УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, 11120 БЕОГРАД
  • en
  • sr
Date: 13/10/2015 Кључне речи:

Мастер академске студије Архитектура 2014/15

II година – 4. семестар
МОДУЛ 9 – Мастер пројекат

Курс М9.1. – Теза и Курс М9.2. – Пројекат:
НОВЕ КАПИЈЕ БЕОГРАДА
Наставник:
др Ђорђе Стојановић, доцент

Рад у студију почиње анализом постојећег објекта “Источне капије Београда,” а потом се на основу стечених сазнања о контексту стамбене градње седамдесетих година и проблемима који се оцртавају кроз употребу и кроз данашње стање објекта, наставља пројектовањем Нове капије Београда на истој локацији.

У савременом контексту, значајно измењеном у односу на онај у коме је објекат настао, сваки студент ће имати могућност да сопствену пројектантску стратегију усмери према једном од два опречна сценарија: изградњи новог објекта на овој локацији или реконструкцији три постојеће куле од којих свака има 28 спратова и садржи 190 стамбених јединица. У оба случаја задатак је да се испројектује вишенаменско изграђено окружење које карактерише могућност избора, разноликост и флексибилност.

Уместо искључиво стамбеног окружења, студенти ће имати задатак да истраже и прикажу могућности за увођење других намена попут садржаја за рекреацију, друштвену интеракцију и инфраструктуре потребне за стилове живота који подразумевају високу свест о утицају на животну средину, а све у оквиру структуре коју карактерише несвакидашње висок индекс изграђености и вертикална организација простора.

Студент: 
Љубица Арсић

Опис пројекта:
Источна капија Београда (1976.) заузима важно место у силуети града Београда. Трансформација једног таквог објекта подразумева поновно промишљање њене улоге у прошлости, као и замишљање могуће будућности на нивоу кула, насеља и града.

Идеја је да се Рудо комплекс трансформише додавањем инфраструктурног парка, који би повезао све три куле и формирао нови јавни простор између њих. На тај начин успоставља се повезивање на физичком, визуелном и олфакторном новоу између станара, што ће подстаћи друштвену интеракцију, унапредити однос јавних простора и понудити успешнију везу између спољних простора и станова. Саме куле остају суштински непромењене, осим простора ходника, које замењује нова прозирна структура. Вертикални комуникациони токови се измештају ка центру трију кула. Новоформиране рампе и стазе пружају се континуално и решавају проблем “слепих улица” у комплексу.

Циљ пројекта је да се минималном интервенцијом постигне максимална трансформација. Овакав приступ искључује рушење, те подразумева подробну анализу оригиналног пројекта, па се намеће као један од могућих начина третирања модернистичког архитектонског наслеђа. Овај пројекат зато представља својеврсну врсту омажа непознатој архитектици Вери Ћирковић

https://www.flickr.com/photos/arhitektonski_fakultet_beograd/albums/72157659618631492