Трећа научна конференција УРБАНА БЕЗБЕДНОСТ И УРБАНИ РАЗВОЈ, 01.07.2024., БЕОГРАД

АГЕНДА

Трећу научну конференцију о урбаној безбедности и урбаном развоју у Републици Србији организују Факултет безбедности и Архитектонски факултет Универзитета у Београду с циљем даљег развијања академске расправе о комплексности све израженијих безбедносних проблема и изазова у урбаном простору. На дневном реду, као и претходних конференција, наћи ће се теме које на различите начине повезују питања безбедности са урбаним простором и његовим развојем, у настојању да се нађу најбоља решења за све сложеније безбедносне и урбане изазове 21. века.

Урбана безбедност је вишедимензионално и сложено питање које укључује различите друштвене факторе као што су: друштвена интеграција, отпорност друштва, као и свест заједнице и њено оснаживање. У том контексту, градови служе као кључни актери у суочавању са стварном и перципираном безбедношћу, кроз решавање циљаних мера и примену иновативних решења против свих облика криминала, насиља, ризика и претњи који долазе из природе, али и који су узроковани технолошким процесима и непримереном употребом нове технологије.

Питање безбедности у урбаним срединама подложно је сталним променама које се дешавају у градовима и општинама и важно је за оне који одлучују где ће живети, где ће се школовати и где ће радити. Демографски трендови становништва, активности у слободно време, мобилност и технолошке иновације су у сталном кретању, али ови фактори значајно обликују сигурност и безбедност различитих група становништва са њиховим специфичним потребама. Систематско управљање ризицима игра суштинску улогу у постизању високог нивоа сигурности и безбедности у градовима и заједницама, а на тај начин и обезбеђивању доброг квалитета живота.

Концепт паметног града, као изразито позитиван тренд и свеобухватан приступ управљању и развоју града, подразумева коришћење различитих врста електронских метода за прикупљање података, као и ИоТ технологија. Паметне технологије се уводе у урбану инфраструктуру, како би се поједноставило управљање интерним урбаним процесима и осигурала удобност и сигурност за саме грађане. Употреба паметних технологија усмерена је на оптимизацију аспеката градског живота, као што су функционисање транспортног система, хитних служби, управљање паркинг површинама, уштеда коришћених ресурса, поједностављивање система плаћања комуналних рачуна, унапређење безбедности грађана и многе друге. Урбана подручја се стално суочавају са изазовом обезбеђивања ефикасних безбедносних мера, како би се осигурала безбедност становника, предузећа и критичне инфраструктуре. Последњих година напредак у технологији вештачке интелигенције и геолокације извршило је револуцију у систему урбаног надзора, повећавајући њихову ефикасност у откривању и реаговању на потенцијалне безбедносне претње. Са способношћу да открије, реагује и спречи потенцијалне претње, ова технологија игра виталну улогу у обезбеђивању јавне безбедности у дигиталном добу. С тим у вези, постоје и велика очекивања од вештачке интелигенције у урбаном контексту, јер она може да пружи бројна решења у различитим областима, од побољшаног урбаног управљања и подршке доношењу одлука, до омогућавања нових или унапређених услуга за грађане и стварања нових економских могућности. С друге стране, постоје и бројни ризици примене вештачке интелигенције у урбаном развоју, којима се може угрозити социо-економска и територијална кохезија.

Такође, планирање и дизајн града имају своју улогу у јачању друштвених односа међу људима и њиховог осећаја сигурности и безбедности и смањењу потенцијалних могућности за криминал или друге девијантне појаве и феномене. Приметно је да су неки градови и урбана подручја безбеднија од других, да је криминал негде сконцентрисанији, а у некима није, јер у дизајн неких подручја лакше продиру аутсајдери или људи са маргина, а постоје и негативни простори (простори који обесхрабрују друштвену интеракцију) који подстичу криминал и слабост природне контроле. Присутна су у великој мери и непланска, нелегална и неформална насеља са свим својим специфичностима и проблемима које носе.

