А26. МАСА-А24021: МАСТЕР ТЕЗА, А27. МАСА-А24022: МАСТЕР ПРОЈЕКАТ, А28. МАСА-А24023: МАСТЕР ЗАВРШНИ РАД – 2015/16

01
АРХИТЕКТУРА И ЧЕТИРИ ЕЛЕМЕНТА (ВАТРА, ЗЕМЉА, ВАЗДУХ, ВОДА)

Наставник:
арх. Миодраг Мирковић, редовни професор

Тематски оквир: Хибрид музејско-галеријског излагања и комплементарних садржаја
Просторни оквир: Рт Новог Београда (ушће Саве у Дунав)

Циљ рада на мастер пројекту је успостављање везе града и реке кроз анализу и разумевање друштвеног контекста и просторних захтева задате локације.
Посебна пажња усмерена је ка индивидуалном формирању става о просторно-функционалној заступљености појединих предложених садржаја у оквиру целине пројекта.

02
АРХИПЕЛАГ КУЛТУРЕ И УМЕТНОСТИ

Наставник:
арх. Зоран Лазовић, редовни професор

Истраживање међуодноса сврхе, функције, садржаја, форме и контекста одвијаће се пројектовањем архитектонског објекта културе и уметности кроз тему феномена савремених урбаних хибрида – примарно са садржајима културе и уметности и – секундарно са комплементарним садржајима забаве и угоститељства, а који чине основу културе савременог урбаног човека и срж урбаности градова. Активирање креативне уметничке сцене која ствара и презентује културне и уметничке догађаје. Више групација објеката од више студената чинили би урбана острва/четврти, заланчане ансамбле – архипелаге културе и уметности у морфологији, (међу)простору града, река, острва, у смени 24/7/12, у Београду.

03
АЛГОРИТАМ ПРОСТОРА КУЛТУРЕ

Наставник:
арх. Владимир Лојаница, редовни професор

Завршни рад подразумева истраживачки рад на аналитици актуелног друштвеног и културолошког тренутка и формулацију индивидуалних визија теме кроз начелне програмске и естетске смернице. Тежиште је на акцентовању простора, који се налази у средишту бројних утицаја, сложених односа које треба ускладити како би се нагласиле вредности и искористили потенцијали које доноси шире окружење београдског приобаља.

Тематски оквир задатка односи се на преиспитивање потенцијала културе, рекреације и туризма као носилаца кључне улоге у развоју најзначајнијих градских локација уз десну обалу Дунава, у непосредном окружењу Луке Београд и објеката Житомлина.

04
НОВИ ГРАДСКИ ЕПИЦЕНТАР – вишенаменски градски комплекс културе

Наставник:
арх. Дејан Миљковић, редовни професор

Тематски оквир пројекта је савремена економија културе као нови покретач градског развоја, па је програм пројекта вишенаменски комплекс који ће садржајима културе, услужним капацитетима, смештајним јединицама, рекреативним површинама и осталим комплементарним програмима чинити садржај НОВОГ ГРАДСКОГ ЕПИЦЕНТРА. Просторни оквир Мастер пројекта је подручје београдског приобаља у зони коју оквирно формира позиција Београдске тврђаве са једне и река Сава са друге стране. Карактеристични градски маркери на широј локацији, објекти и просторне целине, су окосница просторно-програмске анализе, у циљу дефинисања индивидуалне теме и уже локације интервенције сваког студента.

05
ТУРИСТИЧКИ ТЕРМИНАЛ, КОСАНЧИЋЕВ ВЕНАЦ, БЕОГРАД

Наставник:
др Драгана Васиљевић Томић, ванредни професор

Основни циљ Мастер пројекта је архитектонско-урбанистичко пројектовање у ширем контексту мешавине програма културе, забаве и туризма а у савременом граду. Истраживање односа архитектонског пројектовања и теорије и стратегија културе и туризма, у овом задатку, се истражује кроз концепте туристичке инфраструктуре, којој типолошки припадају објекти терминала, хотела, конгресног туризма и културе у ширем смислу.

06
MASTERMIND: БЕОГРАДСКА АКАДЕМСКА ЧЕТВРТ

Наставник:
мр Милан Вујовић, ванредни професор

У задатом просторном оквиру урадити пројекат високошколске установе – Академије, са претећим, комплементарним садржајима за учење, рад и боравак. Појам “Академија” допунити према индивидуалном правцу истраживања следећим могућим придевима: уметничка (ликовна, примењена, музичка, сценска…) војна, ИТ, спортска, кулинарска, поморска, филмска…У зависности од типа и структуре пројектованих садржаја предложити просторе који допуњују основну функцију Академије (едукација) и отварају могућност за практицирање и примену академских знања: изложбено-галеријски простори, перформинг и пројекционе сале, аудиторијуми, камерне сцене, амфитеатри, полигони, вежбаонице… и сл.

07
КОНТРАПУНКТ: субверзија – архитектура која тера на размишљање

Наставник:
арх. Борислав Петровић, ванредни професор

Основни оквир теме везан је за тезу о преиспитивању образаца градограђења, тренутно присутних у планерској и градитељској пракси. Њихова неоспоривост често отвара питања стварног утемељења и заснованости “званичног става”, у амбијенту који не препознаје дијалог, односно конкурсну размену мишљења, када се ради о инвестицијама јавног карактера. У том смислу, наш студио ће се у наредним задацима, бавити “субверзијом”, као начином формирања и изражавања другачијег става о појединим карактеристичним случајевима.

