Рад “Слободна школа је слободан простор” аутора Бранка Станојевића, који ће представљати Републику Србију на Бијеналу архитектуре у Венецији 2018.
Представљамо Вам радове другог степена конкурса за избор концепта изложбе, односно пројекта изложбе којом ће бити представљена Република Србија на 16. Међународној изложби архитектуре у Венецији. Изложба ће се одржати од 26. маја до 25. новембра 2018. године у павиљону Републике Србије у Венецији.
Од шест радова који су прошли у други степен конкурса и после разговора са сваким ауторским тимом понаособ једногласном Одлуком жирија изабран је рад под називом Слободна школа је слободан простор чији је одговорни представник тима – аутор Бранко Станојевић, архитекта, стручни сарадник: Милена Страхиновић, архитекта, технички сарадници: Никола Ђекић, монтажер-редитељ и Милутин Комановић – комуникација са локалном заједницом.
ПОБЕДНИК КОНКУРСА - Радна шифра 35 – представник тима Бранко Станојевић
Слободна школа је слободан простор
Аутор: Бранко Станојевић, одговорни представник тима
Сарадници: Милена Страхиновић, Никола Ђекић и Милутин Комановић
Рад “Слободна школа је слободан простор” аутора Бранка Станојевића | ”Да бисмо у мраку видели нешто, црни део ока се мора раширити. Ако је мрак дубок као у најцрњој ноћи онда би од помоћи било да се читаво око претвори у зеницу”… Петер Слотердијк, Сфере
Концепт изложбе
Основа рада Слободна школа је слободан простор је „Школа за филозофију архитектуре у Поповићу“ Богдана Богдановића, а слободан простор, тема 16. Бијенала архитектуре, уклапа се са поменутим архитектонским перформансом и “Слободна школа”, заправо, наставља континуитет. Као главни део изложбе, биће приказани радови српских архитеката („одабраних уклетих неимара“), који ће представљати пресек тренутног стања архитектуре у Србији, примери другачијег гледања на архитектуру и слободан простор.
Повезивање одабраних радова у павиљону Србије са посебним-другачијим погледом професора Богданом Богдановићем извршиће се преко његовог остварења-књиге-речника архитектуре „Градословар“. Наиме, теме изложених радова биће образложене Богдановим цитатима из поменуте књиге (књига је својеврсни речник архитектуре, састоји се од 400 текстова који објашњавају Богданово слободно и специфично виђење 400 појмова издвојених на почетку књиге у „табеларном прегледу кључних речи“). У приказу сваког рада на изложби постојаће веза са Богдановом дефиницијом теме којом се рад бави. Оваква симбиоза представља потпуно нову и слободну критику, позива на размишљање и на другачије учење од класичног, што и јесте циљ слободне школе.
Изложба у павиљону Србије требало би да покрене слободно учење, слободну мисао сваког посетиоца, који ће имати прилику да остави своје виђење, тј. дефиницију издвојених појмова-тема којима се баве изложени радови. На тај начин посматрачи, ученици, могу на неки начин постати професори, односно свако је позван и слободан да се изрази онако како осећа и како размишља-како гледа на архитектуру и свет уопште.
Кураторке Бијенала објасниле су зашто је баш слободан простор одабран за тему Бијенала, те да он стоји и да охрабрује преглед начина размишљања, нових начина гледања на свет, измишљања решења где архитектура обезбеђује добробит и достојанство сваког грађанина ове крхке планете. Слободан простор се фокусира на способност архитекте да пружи бесплатне и додатне просторне поклоне онима који га користе и његовој способности да одговори чак и неизреченим жељама незнанаца.
Постер 1 | кликните на панел за увећање
Постер 2 | кликните на панел за увећање
До датума предвиђеног роком из расписа, у Удружењу архитеката Србије где су се и предавали радови и касније разматрали, примљено је укупно 46 радова. Укупно је одржано 9 састанака жирија/Стручног савета, у првом и у другом степену конкурса, као и разговори са позваним учесницима по завршетку првог степена и по завршетку другог степена конкурса.