Урбанисти и дизајнери суочавају се са великим изазовима приликом пројектовања новог града или урбаног подручја, од којих је најважнији безбедносни изазов, како обезбедити безбедност за урбана подручја. Елементи који су нарочито важни за постизање сигурних и безбедних градова, свакако су: паметно управљање и управљање као такво, правилно урбанистичко планирање и дизајн, присуство компетентних безбедносних снага и обезбеђивање тј. примена савремених технологија. Оно што у литератури највише недостаје, то су научна знања о факторима планирања и пројектовања у градовима који пружају осећај сигурности и безбедности, те у том случају овакве научне конференције треба да буду прилика у којој ће се резултати покренутих истраживања приказати и поделити управо на таквим местима и тестирати њихова употребљивост и значај.
Као и ранијих година, конференцију подржава Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.

(1) Урбанизација безбедности (секуритизација и/или милитаризација урбаних простора)
• урбани милитаризам и војна доктрина и пракса;
• савремени ратови и нове војне технологије за борбу у урбаној средини;
• различити аспекти урбаног насиља (урбана герила, урбани тероризам, инфраструктурно насиље);
• урбана безбедност и заштита критичне инфраструктуре и виталних услуга у кризним ситуацијама (нпр. заштита од инфраструктурних акцидената);
• миграције као генератори промена у урбаним срединама и њихов утицај на безбедност;
• концепти безбедности јавних простора и великих догађаја;
• урбане перспективе: људска/грађанска безбедност у градовима;
• превенција криминалитета кроз урбано пројектовање, планирање и урбани дизајн;
• балансирање безбедности и привлачности урбанистичког планирања;
• провајдери и секуритизујући актери урбане безбедности;
• грађанске иницијативе у функцији урбане безбедности и сигурности.

(2) Дигиталне технологије и урбана безбедност
• вештачка интелигенција и урбана безбедност;
• urban Big data;
• GIS и урбана платформа за податке (Urban Data Platform – UDP);
• Big data за урбани дизајн и менаџмент;
• сајбер безбедносне стратегије за велике градове;
• технолошка интеграција и дигитални безбедносни екосистем у градовима;
• дигитална форензика за паметни град;
• управљање стримом високе дефиниције (HDSM) и надзор паметних градова;
• унапређење јавне безбедности: безбедносне мере за градове засноване на геолокацији;
• употреба технологије за спречавање загађења ваздуха у градовима;
• комуникација, безбедност и заштита приватности уз подршку вештачке интелигенције у паметним градовима;
• вештачка интелигенција и јавна безбедност у паметним градовима;
• ризици и доприноси вештачке интелигенције при дизајнирању паметних градова;
• стратегије за управљање вештачком интелигенцијом у паметним градовима.

(3) Глобализација, урбани развој и трансформација градова
• политике урбанизације у функцији урбане безбедности;
• урбана обнова у функцији безбедности;
• безбедносни изазови паметних и одрживих градова;
• безбедност и приватност – оквири за паметне градове;
• безбедносни аспекти у стратешком и урбанистичком планирању;
• резилијентност и урбанистичко планирање;
• резилијентност градова и одговор на тероризам и катастрофе;
• еколошка безбедност и урбани развој (индустријска екологија градова, проблеми отпада, нови видови загађења);
• урбано сиромаштво и одрживи урбани развој;
• развој руралних насеља;
• развој малих и средњих градова у функцији равномерног територијалног развоја;
• безбедност у отвореним јавним градским просторима;
• урбани дизајн у функцији урбане безбедности и његов утицај на друштвено и индивидуално понашање;
• утицај и међусобна повезаност безбедносних, социо-психолошких и техничких елемената урбане безбедности и урбаног развоја – интегрисани приступ изазову;
• утицај „предузетничког урбанизма“ на урбано пројектовање,планирање и безбедност и сигурност у градовима;
• пројектовање јавних објеката са аспекта безбедности;
• пројектовање стамбених објеката са аспекта безбедности.

Организациони одбор:
• Светлана Станаревић, ванредна професорка, Факултет безбедности, УБ;
• Александра Ђукић, редовна професорка, Архитектонски факултет, УБ.

