Задовољство нам је да вас обавестимо да је професор Иван Рашковић добитник награде HERSUS за модерно наслеђе / Образовање – едукатори.
Ова категорија награђује иновативне наставне и педагошке праксе које се реализују као курикуларне активности, при чему се признавање ЕСПБ спроводи као курикуларне активности са признавањем ЕСПБ на високошколским установама. Институција мора бити лоцирана у оквиру географског делокруга Савета Европе.
Награда HERSUS за модерно наслеђе је иницијатива у оквиру Еразмус+ пројекта Унапређење свести о наслеђу и одрживости изграђеног окружења у архитектонском и урбанистичком дизајну – HERSUS, који се спроводи као стратешко партнерство за високо образовање и суфинансиран је од стране Европске комисије.
HERSUS конзорцијум се састоји од пет универзитета из Европе: – Универзитет у Београду – Архитектонски факултет, Београд, Србија, као водећа организација; – Универзитет Iuav di Venezia, Венеција, Италија; – Кипарски универзитет – Департман за архитектуру, Никозија, Кипар; – Универзитет Аристотел у Солуну – Архитектонски факултет, Солун, Грчка; – Универзитет у Севиљи, Шпанија .
HERSUS награду ће бити домаћин Универзитета у Севиљи на свом Архитектонском факултету, у контексту Унескове катедре за изграђено урбано наслеђе у дигиталној ери – CREhAR (Креативно истраживање и образовање о процени и регенерацији наслеђа).
Награда HERSUS додељује се за најбоље праксе у Европи које се баве одрживошћу и културним наслеђем у архитектонском и урбанистичком дизајну: у академској заједници, професионалној пракси и институцијама. Конкретно, награде HERSUS се баве темом модерног наслеђа, коју је УНЕСКО-ов Програм модерне баштине дефинисао као „Архитектура, урбанизам и дизајн пејзажа 19. и 20. века“. Чињеница је да је човечанство изградило више у последњих 200 година него у остатку своје дуге историје. Упркос томе што је саставни део нашег окружења, ово наслеђе није добро познато и довољно цењено у друштву и институцијама. Ова подцењеност доводи до неадекватне заштите, чинећи га рањивим и у опасности да нестане. У оквиру овог проблема диспропорције – не само у географском, већ и у временском смислу – који је УНЕСКО идентификовао на Листи светске баштине, његов комитет је усвојио стратегију рада на стварању уравнотеженије листе светске баштине, промовишући проактиван приступ идентификацији и документовању овог одсутног или мање заступљеног наслеђа. У том контексту, почетком 21. века УНЕСКО је у сарадњи са ICOMOS-ом и DoCoMOMO-ом покренуо специфичан програм Модерне баштине као једну од оних мање заступљених категорија на којима УНЕСКО и државе чланице морају да раде.
Двадесет година касније и на 50. годишњицу Конвенције о светској баштини, HERSUS успева да допринесе већој видљивости и свести о савременом наслеђу додељивањем пројеката и иницијатива које се баве савременим наслеђем на иновативан и одржив начин.
Награђени курикулум
У периоду од три школске године, изборни предмет друге године мастер студија КОРИШЋЕЊЕ НАСЛЕЂА У САВРЕМЕНОЈ АРХИТЕКТУРИ био је усмерен ка појму традиције и наслеђа као појмова кроз релативизацију њихове временске и просторне димензије. Ово је реализовано кроз специфичан тематски оквир под називом „Епоха. Филм. Архитектура.” који се фокусирао на истраживање културног контекста бивше Југославије и улоге архитектуре у 4 филма из карактеристичних периода.
Циљ је био критичка анализа тема наслеђа, савремености, друштвене и културне улоге архитектуре и додатно разумевање промене улоге архитекте у динамичком контексту друге половине 20. века у контексту Балкана. Главни корак био је формирање модела интерпретације засноване на дисциплинарним знањима и методама и интердисциплинарној размени за анализу формативних аспеката приказаних просторних пракси у конкретном медију (филму).
Полазећи од филма, као облика репрезентације, који је истовремено и означитељ и означени садржај, пракса по себи и репрезентација праксе, наставни планови и програми су били усмерени ка разумевању утицаја специфичних културних и друштвених феномена. епохе и превазилажење предрасуда и стереотипа везаних за наслеђе. Представљање различитих друштвених, културних и политичких контекста архитектуре коришћено је као платформа за развијање неопходних вештина за критичко мишљење код ученика, како би разумели комплексност различитих феномена везаних за појам наслеђа, савремености, историчности, савремености, ауторство и саме дисциплине.
