СТУДИО М03 – ПРОЈЕКАТ:
МУЗЕЈ ДУНАВА
Наставник:
арх. Бранислав Митровић, професор емеритус
Студент:
Милена Ристић
1971. године, Југославија је у име прогреса потопила град на обали Дунава. Хиљаде људи остало је без својих домова, а Дунав је са собом однео животе становника који и данас не желе да се одвоје од њега. И након 50 година, ова прича живи у њиховим сећањима и свакодневници. У знак меморије на овај град, настаје музеј – Дунавска Атлантида. Епицентар музеја представља платформа – понтон огромних размера која својом перфорацијом и репетицијом одређених модула сугерише матрицу потопљеног града који испод ње лежи. Неке од отвора на платформи постају бунари. Понтон се ослања на упуштене стаклене кубусе који додатно маркирају простор, али ка дну. На овај начин објекат расте на доле што ствара неки вид огледала града. Испуњени бистром водом контрасно парирају мутном Дунаву. Посебан кубус који се издваја од осталих јесте стаклена опна која ограђује парцелу цркве Светог Николе. Овај пак кубус, испуњен је ваздухом чиме се омогућава конзервација и рестаурација остатака цркве и прави споменик којем је омогућен приступ рампом . Платформа постаје екстензија воде и шеталиште кроз потопљени град. Партизанска улица се екстензивно шири и интерполира у постојећи терен ка Капетан Мишином брегу и пролази испод магистралног пута где се ствара посебан тренутак прекида стварности кроз мрачан тунел који води из објекта музеја на платформу. Објекат музеја, са свим његовим конвенционалним садржајем укопан је у терен. Музеју се приступа са реке Златице на којој се град и развијао.
Повратак на главну страницу веб изложбе:
