Мастер академске студије Архитектура 2015/16
I година – 1. семестар
МОДУЛ АРХИТЕКТУРА
СТУДИО М01А – ПРОЈЕКАТ:
МИКРО ГРАДОВИ: УНИВЕРЗИТЕТСКИ КАМПУС
Наставник: арх. Александру Вуја, ванредни професор
Суперблок није део града чије значење може да се сведе на однос који успоставља са другим урбаним елементима, већ микро град где је однос спољашњости и унутрашњости растворен у представу минијатуре урбане сложености.
Martino Tattara, Brasilia’s Superquadra: Prototypical, Design and the Project of the City
Студент:
Немања Шекуларац
Опис пројекта:
Пешаци су “стручњаци града”, јер је град направљен за шетање. Град је као језик, библиотека могућности, а ходање је сам чин говора тог језика, одабиром могућности. Као и што постоје границе у говору, тако архитектура ограничава кретање, терајући пешаке да проналазе друге путање.
― Rebecca Solnit, Wanderlust: A History of Walking
Као циљ je формиран став да структура треба бити подређена људским потребама, понашати се као организам, омогућити човеку да задовољи сваку своју потребу у том простору, научити га да живи у хармонији са природом и окружењем али и са самим собом и својом врстом. Локација је погодна за то јер нема став преме природи и није заживела у градском ткиву, стога јој је потребан неки атрактор који ће се понашати као магнет и привући кориснике у простор.
Када је реч о форми, не треба пазити о форми ствари колико о форми између ствари. Форма никада неће бити коначна, имаће свој почетни габарит, и структура се увек може мењати, дограђивањем, додавањем, али уз одређено праћење логике и правила повезивањa.
Јединице су формиране довољно близу да би се избегло нерационално трошење земље и смањиле путање кретања , али и довољно удаљене, формирајући порозну структуру, која дозвољава улаз сунчевих зрака и адекватно осветљење у простору, као и циркулисање ваздуха. Становање се третира као оаза. Код едукационог дела ситуација је другачија, тамо садржаји по потреби кореспондирају са тлом и заузимају различит став у односу на њега. Њихова поставка је у односу на потребе садржаја за и њихове просторне структуре.
Начин на који људска бића виде себе у односу са природом је од фундаменталног значаја за све културе. Тако је прва чињеница архитектуре природни свет, док је други однос људских структура са топологијом света, а трећа је међусобни однос тих структура, које чине људску заједницу у целини. Питање односа вештачког и природног света је од посебног значаја у данашње време…
― Vincent Joseph Scully, Modern Architecture and Other Essays
https://www.flickr.com/photos/arhitektonski_fakultet_beograd/albums/72157666076168442