Радови који су позвани у други степен конкурса (поређани редоследом по радним шифрама, резултати су званично објављени на интернет порталима дана 07.12.2017.):
– Радна шифра 08 – представник тима Игор Симић
– Радна шифра 13 – представник тима Александар Павловић
– Радна шифра 17 – представник тима Александар Бобић
– Радна шифра 23 – представник тима Борјан Бранков
– Радна шифра 35 – представник тима Бранко Станојевић
– Радна шифра 45 – представник тима Душан Стојановић
Погледајте радове из другог степана конкурса овде…
Радна шифра 08 – представник тима Игор Симић
Covfefe голф
Ауторски тим: Игор Симић одговорни представник тима, Никола Степковић, Моника Милосављевић и Никола Ивковић
Концепт изложбе
Пројекат Covfefe голф указује на проблеме и позицију архитектуре у Србији на мeтафоричан начин, тако што осветљава питања односа моћи из новог угла.
На поду павиљона ће бити представљена поједностављена мапа центра Београда, на плафону недодирљиви изврнути голф терен – а између њих мреже – које повезују ова два нивоа реалности. Мреже начињене од розе струна испуњавају простор тако да својом густином формирају баријере као и просторе за слободно кретање и „џепове” за рефлексивно промишљање архитектуре. Струне и мреже односа се представљају као кључни градивни елемент, иза паравана реалних архитектонских пројеката.
Другим речима, пројектовање архитектуре не може избећи уважавање значаја живота у виртуелној реалности. Због тога се као кључан алат за промишљање позиције архитектуре у Србији користи Аugmented Reality технологија, захваљујући којој кроз своје мобилне уређаје посетиоци могу да виде панораму дела Београда и голф терен, као и везе између њих, у нешто другачијем светлу. Ова додата димензија, кроз визуелизацију, даје садржаје које посетилац може да истражује и о којима може да промишља, док обилази врло сведену метафору која говори о обликовању архитектуре кроз односе моћи. Захваљујући овом алату, моћ се види као динамични феномен који циркулише у мрежи односа.
Кључна стратегија за обликовање простора подразумева посматрање моћи на другачији начин у односу на традиционална виђења. Моћ није ствар хомогене доминације једне локализоване групе, већ се спроводи као мрежа. Она пролази кроз појединце у мрежи и кружи захваљујући повезаности. Позиције архитектуре у Србији, почевши од Београда као места концентрације моћи, не може се померити из тренутног стања уколико се за њено разумевање не уваже нови начини посматрања.
Постер 1 | кликните на панел за увећање
Постер 2 | кликните на панел за увећање
Повезани текстови:
Одабран рад који ће представљати Републику Србију на Бијеналу архитектуре у Венецији 2018
Конкурс: пројекат представљања Републике Србије на Венецијанском бијеналу архитектуре 2018. године
Одабран рад који ће представљати Републику Србију на Бијеналу архитектуре у Венецији 2016
Конкурс: 15. Интернационална изложба архитектуре: Венецијанско бијенале 2016
Алехандро Аравена – уметнички директор Бијенала у Венецији 2016
Отварање павиљона Србије на Венецијанском бијеналу архитектуре 2014.
14. Интернационална изложба архитектуре: Венецијанско бијенале 2014
Радна шифра 13 – представник тима Александар Павловић
Криптополис
Ауторски тим: Богдан Перић и Александар Павловић, одговорни представник тима
Концепт изложбе
Криптополис је предлог пројекта изложбе којим ће се представити Република Србија на 16. Међународној изложби архитектуре у Венецији 2018. године. Приказан је митолошки простор под земљом, који повезује догађаје у времену, кроз волуметријски колаж сачињен од подземне архитектуре настале на територији Београда током XX века. Садржај изложбе сецира историју подземних простора, приказујући секвенце њихове употребе у својству слободе.
Просторна композиција је сачињена од “бетонских” волумена који садрже сву тежину физичке структуре Акрополиса, и размиче се како би пропустила светлост, симболишући потребу слободних људи за слободним простором. Приступ изложбеном простору је омогућен проласком кроз завесу која представља баријеру између подземног и надземног града, тиме наглашавајући идеју привидне удаљености. Унутар изложбеног простора, свих шест површина просторије учествује у стварању атмосфере Криптополиса. Геометрија утопијског подземља предочава колико потенцијала постоји у простору који може да се преведе у ново значење.
Постер 1 | кликните на панел за увећање
Постер 2 | кликните на панел за увећање
Видео инсталација КРИПТОПОЛИС | Медиа соба – стална поставка
Радна шифра 17 – представник тима Александар Бобић
Paraconsistency *
Аутор: Александар Бобић, куратор изложбе
Тим за продукцију изложбе: Ненад Стјепановић, дизајнер изложбе, Александра Ћебић, графичка дизајнерка изложбе, Vanja Hunington Page, креативна директорка, Михаило Сладоје, сарадник дизајнера изложбе, Јелена Којић, сарадница дизајнера изложбе, и Стеван Вуковић, консултант
Учесници изложбе (према азбучном редоследу): Artterror (уметници Милица Лапчевић и Владимир Шојат), Др Злата Вуксановић-Мацура, архитекта, Милена Путник, ликовна уметница, Проф. Михаило Тимотијевић, архитекта, Ненад Мандић (ОПИП), дизајнер намештаја, др Стојанка Радуловић, предеона екологиња
Стручни консултант: Проф. др Мартин Бобинац, шумар
* Аутор није сагласан да се рад јавно објави.
