Мастер академске студије Архитектура 2014/15
II година – 4. семестар
МОДУЛ 9 – Мастер пројекат
Курс М9.1. – Теза и Курс М9.2. – Пројекат:
ПРОИЗВОДЊА ГРАДА: Пост-индустријска фаза Дунавске улице
Наставник:
арх. Небојша Фотирић, доцент
Девастирана, пост-индустријска градска матрица која прати коридор железничке инфраструктуре којим је одређена невидљива наметнута граница раздвајања територије града у односу на водени ток Дунава постављена је као просторни оквир задатка, и то уз ток Дунавске улице. Антиципирајући разрешење саобраћајних токова железнице и транзитног теретног и другог саобраћаја у односу на градску матрицу Београда која инклинира ка обали Дунава, празнина која остаје отвара простор за промишљање нових програмских и просторних могућности ове линије београдског приобаља.
У програмском смислу, овакав просторни контекст претпостављеног високог урбанитета и густине, подразумева програмску хибридност пројекта, кроз суперпонирање дивергентних садржаја.
Циљ задатка подразумева да кандидат самостално сагледа и истражи могућности морфолошке и програмске трансформације ове фазе дунавског приобаља Београда, формулише тему кроз питања која сматра релевантним у односу на задатак, а затим тај истраживачки процес преведе у савремен и кохерентан архитектонско-урбанистички пројекат.
Студент:
Милица Боровић
Опис пројекта:
Пројектни задатак је постављен кроз испитивање начина пројектовања контекста као непосредан одговор на мастер тезу. Карактеристике архитектуре која пројектује контекст су „апсолутност“(1) и „великост“(2). Архитектура не прати рутину урбанизације већ постаје њен предуслов. Великост раскида са размером. Оно што се сагледава није оно што јесте. Последица тога је претварање постиндустријске зоне дунавског приобаља у бесцаринску зону која постаје нови контекст за развој рекреативних садржаја који припадају граду. Тежиште пројекта је на терминалу који увезује железнички, друмски, пешачки и речни саобраћај и добија екстензију у виду хотела који припада бесцаринској зони. Постављање града и приобаља односно бесцаринске зоне у паралелни однос и пројектовање односа између новог и постојећег контекста отвара питање односа архитектуре и контекста.
(1) Aureli, P. V. (2011). The possibility of an absolute architecture. Cambridge: The MIT press
(2) Koolhaas, (1995). R. S, M, L, XL. New York: Monacelli Press
https://www.flickr.com/photos/arhitektonski_fakultet_beograd/albums/72157659618631492
