Понедељак 15. мај 2023. године
Математички институт САНУ,
14 часова, сала 301f (III спрат), Улица кнеза Михаила 36
Позивамо вас да присуствујете предавању под називом ”Милутин Борисављевић – научник, архитекта, естетичар и теоретичар” које ће одржати др Ирена Кулетин Ћулафић, доцент Универзитета у Београду Архитектонског факултета са Департмана за историју и теорију архитектуре и уметности у понедељак 15. маја 2023. године са почетком у 14 h у сали 301f (трећи спрат) Математичког института САНУ, Улица кнеза Михаила 36.
Предавање је организовано у оквиру семинарског циклуса ”Филозофија науке и уметности” који организује Математички Институт САНУ уз напомену да се предавања у овом циклусу неће преносити и снимати, већ је предавања могуће пратити само уживо.
У наставку се налазе апстракти предавања:
8. мај
Тодор Вулић
Циклизам историјске динамике
Постоји ли нека структура историје с оне стране случајног? На ово Шпенглерово питање теоретичари модерне праволинијске парадигме одговарају одлучним негирањем. Међутим, релативно стабилна ритмичност и хронолошка симетричност понављања саобразних догађаја и епизода у историјској динамици показују погрешност важеће парадигме према којој: историјска наука не може формулисати законе јер они не постоје, нити користити математичке обрасце и предвиђати историјску будућност.
15. мај
Ирена Кулетин Ћулафић
Универзитет у Београду – Архитектонски факултет
Департман за историју и теорију архитектуре и уметности
Милутин Борисављевић – научник, архитекта, естетичар и теоретичар
Милутин Борисављевић, архитекта, пројектант, теоретичар, критичар, историчар и естетичар архитектуре, али изнад свега научник који се бавио изучавањем естетике архитектуре и оптичко-физиолошких феномена, и данас пола века након његове смрти остаје енигма и мистериозна личност у српској науци и уметности. Двадесетих година двадесетог века Борисављевић је конципирао научну естетику архитектуре, као врсту псеудонауке која излази из оквира естетике као филозофско-теоријске дисциплине и темељи се искључиво на експерименатлној методи у научним истраживањима везаним за оптику и природу перцепције која је везана за феноменологију и физиологију чула.
22. мај
Милош Миловановић
Математички институт САНУ
Да ли је Руђер Бошковић открио теорију релативности?
Разматра се Теслина тврдња да је Бошковић предвидео теорију релативности, коју такође износе још неки аутори. Основно питање би у том погледу гласило да ли је из његове теорије могуће извести Лоренцову контракцију дужине. То је разлог више за питање шта су полазишта Бошковићеве филозофије која квантну теорију и општу релативност сажима у јединствен систем заснован на статистици мерења и начелима опажања. На послетку је расправљен утицај Руђера Бошковића на Теслу и његово дело.
