ŽIVOT OBLIKA: MATERIJALI I SPOJNICE Nastavnik: dr Pavle Stamenović, docent Student: Sofija Mašović Opis projekta: Zid čini granicu, i ravan komunikacije dva prostora.Temi zida prilazim ispitivanjem maksimuma njegovih kapaciteta. Zid više nije samo granična linija, već ima svoju debljinu, kojom se postiže njegova hiperutilitarnost. U svom radu razmatram ideju projektovanja zida između dva prostora udvajanjem plohi, te zadavanjem uloge matične ploče objekta, koja sadrži sve potrebne fiksne i mobilne elemente u jasnim funkcionalnim celinama i opslužuje čitav objekat. Uz sve programske potrebe koje zid obezbeđuje, u njemu se rešavaju i svi instalacioni zahtevi objekta. Komunikacija između dve prostorne celine se takođe odvija preko ovog elementa, kao i protok vazduha i svetlosti. Složenošću ove strukture postiže se rasterećenost susednih volumena. Osa zida teži elongaciji i prodiranju u dati kontekst i predstavlja interfejs između individue i okruženja.

ŽIVOT OBLIKA: MATERIJALI I SPOJNICE Nastavnik: dr Pavle Stamenović, docent Student: Đina Švraka Opis projekta: Predmet rada je prenamena objekta u kontekstu kulture i umetnosti, na lokaciji Cetinjska 15. Postojeći objekat je adaptiran prema novom programu, kabareu - formi scenskog nastupa koji uključuje glumu, ples i muziku. Polazište rada je uočavanje karakterističnih elemenata postojećeg enterijera, i njihovog značaja za doživljaj zatečenog prostora i njegovog identiteta. Tavanica, dimnjak, stub i prozori očuvani su i reinterpretirani u novoj kompoziciji prostornog apsurda. Dekomponovani elementi dobijaju novu funkciju i položaj, i mogu se čitati kao fragmenti, nezavisni u prostoru. Fragmentacija u arhitektonskoj teoriji, kao koncept arhipelaga, predlaže rasparčano stanje u kojem postoji autonomnost pojedinih elemenata, ali ne u potpunosti, jer dele zajedničko tlo. Težište rada je na dubokom razumevanju tektonike arhitektonskog prostora, posebno u delu Karla Skarpe, a naročito na značaju arhitektonskog spoja, bez obzira da li je u pitanju spoj zgloba, ili čak veća vezna komponenta, poput stepeništa. Za razliku od klasičnog razumevanja pojma ruševine, koje podrazumeva prostor koji se više ne koristi, razmatra se alternativno razumevanje i pristupanje prostoru kao monumentalnoj ruini. Arhitektura zamišljena i okupirana kao rurina u arhitektonskoj praksi i diskursu podstiče pitanja ličnog i nacionalnog identiteta, trajnosti, prošlosti i budućnosti. Ideja je da se kroz karakter materijala, strukturalnu formu i oblikovanje elemenata enterijera, kao sastavni deo arhitektonskog izraza, afirmiše identitet.

ŽIVOT OBLIKA: ELEMENTI I VEZE Nastavnik: dr Milena Kordić, docent Student: Sanja Simonovski Opis projekta: Rad se bavi ispitivanjem pojma hibrida kroz projekat muzeja digitalne umetnosti u prostoru kluba “DIM“ u kompleksu stare pivare. Pojam hibridne arhitekture podrazumeva one objekte koji su mnogo više od same „kuće“ već su oni i infrastruktura i pejzaž. Međuodnosi zajedničkog postojanja više entiteta, koji se mogu, u relaciji jedno sa drugim, struktuirati kao gost i domaćin, na jednoj teritoriji, zasniva se na ugovornom odnosu koji utvrđuje nivo otuđenja domaćina (deo domaćina je odstranjen/dat, promenjenog identiteta na određeno vreme) kako bi prihvatio gosta. Takva vrsta odnosa sistema postojećeg tj domaćina i novog tj gosta dovodi do različitih fenomena :adaptacije, mešanja, hibridizacije, fuzije stvarajući konačan proizvod koji sadrži oba. Ideja je da se kroz ovakav tip odnosa pruži nov potencijal kompleksa i da posetiocu pruži mogućnost sagledavanja prostora kroz kontinuitet ostvaren dinamičnim sistemom arhitektonskih elemenata.

ŽIVOT OBLIKA: ELEMENTI I VEZE Nastavnik: dr Milena Kordić, docent Student: Dina Rosić Opis projekta: Prostor Dima postaje inkubator alternativnih modnih radionica - on treba da predstavlja korak ka očuvanju i promovisanju lokalnog zanatskog postupka proizvodnje. Unutrašnji prostor Dima se može posmatrati kao enterijer u okviru enterijera (Cetinjske). Prateći element postojeće strukture koji se nalazi van i u okviru Dima su gusto spojeni električni kablovi, koji predstavljaju zamršene lokalne komunikacije. Samim tim, oni asociraju na linije magnetnih polja – odatle nastaje potreba da se ta kontinualnost prevede u kontinualnost forme koja ulazi u Dim i izlazi van njega. Taj koncept se oslikava u prostornoj strukturi i cirkulaciji korisnika prostora, dizajnera i posetioca, koji svojim kretanjem kroz prostor i međusobnom interkacijom generišu tokove – linije polja. Prostorno, različite zone Dima – radionice, market, privremene izložbe, revije, kabine, vertikalne i horizontalne komunikacije, postaju delovi celine, čije granice nisu jasno definisane, i koji su u konstrantnom međusobnom odnosu – koegzistiraju ali uz održavanje njihovog identiteta.