Studijski boravak studenata Arhitektonskog fakulteta u Parku prirode Stara planina i selima Pokrevenik, Dobri Do, Nišor i Koprivštica, grad Pirot

Studenti i nastavnici Arhitektonskog fakulteta su u periodu od  26 – 28. april 2024. godine boravili u zaštićenom prirodnom dobru Park prirode Stara planina i selima Pokrevenik, Dobri Do, Nišor i Koprivštica, grad Pirot. Sela se nalaze u okruženju izuzetnih prirodnih vrednosti i imaju bogato materijalno i nematerijalno kulturno nasleđe.

Studijski boravak studenata je organizovan u saradnji sa Slavkom Kostadinovićem, predsednikom MZ Pokrevenik, i Aleksandrom Panićem, aktivistom pokreta ORSP, i realizovan uz podršku meštana i njihovih potomaka. 

Selo Pokrevenik se nalazi na obroncima Stare planine, ima 32 stanovnika, prosečne starosti 68 godina. Nalazi se u blizini Zavojskog jezera i na putu do vidokovca Smilovica. Tradicionalnu seosku arhitekturu karakterišu krovovi plevnji I kuća sa kamenim pločama malterisanih blatom, kamenih prizemlja i bondruk spratova, nepravilno, ali skladno raspoređene po padini. U selu se nalaze škola, omladinski dom, mlekara i ambulanta u koju lekar dolazi 2 puta mesečno. 

Selo Dobri do je bilo jedno od najbogatijih i najmnogoljudnijih stočarskih sela u Pirotu – po popisu iz 1948 godine u selu je živelo 1222 stanovnika. Danas u njemu živi 27 stanovnika, prosečne starosti 66,8 godina, a u odnosu na popis iz 2011. godine, selo je izgubilo više od pola stanovnika. Objekti u javnoj svojini su mlekara i škola (srpska osnovna muška škola postoji u mestu od 1844. godine) i oba objekta su za potrebe snimanja filmova delimično sanirane. 

Selo Koprivštica se nalazi u zoni zaštite prirode 3. stepena u okviru PPPPN Parka prirode Stara planina, kao i Pokrevenik i Dobri Do. Ima 26 stanovnika prosečne starosti 71 godine, što je skoro 50% manje u odnosu na prethodni popis. U selu se nalaze seoska škola i mesni dom, koji se iako je u dobrom stanju, ne koristi. Meštani su pokrenuli izgradnju crkve. 

Selo Nišor se nalazi na 7km od grada Pirota. Ima 33 stanovnika prosečne starosti 65 godina. Selo je godinama imalo problem sa vodosnabdevanjem, dok 2022. godine nije dobilo vodovodnu mrežu. U selu se nalaze mlekara, škola i objekat u kom su prodavnica, koja već dugo ne radi, prostorije mesne zajednice koje se koriste za vreme izbora i ambulanta u koju lekar dolazi na dve nedelje.  

Studijski boravak je organizovan u okviru izbornog predmeta „Arhitekte i građanske inicijative za održivi razvoj“ na I godini Master i IV godini Integrisanih akademskih studija (ZI2U06, izborni blok MZ123). Nastava na predmetu se po šesti put odvija u okviru STARA KAO NOVA inicijative za obnovu sela, koja podrazumeva saradnju studenata i nastavnika sa udruženjima i stanovnicima staroplaninskih sela i društveno angažovanim ekspertima u oblasti zaštite prirodnog i kulturnog nasleđa. Osnovni cilj incijative je povezivanje nastavnog procesa i realnog razvojnog konteksta radi formulisanja i realizacije društveno i ekološki odgovornih i ekonomski opravdanih rešenja SA i ZA lokalnu zajednicu.

Predavanja Aleksandra Panića o Staroj planini i ekološkom aktivizmu za očuvanje njene prirode, sela i ljudi. Arhitektonski fakultet, 2. April i kanjon Vladikine ploče, 27. April 2024. godine.

Škola u Koprivštici. 

Škola u Nišoru.

Škola u Dobrom Dolu.  

Studenti su na poziv meštana, bili smešteni u selu Pokrevenik u kom je boravila i prošlogodišnja generacija mlekaru, izradili idejna rešenja njihove transformacije u mesta kulture i zajedništva, te ih uz hronološki prikaz razvoja sela, grafičke interpretacije priči i legendi o Pokreveniku i zbirku predmeta iz  svakodnevnog života i rada na selu, predstavili na međunarodnoj izložbi u okviru ULUS manifestacije Bijenale mladih.

Studenti su u selu Pokrevenik bili smešteni u domaćinstvima Todore i Dragana Tošića i Slavka Kostadinovića

U toku ovogodišnjeg studijskog boravka na Staroj planini studenti su:

• Obišli sela Pokrevenik (32 stanovnika, 68 prosečna starost), Dobri Do (27 stanovnika, 67 prosećna starost), Koprivštica (26 stanovnika, prosečna starost 71) i Nišor (33 stanovnika, prosečna starost 64) i snimili napuštene škole u Dobrom Dolu, Nišoru i Koprivštici,
• Razgovarali sa meštanima o objektima u javnoj svojini u selima (kako su i za šta korišćeni, kako su građeni, kada su prestali sa radom, idejma o poželjnoj transformaciji, da li bi želeli da učestvuju), životu u selu sada i nekada (problemi, prednosti), okruženju sela (koja mesta koja smatraju važnim), kao i potrebama i idejama o poželjnoj budućnosti,
• Predstavili i diskutovali sa meštanima Pokrevenika predloge instalacija za Pokrevenik kojima se ukazuje na značaj istorijskog, materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa i prirodnih vrednosti za obnovu sela i koje bi temu (napuštena javna svojinu kao resurs za održivi razvoj sela) i projekte prošlogodišnje generacije studenata (održiva transformacije objekata u javnoj svojini u Pokreveniku) učinili vidljivim u selu,
• Obišli selo Paklešticu i Seoski dom i muzej koji je u toku 2020/21. školske godine formiran u napuštenoj seoskoj mlekari u saradnji meštana i studenata u okviru ovog predmeta,
• Obišli nekoliko značajnih prirodnih lokaliteta, kao što su vidikovac Smilovica, Zavojsko jezero, reka Visočica, vodopad Beljanica, kanjon Vladikine Ploče.

Obilazak sela i razgovor sa meštanima o životu u selu, potrebama i idejama o poželjnoj budućnosti. 

Snimanje objekata u javnoj svojini.  

Studenti prezentiraju meštanima u mesnoj zajednici Pokrevenik predloge prostornih instalacija kojima se ukazuje na značaj istorijskog, materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa i prirodnih vrednosti za obnovu sela. 

Obilazak prirodnog predela: vidikovac Smilovica, kanjon Vladikine ploče, vodopad Slap, Popoviča vir i vodopad Beljanica

Obilazak Pakleštice i Seoskog doma i muzeja koji su formirani u okviru STARA KAO NOVA inicijative u toku 2019/20. školske godine u objektu napuštene seoske mlekare u selu Pakleštica. 

Studenti su samostalno finansirali put redovnom autobuskom linijom do Pirota, prevoz od Pirota do Pokrevenika i ostalih sela su realizovani uz podršku meštana i Sportskog centra Pirot, bili su smešteni u kućama meštana bez novčane nadoknade, sredstva za hranu pripremljenu po povlašćenim cenama u lokalnoj kafani je donirao Grad Pirot, a sredstva za piće su obezbeđena sa naučno-istraživačkog projekta EPICA.