Сто година од рођења архитекте Ивана Антића

Међународни научни скуп поводом обележавања 100 година од рођења академика Ивана Антића (1923-2023), једног од најзначајнијих српских архитеката, професора београдског Архитектонског факултета, члана Крунског савета, дугогодишњег активног члана професионалних удружења и једног од оснивача Инжењерске коморе Србије, свечано ће бити отворен у понедељак, 4. децембра, у 9.30, у Свечаној сали САНУ.

Истог дана, са почетком у 17:00, проф. др Ана Никезић, продекан за науку и сарадњу са Универзитетом отвориће Међународни научни скуп 100 од рођења архитекте Ивана Антића (1923-2023) у амфитеатру Факултета.

Затим у 18:00, проф.арх. Владимир Лојаница, декан Архитектонског факултета, отвориће изложбу у просторијама Факултета. Изложбу чине два сегмента – ”Архитекта Иван Антић – Елементи”, у аули Факултета, коју су приредили студенти Архитектонског факултета под руководством в. проф. мр Зорана Абадића, и асис. др Јелене Богосављевић, и изложба приказа изабраних објеката архитекте Антића у сали 200.

У временском распону од око педесет година архитекта Антић је пројектовао објекте који у обликовном, конструктивном и садржинском смислу представљају својеврсно оваплоћење идеала доба у којем је стварао. Његов обиман и награђиван опус садржи велики број реализованих и пројектованих архитектонских радова који су упоришне тачке српске модерне архитектуре. Међу њима су истакнута дела српске архитектуре као што су Музеј савремене уметности на Ушћу, Музеј у Шумарицама (у коауторству са Иванком Распоповић) или Спортски центар „25. мај“, спортска хала „Пинки“ у Земуну, комплекс „Дом пионира“ са зградом РТБ-а и позориштем „Душко Радовић“ у Београду, олимпијски базен на Пољуду у Сплиту, хотели „Бреза“ у Врњачкој Бањи, „Нарвик“ у Кикинди или хотел „Хајат“ у Новом Београду, зграда СУП-а на Губеревцу у Београду, Дом „Политике“ у Крупњу, све сврховите и естетизоване градитељске форме, опредмећене садржинским и конструктивним захтевима.

Добитник је бројних награда и друштвених признања: Октобарске награде града Београда за МСУ (1965), заједно са И. Распоповић, Седмојулске награде за целокупан стваралачки опус (1969), Октобарске награде града Београда и Борбине награде за архитектуру за Спортски центар 25. мај (1974), Награде Културно-просветне зајендице Крагујевца за Музеј у Шумарицама (1975),заједно са И. Распоповић, Дипломе и златне плакете града Сплита за допринос одржавању Осмих медитеранских игара (1979), Борбине награде за архитектуру зграде РСУП на Губеревцу (1983), Вукове награде (2000).

Научни скуп посвећен академику Антићу, који ће се реализовати у САНУ и у простору Архитектонског факултета Универзитета у Београду, биће заокружен промоцијом прве монографије о њему „Архитектонично, архитекта Иван Антић” Дијане Милашиновић Марић и Игора Марића (у свечаној сали САНУ са почетком у 13:30 часова)

Директан пренос може се пратити и путем линка https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/.