Izložba „Kun: umetnik – radnik – borac”

Izložba „Kun: umetnik – radnik – borac”, čije  su autorke mr Mišela Blanuša, dr Vida Knežević i Ana Panić, svečano je otvorena 11. juna, u Galeriji SANU.

Izložbu, povodom  obeležavanja 120 godina od rođenja ovog značajnog umetnika i revolucionara, profesora na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu i akademika, organizuje Galerija SANU u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu i Muzejom Jugoslavije. Kustoskinja izložbe je dr Katarina Živanović.  Izložbu  je otvorio akademik Vladimir Kostić, predsednik Stručnog saveta Galerije SANU. 

Koristeći se savremenim kustoskim politikama izlaganja, autorski tim je koncept retrospektivne izložbe Đorđa Andrejevića Kuna osmislio kao kontinuirani dijalog mnoštva artefakata iz bogate umetnikove zaostavštine, od ulja na platnu velikog formata, preko nezaobilaznih grafičkih mapa, velikog broja crteža i ilustracija, predmeta iz domena primenjenih umetnosti, te arhivskog materijala i muzejskih predmeta. Interdisciplinarnim promišljanjem aktuelnih tema koje se povezuju s različitim Kunovim stvaralačkim fazama – od međuratnog, ratnog i posleratnog perioda – izložba nudi novo čitanje celokupnog umetnikovog opusa. Polazeći od kompleksne prezentacije i različitih nivoa sagledavanja značaja ličnosti i umetnosti Đorđa Andrejevića Kuna, izložba je osmišljena kroz šest temetskih celina: Kun: umetnik – radnik – borac, Borba umetnika za bolje uslove rada, Krvavo zlato: angažovani roman u slikama, Španija: u rovovima antifašističke borbe, Progon –ilegala – partizanska borba, Socijalistička izgradnja.

Ime Đorđa Andrejevića Kuna predstavlja glavnu odrednicu u istoriji jugoslovenske umetnosti 20. veka koja direktno referiše na pojam borbeni realizam – umetnost koja je bila tesno povezana sa angažovanim, emancipatorskim društveno-političkim događajima tokom prošlog veka. Kun je umetnik koji je čitav svoj život posvetio socijalističkoj revoluciji, on je radnik koji je umetničko dleto i kičicu upregao u borbi za bolje sutra, te neumorni borac na strani potlačenih. Konačno, Kun je umetnik koji nam otvara mogućnost da njegovu umetničku praksu, iz savremenog ugla, posmatramo kao sklop (istorijskih) društvenih odnosa, te kao niz događaja koji nam pružaju horizont obnavljanja nemogućeg. Na izložbi su predstavljeni i radovi savremenih umetnika Hristine Ivanoske,  Dejana Markovića, umetničkog dua Doplgenger i Kontekst kolektiva koji direktno referišu na koji način je Kun danas upisan u kolektivno sećanje savremenog društva, te u kojoj meri je njegov uticaj prisutan u aktuelnim umetničkim praksama.

Publika će na izložbi imati priliku da vidi preko 50 Kunovih umetničkih dela u svim medijima, lične predmete i obiman fotodokumentarni materijal, kao i dela drugih umetnika koji su uticali na Kuna, ali i muzejske predmete i bibliotečku građu iz Muzeja savremene umetnosti, Muzeja Jugoslavije, Srpske akademije nauka i umetnosti, Uprave za zajedničke poslove republičkih organa – Palata Srbija, Ministarstva spoljnih poslova, Vojnog muzeja, Narodnog muzeja Šumadije, Medija centra „Odbrana“, Narodnog muzeja Srbije, Muzeja primenjene umetnosti, Radio-televizije Srbije, Narodne biblioteke Srbije, Narodne biblioteke Bor, Istorijskog arhiva Beograda, Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine, kao i od porodice umetnika, kojima se organizatori izložbe najljubaznije zahvaljuju na pozajmicama i saradnji na realizaciji ove izložbe.

Posetioci  će moći da pogledaju  izložbu do 8. septembra 2024. godine.