08
ИЗМЕЂУ АРХИТЕКТУРЕ И ПРИРОДЕ – природњачки музеј

Наставник:
арх. Дејан Милетић, ванредни професор

Истраживање треба да омогући различита поља деловања и стратегије у којима је потребно преиспитати традиционални однос архитектуре и природе, као и релације између артифицијелног и природног у којима је могуће наговестити процес нестајања граница између унутрашњег и спољног простора.

Очекује се да након спроведеног истраживања, студенти одаберу локацију и испитају могућности формирања нових просторних структура. Препорука (необавезујућа) је да тема буде природњачки музеј – истраживачки центар, док просторни оквир може бити везан за Калемегдан-Доњи град, пре свега због своје комплексне и контрадикторне историје.

09
КОН(ФРОНТ)А(К)ЦИЈА – шта после концепта?

Наставник:
арх. Иван Рашковић, ванредни професор

Размотрити питање постојеће, значајне локације-места и њеног “ауторитета”. Аспекти поменутог “ауторитета” се рашчлањавају до нивоа своје суштине са циљем да се сагледају њихове карактеристике из угла савременог система вредности. Критички однос према предмету рада треба да произведе апарат за транспарентно сагледавање вредности успостављених у прошлости које су део савремености.

10
ЕNJOY HUB

Наставник:
арх. Милан Ђурић, ванредни професор

Актуелни друштвени контекст је афирмисао конзумацију и потрошњу као егзистенцијално начело и потребу. Егзистенција је претворена у њену сопствену супротност, потрошња негира време. Шопинг је постао предзнак сваке активности и артифицијелности. Конзумација и потрошња су симболи урбанитета, као и ознака емоција. Стога је и задовољство могуће конзумирати, кроз изоловане симболичке просторно/програмске мешавине и претворити га у симболе града. Еnjoy HUB уз Бранков мост, на улазу у стари део града, је и симбол и мешавина.

11
НОВЕ ПРИРОДЕ: аутономни програмски модели заједничког рада (Coworkerhood)

Наставник:
арх. Александру Вуја, ванредни професор

Радикални захтев осамдесетих био је проширење архитектуре и урбанизма у територију урбаних поља, другим речима, издизање културе изнад природе и стварање артифицијелног пејзажа. Од недавно, појављују се нови, информационо засновани, модели и са њима идеја о урбаним пољима синтетичке природе.

У време када је линија између вештачког и природног веома замагљена изменом биолошких парадигми, могуће је преиспитати строгу поделу природног и артифицијелног у урбаном пејзажу… У овим околностима, иновативне праксе урбаних поља настале из географије, политике, екологије, архитектуре и инжињерства могу направити пут ка новим урбаним природама.

12
АРХИТЕКТУРА / АРГУМЕНТ – (Ре)контекстуализација, афирмација потенцијала локације старе фабрике „БЕКО“ на Дорћолу

Наставник:
Весна Цагић Милошевић, ванредни професор

Комплекс старе фабрике „Беко“ на Дорћолу, једна од најзначајнијих неактивних локација у урбаном градском ткиву, чија је првобитна намена депласирана у односу на савремени контекст, дaje мoгућнoсти трaнсфoрмaциje у комплексну градску целину садржајно дефинисану кроз истраживање и анализу.

Комплексност просторне ситуације проистиче из хијерахијске позиције и потенцијала локације у односу на њену физичку, просторну и садржајну неартикулисаност.

Тематски оквир задатка заснован је на потреби за преиспитивањем архитектуре као дисциплине чији су производи – просторна стања узрочно-последично везани за различите друштвене ефекте. Социјални и политички приступ разумевања архитектуре отвара могућност за тумачење простора као друштвене категорије.

Сам простор, иако без јасне физиономије, својом позицијом у градском ткиву у директној је вези са високим нивоом урбанитета, где велика густина дозвољава сложене просторно програмске конфигурације засноване на друштвеним интеракцијама, имплицира програмску хибридност садржаја.

13
ПРОИЗВОДЊА ГРАДА: Пост-индустријска фаза Дунавске улице

Наставник:
арх. Небојша Фотирић, доцент

Девастирана, пост-индустријска градска матрица која прати коридор железничке инфраструктуре којим је одређена невидљива наметнута граница раздвајања територије града у односу на водени ток Дунава постављена је као просторни оквир задатка, и то уз ток Дунавске улице. Антиципирајући разрешење саобраћајних токова железнице и транзитног теретног и другог саобраћаја у односу на градску матрицу Београда која инклинира ка обали Дунава, празнина која остаје отвара простор за промишљање нових програмских и просторних могућности ове линије београдског приобаља. Овакав просторни контекст високог урбанитета и густине, подразумева програмску хибридност.

14
АЛТЕРНАТИВНЕ МОГУЋНОСТИ ЗА РАЗВОЈ ОКРУЖЕЊА ТРГА СЛАВИЈА

Наставник:
др Ђорђе Стојановић, доцент

Предложена локација налази се у близини Tрга Славија (блок оивичен улицама Краља Милана, Краља Милутина, Светозара Марковића и Немањином). Задатак се односи на осмишљавање и пројектовање објекта са основном наменом пословања. Неопходно је да се улога новог објекта надовеже на постојеће видове употребе и токове кретања на локацији. Сложеност задатка се огледа у сагледавању могућности које произилазе из усаглашавања пословања савремених компанија из сектора креативне индустрије и функционисања јавних простора у граду. Предложени приступ се заснива на примени модела јавно – приватног партнерства.

Сваки студент формира јединствени пројектни задатак на основу анализе организационе структуре и индентитета једне изабране компаније, која се бави развојем информационих технологија или медија и на основу потреба оваквог “виртуелног корисника” конципира предлог новог јавног простора у оквиру исте локације.