Мастер академске студије Архитектура 2014/15
II година – 4. семестар
МОДУЛ 9 – Мастер пројекат
Курс М9.1. – Теза и Курс М9.2. – Пројекат:
“ИЗГУБЉЕНИ У ПРЕВОДУ” – ПРОПУШТЕНЕ ШАНСЕ, НОВЕ МОГУЋНОСТИ
Наставник:
арх. Горан Војводић, ванредни професор
* “LOST IN TRANSLATION” Sofia Coppola, 2003.
“Изгубљени у преводу” су кроз време, транзицију, трансформацију и лошу приватизацију: локације, објекти, шансе за квалитетније животно окружење и добре намере архитеката. Изгубљени су неквалитетном изградњом, надоградњом, анексирањем, пренаменом, преобличавањем и неоствареним потенцијалом.
Задатак се у најширем тематском смислу односи на проналажење и препознавање дисконтинуитета настанка, развоја и опстанка појединих локација и објеката градског језгра, у контексту пружања нове шансе изгубљеним, нереализованим, погрешно реализованим архитектонским ангажманима, иницираним погрешним друштвеним одлукама.
Просторни оквир студенти бирају сами од понуђених (или препознатих)** традиционално неуралгичних а нерешених (или погрешно решених) локација ширег градског центра, које након серије нереализованих конкурса, студија и пројеката добијају готово митски карактер “вечног проблема”.
Студент:
Драгана Пантелић
Опис пројекта:
Сваки савремени објекат је окружен историјама различитог реда, које се континуално обнављају и делују на њега. Тако је опажање прошлости окружено редовима слика садашњости, као што је сећање виртуелна слика актуелног објекта. То непрекидно осциловање, као размена између модерног објекта и слике прошлости, дефинише кристале на равни иманенције где њихово активно и пасивно заједно постоје. Дистинкција између активног и пасивног одговара фундаменталном расцепу времена, чинећи два вида времена, садашњост која пролази, и мисаона слика прошлости која се чува, одржавајући њихов однос као непрекидни кружни ток.
Са тим у вези, главно начело архитектонског концепта представљеног пројекта је успостављање нове врсте односа унутар система контрастних елемената традиционалне вредности архитектуре са естетиком и сензибилитетом човека савременог доба, који не приказује коначан облик већ потенцијал историје путем нових сценарија. У погледу програма, препознате су ликовне и књижевне уметности као полазишта за формирање функционалних садржаја на локацији Косанчићевог венца, а област музике је дата као компонента која ће на адекватан начин изложити, унапредити и умрежити постојеће програмске квалитете.
https://www.flickr.com/photos/arhitektonski_fakultet_beograd/albums/72157659618631492
