“Стара, не дам те!” – реализација пројекта уређења сале Дома културе у селу Дојкинци на Старој планини

У периоду од 13 – 17. марта 2019. године студенти и наставници Архитектонског факултета у Београду, становници села Дојкинци и представници иницијативе Одбранимо реке Старе планине (ОРСП) су реализовали пројекат уређења сале Дома културе у селу Дојкинци. Пројектом је запуштен и неискоришћен простор уређен у простор заједнице у којем се могу одвијати различите активности од значаја за унапређење живота људи у селу: састанке, сеоске прославе, радионице, презентације, изложбе, пројекције, представе и сл.

Идејни пројекат је формулисан у јесењем семестру школске 2018/19. године у оквиру предмета МАСА-23040-04: Архитекте и грађанске иницијативе за одрживи развој (II година Мастер и V година Интегрисаних академских студија) у сарадњи студената и наставника Архитектонског факултета са становницима села Дојкинци са Старе планине и представницима иницијативе Одбранимо реке Старе планине. Конципиран је у складу са разумевањем да архитектe могу својим знањима и вештинама допринети развоју и унапређењу квалитета живота заједница и становника у удаљеним, често сиромашним руралним пределима Србије.

Пројекат се састоји из две кључне компоненте:

1. Постављање инсталације под називом “Зид идентитета” која се састоји из три нивоа померивих панела на којима су приказане кључне компоненте идентитета места: (1) природног предела, (2) културног предела и (3) људи. У сарадњи са фотографима Владимиром Манићем, Миланом Симоновићем, Иваном Симићем, Иваном Манчићем, Филипом Ристићем, Александром Панићем и Миланом Пешићем одабране су 22 фотографије на којима су приказани најзначајнији и за Дојкинце, Високо и Стару планину карактеристични елементи природе, архитектуре и активности људи. Циљ инсталације су њихово представљање и наглашавање међусобне повезаности, променљивости, рањивости и условљености живота на селу и природе која га окружује.
2. Израда великог Пиротског ћилима на поду сале. Тиме се сала симболички претвара у “сеоску дневну собу”, али и скреће пажња на пиротски ћилим као једно од 27 нематеријалних културних добара Србије на УНЕСКО-вој листи. У складу са разумевањем да идентитет места не чине само материјални атрефакти, већ и различити слојеви духовне природе, симболичка тумачења и значења, циљ је указивање на значај и рањивост нематеријалног културног богатства које се лако губи уколико изгубимо свест о његовом постојању, начину и условима његовог настајања.

Припрема реализације пројекта је трајала више месеци и у тај процес су на различите начине били укључени бројни актери.

Израда пројекта је иницирана на теренској радионици Локализација циљева одрживог развоја на територији заштићеног природног добра Парка природе Стара планина у оквиру наставе на предметима Интегрална анализа територије и Архитекте и грађанске иницијативе за одрживи развој када су 32 студента, 2 наставника и 2 сарадника Архитектонског факултета у периоду од 19 – 21. октобра 2018. године боравили у селу Дојкинци.

По повратку у Београд, студентско-наставнички тим и Дојкинчани су заједно аплицирали на конкурсу Подршка заједничког који је расписала Платформа за теорију и праксу друштвених добара – Заједничко.орг са циљем подршке микропројектима који, између осталог, доприносе стварању нових или унапређивању постојећих заједничких добара. Платформа је финансијски подржала овај пројекат, што је представљало иницијалну капислу за његову даљу разраду.

У оквиру наставног процеса студенти су били у прилици да чују следећа предавања: “О Старој планини и утицају мини-хидроелектрана на природу и развојне потенцијале Старе планине” које су испред иницијативе ОРСП одржали Александар Панић, Александар Јовановић, Душан Бодирога и Милана Дошен, “Поједини проблеми квалитета и квантитета вода у Србији” – стање и потенцијална решења др Ратка Бјачетића, помоћник покрајинског секретеријата АП Војводина за урбанизам и заштиту животне средине на тему и “Просторни план подручја посебне намене: процедуре и процес планирања” др Синише Тркуље, саветник у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

У наставни процес су у форми стручних консултаната, били укључени Стево Родић, дипл.инж.арх. из компаније Easy Building из Панчева и Милан Ђелић из компаније ИНО-ИНГ Градња из Пирота. Они су помогли разраду техничких решења и израду потребне техничке документације. Поред тога, обе компаније су значајно подржале и учествовале у реализацији пројекта.

