Zadovoljstvo nam je da vas obavestimo da je profesor Ivan Rašković dobitnik nagrade HERSUS za moderno nasleđe / Obrazovanje – edukatori.
Ova kategorija nagrađuje inovativne nastavne i pedagoške prakse koje se realizuju kao kurikularne aktivnosti, pri čemu se priznavanje ESPB sprovodi kao kurikularne aktivnosti sa priznavanjem ESPB na visokoškolskim ustanovama. Institucija mora biti locirana u okviru geografskog delokruga Saveta Evrope.
Nagrada HERSUS za moderno nasleđe je inicijativa u okviru Erazmus+ projekta Unapređenje svesti o nasleđu i održivosti izgrađenog okruženja u arhitektonskom i urbanističkom dizajnu – HERSUS, koji se sprovodi kao strateško partnerstvo za visoko obrazovanje i sufinansiran je od strane Evropske komisije.
HERSUS konzorcijum se sastoji od pet univerziteta iz Evrope: – Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, Beograd, Srbija, kao vodeća organizacija; – Univerzitet Iuav di Venezia, Venecija, Italija; – Kiparski univerzitet – Departman za arhitekturu, Nikozija, Kipar; – Univerzitet Aristotel u Solunu – Arhitektonski fakultet, Solun, Grčka; – Univerzitet u Sevilji, Španija .
HERSUS nagradu će biti domaćin Univerziteta u Sevilji na svom Arhitektonskom fakultetu, u kontekstu Uneskove katedre za izgrađeno urbano nasleđe u digitalnoj eri – CREhAR (Kreativno istraživanje i obrazovanje o proceni i regeneraciji nasleđa).
Nagrada HERSUS dodeljuje se za najbolje prakse u Evropi koje se bave održivošću i kulturnim nasleđem u arhitektonskom i urbanističkom dizajnu: u akademskoj zajednici, profesionalnoj praksi i institucijama. Konkretno, nagrade HERSUS se bave temom modernog nasleđa, koju je UNESKO-ov Program moderne baštine definisao kao „Arhitektura, urbanizam i dizajn pejzaža 19. i 20. veka“. Činjenica je da je čovečanstvo izgradilo više u poslednjih 200 godina nego u ostatku svoje duge istorije. Uprkos tome što je sastavni deo našeg okruženja, ovo nasleđe nije dobro poznato i dovoljno cenjeno u društvu i institucijama. Ova podcenjenost dovodi do neadekvatne zaštite, čineći ga ranjivim i u opasnosti da nestane. U okviru ovog problema disproporcije – ne samo u geografskom, već i u vremenskom smislu – koji je UNESKO identifikovao na Listi svetske baštine, njegov komitet je usvojio strategiju rada na stvaranju uravnoteženije liste svetske baštine, promovišući proaktivan pristup identifikaciji i dokumentovanju ovog odsutnog ili manje zastupljenog nasleđa. U tom kontekstu, početkom 21. veka UNESKO je u saradnji sa ICOMOS-om i DoCoMOMO-om pokrenuo specifičan program Moderne baštine kao jednu od onih manje zastupljenih kategorija na kojima UNESKO i države članice moraju da rade.
Dvadeset godina kasnije i na 50. godišnjicu Konvencije o svetskoj baštini, HERSUS uspeva da doprinese većoj vidljivosti i svesti o savremenom nasleđu dodeljivanjem projekata i inicijativa koje se bave savremenim nasleđem na inovativan i održiv način.
Nagrađeni kurikulum
U periodu od tri školske godine, izborni predmet druge godine master studija KORIŠĆENJE NASLEĐA U SAVREMENOJ ARHITEKTURI bio je usmeren ka pojmu tradicije i nasleđa kao pojmova kroz relativizaciju njihove vremenske i prostorne dimenzije. Ovo je realizovano kroz specifičan tematski okvir pod nazivom „Epoha. Film. Arhitektura.” koji se fokusirao na istraživanje kulturnog konteksta bivše Jugoslavije i uloge arhitekture u 4 filma iz karakterističnih perioda.
Cilj je bio kritička analiza tema nasleđa, savremenosti, društvene i kulturne uloge arhitekture i dodatno razumevanje promene uloge arhitekte u dinamičkom kontekstu druge polovine 20. veka u kontekstu Balkana. Glavni korak bio je formiranje modela interpretacije zasnovane na disciplinarnim znanjima i metodama i interdisciplinarnoj razmeni za analizu formativnih aspekata prikazanih prostornih praksi u konkretnom mediju (filmu).
Polazeći od filma, kao oblika reprezentacije, koji je istovremeno i označitelj i označeni sadržaj, praksa po sebi i reprezentacija prakse, nastavni planovi i programi su bili usmereni ka razumevanju uticaja specifičnih kulturnih i društvenih fenomena. epohe i prevazilaženje predrasuda i stereotipa vezanih za nasleđe. Predstavljanje različitih društvenih, kulturnih i političkih konteksta arhitekture korišćeno je kao platforma za razvijanje neophodnih veština za kritičko mišljenje kod učenika, kako bi razumeli kompleksnost različitih fenomena vezanih za pojam nasleđa, savremenosti, istoričnosti, savremenosti, autorstvo i same discipline.
