СТУДИО С07а – ПРОЈЕКАТ:
НОВЕ ТОПОГРАФИЈЕ: КУЛТУРА УРБАНОГ ФРАГМЕНТА
Наставник:
арх. Александру Вуја, ванредни професор
Студент:
Никола Илић
Ако се размишља о градовима у далекој будућности, поставља се питање саме природе човечанства и да ли ће оно опстати у облику у ком је данас. Концепт бесконачности је нешто што је одувек фасцинирало људе, нешто недостижно и незамисљиво. Нове технологије, виртуелна реалност и сл. су нам приближиле бесконачност до те тачке где се већ може размишљати о дигиталном простору као о нечему што може бити алтернатива физичком постојању.
Из анализе различитих интерпретација бесконачности и материјализација исте, можемо закључити да, ако желимо представити бесконачност у просторном смислу, она треба бити ван сваког контекста, сама себи је контекст, треба бити сагледива и решива из новог сегмента, што имплицира понављање и симетрију у неком тренутку и да простор и функција те бесконачности имају већи приоритет од тога да буде користан простор, у смислу да програм тог простора направи такав распоред да је могуће користити тај простор без нарушавања квалитета који га чине једним неодређеним бесконачним простором.