УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
АРХИТЕКТОНСКИ
ФАКУЛТЕТ
БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 73/II, 11120 БЕОГРАД
  • en
  • sr

Picture1

Gego (Gertrud Goldschmidt) Horizontal Square Reticularia 71/10, 1971

Увод

Овај програм омогућава ученицима да изводе темељно, оригинално и креативно истраживање у области дефиниције архитектонског простора и архитектонског облика. Циљ програма је истраживање односа простора и облика, унапређивање архитектонског знања кроз проучавање односа између просторних образаца и друштвених исхода, архитектонских концепата и њихове материјализације.

Циљ предмета је истраживање и упознавање идејама и концептима архитектонског облика и простора. Током курса студенти се упознају са основним елементима структуре архитектонског простора (уобличавање, упросторавање) и развијају личне пројектантске алате и механизме, овладавајући принципима стварања – од елементарних ка сложеним системима. Посебан циљ обухвата стицање сазнања и техника неопходних за афирмацију могућности за концептуализацију и апстраховање те приступ основним применљивим компетенцијама, вештинама и знањима на архитектонском пројекту. Посебан фокус предмета је на архитектонске методе и технике у продукцији архитектонског пројекта.

У овом семестру, истраживање и моделовање простора и облика кроз дизајн је индивидуално, и има за циљ култивацију идеја, истраживање имагинације и неговање радозналости. Студенти вежбају да контролишу идеје, описују архитектонске поступке и комуницирају кроз своје концепције користећи низ дводимензионалних и тродимензионалних техника. Током процеса рада неопходна је аналитичност, креативност, експерименталност и прецизност.

Пректична и теоријска настава је фокусирана на синхронизацију практичних вештина и теоријског разумевања архитектонских поступака. Кроз задатке студенти уче и развију основне архитектонске процесе, да објасне архитектонске поступке и да разумеју њихове последице. Осим тога овај програм упознаје ученике са комплексним контекстом архитектонског пројектовања који утичу на њих и на архитектонску продукцију, наглашавајући недељивост архитектонских, културалних, професионалних и технолошких области. Поред вежби, студенти током предавања унапређују и знања у пољу технологија, историје и теорије, филозофије и уметности, а прилог трећем колоквијуму је кратак есеј, који процењује  напредак студента на разумевању архитектонске теорије.

 

Практична настава обухвата два повезана задатка која представљају припрему за семестрални пројекат. У форми завршног пројекта студенти приказују свеобухватно достигнуте резултате у првој години студија, као синтезу истраживања кроз пројекат, почетак коришћења архитектонске литературе и комплексних стечених пројектантских знања и вештина.

ЗАДАТАК 1: пројектовати привремени простор за излагање на месту будуће Градске галерије на Косанчићевом венцу: павиљон – видиковац – галерија са припадајућим комуникацијама које повезују  реку и градско језгро. Изложбени простор је максималних димензија 10х10х10метара,осим које је потребно пројектовати вертикалну комуникацију, лифт или видиковац која интегрише све комуникације у један систематичан ток.

 

ЗАДАТАК 2: полазна основа је пројектовани облик у задатку 1. Програмски се додаје подземни или делимично подземни мултифункционални простор који мође служити за предавања, истраживачки простор, депо или само наставак комуникације. Комуникације и вертикала ће се прилагодити новопројектованој ситуацији.  Реч је о повезивању облика и структурирању порстора. У односу на додати садржај испитују се капацитети пројектованог облика и његове модификације, трансформације и могуност рефлексија у пројектантским поступцима.

 

III ЗАДАТАК:

ПАВИЉОН

Циљ завршног пројекта – изложбеног павиљона је да се синтетизују све вештине које су студенти достигли у току прве године студија. Локација је потез између Палате Србија и зграде „Ушће” у Новом Београду, на месту пројектованог и никада реализованог Музеја револуције.

Павиљон припада Музеју Савремене уметности и има привремени карактер. Задак је испројектовати изложбени павиљон на простору 50х50м изнад плоче која је просторни оквир некада планираног Музеја револуције.

Испитна комисија:    

проф. И. Рашковић, проф. М. Вујовић, проф. В. Лојаница, проф. Б. Петровић, в.проф. И. Рајковић, в. проф. В. Цагић, проф. З. Лазовић, доц. З. Абадић, в. проф А. Вуја, в. проф. В. Миленковић, в.проф. др А. Никезић, доц. др М. Милинковић, доц. М. Максимовић.

 

Вежбе у студију, асистенти:

  1. асис. арх. Милош Костић (сала 217)
  2. асис. арх. Ана Зорић (сала 218)
  3. асис. арх. Далиа Дуканац (сала 219)
  4. асис. арх Христина Стојановић (сала 220)
  5. асис.. др Душан Стојановић (сала 221)
  6. асис. арх. Мила Мојсиловић (сала 222)
  7. асис. арх. Никола Милановић (сала 223)
  8. асис. арх. Немања Кордић (сала 224)
  9. асис. арх. Јелена Илић (сала 226)
  10. асис. др Маја Драгишић (сала 227)
  11. асис. арх. Стевовић Владан, (сала 228)
  12. асис. арх. Снежана Златковић (сала 230)
  13. асис. арх. Милош Стојковић (сала 235)
  14. асис. арх. Соња Дедић (сала 301)
Филтер

    Павиљон

    Комплетна изложба: https://www.flickr.com/photos/arhitektonski_fakultet_beograd/albums/72157717992115537