Програмски и научни одбор:
• Владимир Н. Цветковић, редовни професор, Факултет безбедности, УБ;
• Слађана Ђурић, редовна професорка, Факултет безбедности, УБ;
• Слободан Милутиновић, редовни професор, Факултет заштите на раду, Универзитет у Нишу;
• Зоран Кековић, редовни професор, Факултет безбедности, УБ;
• Светлана Станаревић,ванредна професорка, Факултет безбедности, УБ;
• Вања Роквић, ванредна професорка, Факултет безбедности, УБ;
• Александра Илић, ванредна професорка, Факултет безбедности, УБ;
• Милан Липовац, ванредни професор, Факултет безбедности, УБ;
• Данијела Спасић, ванредна професорка, Криминалистичко-полицијски универзитет, Београд;
• Весела Радовић, научни саветник, Институт за мултидисциплинарна истраживања, УБ;
• Данијела Миљковић, научни саветник, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, УБ;
• Наташа Пицлер Милановић, виши научни сарадник, Универзитет у Љубљани;
• Мина Петровић, редовна професорка, Одељење за социологију, Филозофски факултет, УБ;
• Александра Ђукић, редовна професорка, Архитектонски факултет, УБ;
• Ева Ваништа Лазаревић, редовна професорка, Архитектонски факултет, УБ;
• Александра Ступар, редовна професорка, Архитектонски факултет, УБ;
• Марија Маруна, редовна професорка, Архитектонски факултет, УБ;
• Владимир Лојаница, редовни професор, Архитектонски факултет, УБ;
• Ана Никезић, ванредна професорка, Архитектонски факултет, УБ;
• Милена Вукмировић, ванредна професорка, Шумарски факултет УБ;
• Дејан Филиповић, редовни професор, Географски факултет – Одсек за просторно планирање, УБ;
• Велимир Шећеров, редовни професор, Географски факултет – Одсек за просторно планирање, УБ;
• Југослав Јоковић, доцент, Електронски факултет, Универзитет у Нишу;
• Јелена Марић, доценткиња, Архитектонски факултет УБ;
• Данијела Миловановић Родић, доценткиња, Архитектонски факултет, УБ;

Технички секретари:
• Др Јелена Марић – координаторка, Архитектонски факултет
• Емилија Јовић, Архитектонски факултет
• Јана Марковић, Факултет безбедности
• Вања Матовић, Факултет безбедности

Важни датуми – крајњи рокови:
• 20. април 2024. Пријава теме са предајом апстракта
• 25. април 2024. Обавештење о прихватању апстракта
• 20-28 јун 2024. Регистрација учесника
• 01. јул 2024. Предаја прве верзије рада
• 01. јул 2024. Датум одржавања конференције
• 01. август 2024. Предаја коначне верзије рада (након рецензије)

Место одржавања скупа:
• Архитектонски факултет Универзитета у Београду
Адреса: Булевар краља Александра 73/2, 11000 Београд, Република Србија

Званични језик конференције:
• Текст, презентација и излагање рада су на српском језику.

Котизација:
Учешће на конференцији је без котизације.

Апстракт:
• Дужина: 250–300 речи;
• Језик: наслов рада и апстракт на српском и на енглеском језику;
• Технички услови: Times New Roman; 11 pt, single-spaced;
• Кључне речи: 3 до 5.

Текст за зборник:
• Дужина: 6 или 8 страна са референцама, односно, до 25.000 карактера (без размака);
• Језик: на српском језику;
• Технички услови: Times New Roman, 11 pt, 1.5 spacing, justified, са следећим маргинама: Top 2.5 cm; Bottom 2.5 cm; Left 3 cm; Right 3 cm;
• Литература: сви извори треба да се наведу абецедним редоследом; АПА стил цитирања.

Радови ће бити објављени у:
• Књизи апстраката са конференције са одговарајућим ИСБН бројем, и
• Зборнику радова са конференције са одговарајућим ИСБН и ДОИ бројем.

Сви достављени радови ће проћи процес двоструке рецензије.

Зборник и радове са претходне конференције могуће је пронаћи на следећим интернет страницама:

Контакт:
• Информације и подношење апстраката и радова: ubur@fb.bg.ac.rs