УСПЕШНО РЕАЛИЗОВАНА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА „125 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА (1897-2022)“

У склопу обележавања 125 година од рођења знаменитог српског и југословенског архитекте Николе Добровића (1897-1967), Српска академија наука и уметности и Архитектонски факултет Универзитета у Београду, у сарадњи са Филозофским факултетом Универзитета у Београду, успешно су реализовали међународну научну конференцију „125 година од рођења архитекте Николе Добровића (1897-1922).“

На конференцији је учествовало 67 истраживача из десет држава. Први дан конференције организован је у Српској академији наука и уметности. Конференцију су поздравним речима отворили академик Владимир С. Костић, председник САНУ, академик Милан Лојаница, секретар одељења уметности САНУ, и др Александар Кадијевић, професор Универзитета у Београду – Филозофског факултета. Уводно предавање одржала је др Љиљана Благојевић, менаџер пројектовања, Deka inženjering doo. Кроз шест паралелних сесија радове је презентовало 26 учесника.

Други дан конференције организован је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Учеснике су у име факултета поздравили др Ана Никезић, продекан за науку, академик арх. Бранислав Мировић, ко-председник Научног одбора и професор Иван Рашковић, члан Програмског одбора јубилеја Николе Добровића. Уводно предавање одржао је др Џереми Хауард (Jeremy Howard), School of Art History University of St Andrews, Scotland. У осам паралелних сесија радове је презентоваo 41 учесник.

На конференцији су размотрене све области Добровићевог стваралаштва: пројектантска и градитељска делатност, урбанизам, теорија, критика, историографија, заштита споменика, универзитетска настава, излагачка и организациона активност, укључујући и признања која је за живота и постхумно добио. Преовлађивали су монографски огледи и студије случаја, али је било и прегледних радова,  расправа, прилога проучавању раније покренутих тема и сећања на Николу Добровића. Поред проширивања сазнања о Добровићевом животу и делу, преиспитани су и модалитети тумачења његове архитектуре. Уз искусне тумаче Добровићевог дела, на конференцији је учествовало више младих истраживача са Архитектонског и Филозофског факултета у Београду.

Никола Добровић је са правом задржао ауторитет током времена које је прошло од његове смрти. Посматран из различитих научних перспектива, он је као стваралац сагледан на комплексан и свеобухватан начин, у светлу променљивих друштвених околности које су утицале на његов рад. Посебна пажња је поклоњена Добровићевим моралним и професионалним начелима, без којих се ни његово дело не може правилно разумети. Тиме се научна заједница приближава слојевитој синтези, која ће се у форми отвореног дискурса константно обогаћивати.

Поред основног циља да се достојно обележи јубилеј утицајног академика и универзитетског професора, на конференцији су актуализована многа питања која је Добровић за живота постављао, иступајући као социјално одговорни модерниста. Отуда би и један од основних закључака овог скупа, поред примарних историографских промишљања, била и уочена и истакнута потреба да савремени градитељи следе Добровићев пример у борби за јавни интерес и принципе демократског града, а тиме се и одупру кризи архитектонске културе у епохи глобализације.

Одржавање Конференције финансијски је подржало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Радови презентовани на конференцији објављени су у изводу, у Књизи сажетака, а у целости ће бити публиковани у оквиру Зборника радова са Конференције који је у припреми.

[Изводи из Предговора Зборнику радова са Конференције; уредници: проф. др Александар Кадијевић и доц. др Марија Милинковић]