U sklopu obeležavanja 125 godina od rođenja znamenitog srpskog i jugoslovenskog arhitekte Nikole Dobrovića (1897-1967), Srpska akademija nauka i umetnosti i Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, uspešno su realizovali međunarodnu naučnu konferenciju „125 godina od rođenja arhitekte Nikole Dobrovića (1897-1922).“
Na konferenciji je učestvovalo 67 istraživača iz deset država. Prvi dan konferencije organizovan je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Konferenciju su pozdravnim rečima otvorili akademik Vladimir S. Kostić, predsednik SANU, akademik Milan Lojanica, sekretar odeljenja umetnosti SANU, i dr Aleksandar Kadijević, profesor Univerziteta u Beogradu – Filozofskog fakulteta. Uvodno predavanje održala je dr Ljiljana Blagojević, menadžer projektovanja, Deka inženjering doo. Kroz šest paralelnih sesija radove je prezentovalo 26 učesnika.
Drugi dan konferencije organizovan je na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Učesnike su u ime fakulteta pozdravili dr Ana Nikezić, prodekan za nauku, akademik arh. Branislav Mirović, ko-predsednik Naučnog odbora i profesor Ivan Rašković, član Programskog odbora jubileja Nikole Dobrovića. Uvodno predavanje održao je dr Džeremi Hauard (Jeremy Howard), School of Art History University of St Andrews, Scotland. U osam paralelnih sesija radove je prezentovao 41 učesnik.
Na konferenciji su razmotrene sve oblasti Dobrovićevog stvaralaštva: projektantska i graditeljska delatnost, urbanizam, teorija, kritika, istoriografija, zaštita spomenika, univerzitetska nastava, izlagačka i organizaciona aktivnost, uključujući i priznanja koja je za života i posthumno dobio. Preovlađivali su monografski ogledi i studije slučaja, ali je bilo i preglednih radova, rasprava, priloga proučavanju ranije pokrenutih tema i sećanja na Nikolu Dobrovića. Pored proširivanja saznanja o Dobrovićevom životu i delu, preispitani su i modaliteti tumačenja njegove arhitekture. Uz iskusne tumače Dobrovićevog dela, na konferenciji je učestvovalo više mladih istraživača sa Arhitektonskog i Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Nikola Dobrović je sa pravom zadržao autoritet tokom vremena koje je prošlo od njegove smrti. Posmatran iz različitih naučnih perspektiva, on je kao stvaralac sagledan na kompleksan i sveobuhvatan način, u svetlu promenljivih društvenih okolnosti koje su uticale na njegov rad. Posebna pažnja je poklonjena Dobrovićevim moralnim i profesionalnim načelima, bez kojih se ni njegovo delo ne može pravilno razumeti. Time se naučna zajednica približava slojevitoj sintezi, koja će se u formi otvorenog diskursa konstantno obogaćivati.
Pored osnovnog cilja da se dostojno obeleži jubilej uticajnog akademika i univerzitetskog profesora, na konferenciji su aktualizovana mnoga pitanja koja je Dobrović za života postavljao, istupajući kao socijalno odgovorni modernista. Otuda bi i jedan od osnovnih zaključaka ovog skupa, pored primarnih istoriografskih promišljanja, bila i uočena i istaknuta potreba da savremeni graditelji slede Dobrovićev primer u borbi za javni interes i principe demokratskog grada, a time se i odupru krizi arhitektonske kulture u epohi globalizacije.
Održavanje Konferencije finansijski je podržalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Radovi prezentovani na konferenciji objavljeni su u izvodu, u Knjizi sažetaka, a u celosti će biti publikovani u okviru Zbornika radova sa Konferencije koji je u pripremi.
[Izvodi iz Predgovora Zborniku radova sa Konferencije; urednici: prof. dr Aleksandar Kadijević i doc. dr Marija Milinković]
Autori fotografija su Iva Čović, Mihajlo Malenović, Marko Miladinović, Teodora Radaković i Mina Stevanović, studenti Univerzita u Beogradu – Arhitektonskog fakulteta.
Fotografije sa Konferencije možete pogledati ovde.