Консултације са представницима МЗ Дојкинци и Иницијативе ОРСП одржане су у два наврата: 27. јануара 2019. године у Београду и 9 – 10. фебруара 2019. године у Дојкинцима.

Реализацију пројекта су на различите начине подржали бројни појединци, приватне, цивилне и јавне организације:
• Становници села Дојкинци су током четири дана, колико је трајала реализација пројекта, финансирали и припремали доручак и ручак за око 30 особа (22 студената и наставника АФ и волонтери из села и ОРСП-а). Такође, МЗ Дојкинци је финансирала санацију прозора и врата сале, обнову ламперије на зидовима сале. За ове сврхе уложено је око 130.000 динара.
• Заједничко.орг – платформа за теорију и праксу друштвених добара је пројекат финансијски подржала са 100.000 динара.
• Архитектонски факултет у Београду је финансирао штампу фотографија на мат ПВЦ фолији и лепљење истих на дрвене рамове у вредности од 84.000 динара.
• Компанија Easy Building из Панчева је обезбедила алат и материјал за израду и импрегнацију рамова и греда-носаца, израдила панеле и обезбедила транспорт елемената, алата и седморо људи на релацији Панчево-Београд-Дојкинци, за шта је укупно издвојено приближно 80.000 динара.
• Компанија НИВО 381 – Пенетрон из Београда је донирала пећ на чврста горива и премаз за заштиту и санацију бетона за шта је укупно издвојила 60.000 динара.
• Град Пирот је преко Туристичке организације Пирот обезбедио бесплатан смештај у Планинарском дому у Дојкинцима за 22 особе за 4 ноћи у вредности од 60.000 динара.
• Студенти и наставници Архитектонског факултета у Београду су сопственим средствима финансирали вечере за 4 дана за 22 особе, боравишну таксу и превоз на релацији Пирот-Дојкинци-Пирот за шта је издвојено 58.000 рсд.
• Са научноистраживачког пројекта ТР 36035 Просторни, еколошки, енергетски и друштвени аспекти развоја насеља и климатске промене – међусобни утицаји, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије у периоду 2011-2019. издвојена су средства за куповину аутобуских карата на редовној аутобуској линији Београд-Пирот-Београд у вредности од 48.000 динара.
• Компанија ИНО-ИНГ Градња из Пирота је донирала материјал и рад за санацију кровне конструкције и пукотина у поду сале у вредности од 20.000 динара.
• Компанија Рус пламен из Аранђеловца је омогућила попуст за куповину пећи на чврста горива у вредности од 10.000 динара.

У недељу 17. марта 2019. године, у 12.00 часова салу су заједнички отворили Ивица Вељковић, председник МЗ Дојкинци, Александар Панић, испред Иницијативе ОРСП и доцент др Данијела Миловановић Родић са Архитектонског факултета у Београду уз присуство бројних људи из села, околних села и Пирота и више локалних медија.

Аутори пројекта се надају да ће сала бити место сарадње на конципирању и реализацији нових пројеката ове, али осталих заједница Старе планине. Такође, аутори очекују да ће ово бити иницијални пројекат који ће инспирисати и подстаћи појединце, заједнице, јавне, приватне и цивилне организације на друштвено одговорно деловање, заштиту природе и обнову живота у селима Старе планине и Србије.

Студентско-наставнички тим Архитектонског факултета у Београду који је учествовао у реализацији пројекта : доц. др Данијела Миловановић Родић, сар. Божена Стојић, маст.инж.урб, студент докторских студија, Теодора Тамбурић 21006/2017, Ивона Петров 21110/2017, Јована Цвјетићанин 21013/2017, Катарина Терзић 21009/2017, Катарина Димитријевић 21041/2017, Катарина Пашић 21087/2017, Милица Живковић 21042/2017, Соња Трајковић 21085/2017, Грујичић Ђорђе 21146/2017, Миљана Дринчић 12004/2014, Драгомир Ристановић 21007/2018, Јелена Холасек 22010/2018, Јелена Анђелић 22001/2018, Марија Радојевић 22002/2018, Тања Товиловић 22004/2018, Никола Тодоровић 21138/20, Иван Јовановић 21150/2017, Марија Стевић 12003/2014, Милутин Вучковић 21093/2017,  Милица Тамбурић  2016/0009 и Јован Стефановић 21002/2016.