnog predstavljanja velikana jugoslovenske arhitekture Nikole Dobrovića, kako bi se na dostojan način obeležila 125- ogodišnjica njegovog rođenja, žiri je zaključio da je upravo pristup kakav je imala Marija Milinković prilikom pisanja monografije, onaj koji približava i omogućuje široko razumevanje kompleksnih misli i kompleksnog opusa ovog gorostasa jugoslovenske arhitekture, podjednako čitaocima koji jesu i, opet, nisu nužno pripadnici arhitektonske sfere.

U uvodniku, autorka citira i bojazan profesora Ranka Radovića, koji u svom tekstu iz 1979. godine „Nikola Dobrović ili o povećanju s vremenom“ aludira na to da će godine proći dok se Dobrovićevo „voluminozno i heterogeno“ delo ne sagleda u potpunosti, sa jasnom idejom o vrednostima koje nosi. Ovom opaskom, autorka se poziva na Radovićevo poimanje Dobrovićevog dela i to ne čini prvi put u svom bogatom naučnom radu. U iteracijama koje su prethodile monografiji o Dobroviću, ona se oslanjala na stavove i interpretacije Ranka Radovića, analizirajući ih, poredeći ih i kontekstualizujući ih u vreme posle smrti oba arhitekta, čineći na ovaj način profesora Ranka Radovića nezaobilaznim i visokovrednim saradnikom na sopstvenom putu pisanja i otkrivanja tajni Dobrovićeve arhitekture.

Shodno navedenim kriterijumima ocenjivanja i karakteristično za tročlani žiri, koji je u istom sastavu radio i prošle godine, posebno je vrednovana doslednost sprovođenja i jasnoćaprikaza kritičke misli autorke. Takođe, aktuelnost istraživanja Dobrovićevog života i dela, koje se danas odvija na višestrukim ravnima, sastavni je deo monografije, a stavovi i zaključci
mnogobrojnih istraživača uvršteni su kao važna argumentacija novim naučnim dometima autorke. Uz izuzetnu studioznost, tekst Marije Milinković nudi inteligentnu i poletnu tripartitnu podelu Dobrovićevog života i prakse razdeljene među gradovima (Prag, Dubrovnik, Beograd) i idejama o ličnosti (sanjar, ljubavnik, stvaralac), kojom dodatno angažuje čitaoca da budno prati razvojni put i tok misli našeg arhitekte, čineći ga živim savremenikom, za razliku od konvencionalnih prikaza opusa arhitekata, koji su univerzalno ujednačeni i najčešće govore o svojim junacima u davno prošlom vremenu.

To što je ova knjiga izašla iz uredništva čuvenog Hansa Ibelingsa, i što je odobrena od strane izvrsnog odbora renomiranih recenzenata, koji su činili profesori emeritus Branislav Mitrović i doktor Aleksandar Kadijević, profesorka doktorka Jelena Bogdanović i doktorka Zlata Vuksanović Macura, dodatno je preporučuje naučnim i obrazovnim krugovima, što jeste bio ideal profesora Ranka Radovića – da se, od najranijih naučnih koraka jednog istraživača, kvalitetno i u kontinuitetu misli, govori i piše o arhitekturi i gradovima.

I konačno, činjenica da je knjiga izvorno pisana na engleskom jeziku, lektorisana od strane izuzetno referentnih lektora za engleski jezik u Srbiji i izdata od strane uglednog inostranog izdavača, besprekornog savremenog dizajna, garantuje da će kompleksno delo Nikole Dobrovića, ali i jugoslovenske/srpske arhitekture uopšte, doživeti širu međunarodnu promociju, što je, takođe, u najboljem duhu ideja za koje se profesor Ranko Radović ultimativno zalagao.