Мастер академске студије Архитектура 2015/16
I година – 2. семестар
МОДУЛ АРХИТЕКТУРА
СТУДИО М02А – ПРОЈЕКАТ:
УРБАНИ ГЕНЕРАТОРИ : МЕДИЈАТЕКА НА КОСАНЧИЋЕВОМ ВЕНЦУ
Наставник: арх. Александру Вуја, ванредни професор
Урбани генератори представљају концепт у коме се идеја објекта замењује идејом урбаног појачивача, архитектуром која је способна да сједини и појача урбаност простора. Простор тада није предодређен функцијом већ је пре развијен кроз тензије,разноврсност и слојевитост. Ово је пригодан појам за становиште по којем је могуће осмислити меру заједничког простора који битно утиче на даљу урбанизацију и физиономију града. Прави исход овог истраживања је стварање нових и нужно синкретичких архитектонских типова и модела. Сам садржај ових хибридних стања нашег свакодневног живота локализован је на медијатеку са другим, разноврснијим садржајима.
Студент:
Александра Миловановић
Опис пројекта:
Медијатека дигиталних уметности
Полазиште просторно-програмског концепта заснива се пре свега на разумевању Косанчићевог венца, као културно-историјског парка у оквиру ког је потребно остварити равнотежу између историјског контекста, културног наслеђа, економских активности, социјалног контекста, различитих модалитета саобраћаја, садржаја културе и духовног центра. У оваквом оквиру разумевања територије јавља се потреба за образовањем нове аутономности, односно микропрограма, који уводи предзнак савремености и поларизује уметност.
Основна тежња заснива се на успостављању новог типолошког обрасца који својом пластиком и монолитом може да буде део композиције и слике ширег контекста од Бранковог моста до Калемегдана. Успостављени систем понаша се као љуска са два слоја од којих један преструктуира постојећу конфигурацију терена, а други слој дефинише сасвим нову структуру падине и фронта Карађорђеве улице. Наведени слојеви дефинишу специфичну волуметрију самог објекта и образују једнопростор у оквиру ког се програм распоређује фрагментисано у виду програмских тачака, које се разликују по интензитету и фреквентности, а постављају у таквим односима да хијерархијски окупирају простор. Унутрашњи простор љуске постаје свобухватни постамент у оквиру ког не постоји строга дефиниција по којој се функција имплементира.
“Простор, кроз своју дефиницију, не успоставља рационалне поделе, већ тежи да систем омогући идентификацију корисиника и простора без правила.”
Cedric Price, The delight of the city, Contemplative landscape arhitecture
Програмски концепт новог микропрограма заснива се на увођењу савремених аспеката уметности и начина на који се она презентује и публикује. Замишљено је да програм поред поштовања оквира Косанчићевог венца, превазиђе његове границе и свој значај, присуство и специфичност испољава на нивоу читавог града и као такав постане урбана дневна соба која је отворена за широк спектар корисника.
https://www.flickr.com/photos/arhitektonski_fakultet_beograd/albums/72157671130606016