Радна шифра 23 – представник тима Борјан Бранков
Fit to Scale
Ауторски тим: Борјан Бранков, одговорни представник тима, и Милена Стојковић
Сарадници: Александар Станичић, Бранислав Спасојевић и Небојша Јокић
Концепт изложбе
Разбијањем простора куће и стана – некада оаза приватности – на микроамбијенте, преиспитује се појам слободног простора инидивидуе. Измештањем свакодневних елемената у неприродне положаје, ван својих пројектованих позиција, јавља се тензија између човека и архитектуре која посетиоце тера да преиспитају свој однос ка индивидуалном, то јест слободном простору.
Концепт изложбе је инспирисан улогом архитектуре у свакодневном животу, начином на који она подстиче однос ка индивидуалном простору корисника и дефинише вредности којима се простор појединца сагледава у директној сразмери са квалитетом живљења. Осећања која се формирају специфичним амбијентима и условима становања имају одраз на живот и развој сваког појединца у социјалном, културном и психолошком погледу. Пројекат који предлажемо редефинише слободан простор као спој различитих микроамбијената формираних коришћењем основних елемената архитектонског ентеријера. Слободан простор се кроз овај концепт препознаје као примарна вредност која обезбеђује приватност као неотуђиво право појединца. Наш је став, дакле, да је индивидуални простор а приори приватан/слободан простор. Слободан простор у овом случају представља осећање личног, интимног и тиме слободног кутка корисника који генерише ону примарну (неухватљиву) архитектуру тела.
Постер 1 | кликните на панел за увећање
Постер 2 | кликните на панел за увећање
Видео инсталација Fit to Scale – Корисници о значају индивидуалног простора
Радна шифра 45 – представник тима Душан Стојановић
Off Grid
Ауторски тим: Душан Стојановић, представник тима, и Павле Стаменовић
Концепт изложбе
Тематски оквир Freespace интерпретиран је кроз концепт Off Grid-а: живота изван било које врсте мреже, најконкретније изван инфраструктуре. Дакле, Off Grid представља измештање/исклизавање из мреже, система или оквира.
У том контексту живот на води је виђен као живот између редова, као живот који је измештен из оквира прописа својине које намеће територија, и као такав представља простор између приватног и јавног, простор између формалног и неформалног, простор који нуди потенцијал за слободу.
Разматрање појма слободног простора, или простора слободе – Freespace, у његовом најширем значењу приближава тумачење тренутног стања ствари у архитектури као жељу да се систем хакује – прекорачи. У овом раду понуђена је платформа за читање тих слобода као живота изван мреже (off-grid). Off the grid је појам преузет из инжењерског језика и подразумева искључивање са напајања; у оквиру архитектонског дискурса појам реферише на животни стил изван изграђених матрица урбаних средина, и ван инфраструктуралне подршке у свакодневном животу.
Повратак у природу, са идејом о производњи сопствене енергије и креирања самоодрживог система, отвара архитектонско питање о томе шта су услови и околности под којима можемо спровести идеју да будемо независни, и слободни.
Управо овај заплет контекстуализује тему у раван локалног контекста Србије, и предлаже могуће излазе из овог заплета кроз поступак хаковања система као modus operandi живота и преживљавања у локалној средини (I can’t fix it but I can bypass it).
Тематизација OFF-GRID-а трага за просторима у сивој зони закоченим у друштвеној својини као наслеђу бившег политичког уређења. Локални контекст нуди широк спектар те сиве зоне, а у овом истраживању тежиште ће бити на животу на води-реци / beyond territory (вода као ex(tra) територија). Такође, пројекат увиђа актуелне архитектонске трендове који укључују интересовање за архитектуру која плута, као један од одговора на растуће климатске промене.
Постер 1 | кликните на панел за увећање
Постер 2 | кликните на панел за увећање
Све радове који су учествовали на конкурсу можете погледати на страници:
ДАБ – Конкурсни радови из првог и другог степена конкурса
