45UNBLOCKED
EKOLOŠKI URBANI DIZAJN 2015/16
JAVNI PROSTORI BLOKA 45
ŠETALIŠTE “LAZARO KARDENASA” NA NOVOM BEOGRADU
MASA-U11011 STUDIO M01U – Projekat – Ekološki urbani dizajn – 2015/16
Nastavnik: dr Jelena Živković, van. profesor
Učesnici u nastavi: dr Milica Milojević, docent i dr Ana Nikezić, docent
Saradnici: Marija Cvetković MA, asistent, Ivana Marjanović BA, demonstrator
Gostujući predavači: dr Nevena Vasiljević , Šumarski fakultet Beograd, dr Marina Nenković-Riznić IAUS Beograd, dr Nataša Ćuković, dr Danijela Milovanović-Rodić, dr Uroš Radosavljević, dr Ksenija Lalović, dr Milica Milojević, dr Ana Nikezić.
Iskustvo prethodnih istraživanja: Tamara Bošković student MA, Tamara Radić student MA
Zahvalnica: Zahvaljujemo se OŠ „Branko Radičević“ na lepoj saradnji prilikom rada na istraživanju studentkinje Nevene Obradović
Program:
Ekološki urbani dizajn teži da integrisanjem u životne procese poveže prirodu i kulturu, minimizira uticaje koji su štetni za okruženje i podstakne kreativnost u traganju za dizajnerskim odgovorima koji izražvaju i afirmišu specifičnosti lokacije. On čini da priroda u gradu bude vidljiva, energija obnovljiva i štedljivo korišćena, otpad minimalan i recikliran, prostorne i funkcionalne veze kompleksne, a život i prostor autentični i raznovrsni.
Kroz projekte se preispituju kvaliteti javnih otvorenih prostora kao mesta preklapanja, povezivanja i prožimanja prirode i kulture u Bloku 45 i na šetalištu „Lazaro Kardenasa“ na Novom Beogradu. Razmatraju se mogućnosti unapređenja kvaliteta doživljaja, društvenosti, identiteta, značenja i funkcija ovih prostora, uz istovremenu primenu principa i mera ekološkog dizajna.
Studenti | Izlagači:
Tamara Radić | Bogdan Popović | Marija Kosović | Tamara Đorđević | Danica Lečić | Tamara Bošković | Jana Kulić | Petar Nedeljković | Ana Miletić | Bojana Krstić | Irena Ivović | Jelena Đorđević | Sofija Conić | Katarina Stojković | Marina Višić | Anastasija Đurković.
Ana Miletić
BAŠTA KAO SREDSTVO ZAJEDNIŠTVA U SAVSKIM BLOKOVIMA
Bašta predstavlja najmanji fragment sveta koji reprezentuje svet u celini, na kojem se neprestano rađa život. U ovom projektu ona je mesto susreta čoveka i prirode, kao i sredstvo za uspostavljanje novih oblika zajedništva. Bašte su disperzno postavljene na prostor blokova 44, 45 i 70, dok se kontinuirani tok šetališta Lazaro Kardenas javlja kao povezujući element u zajednici susedstva.
Prostorna strategija se zasniva na pozicioniranju bašti kao motiva u stambenim grupacijama i kao ekstenzija obrazovnih ustanova, dok se bašte na šetalištu tretiraju kao povezujući element u cilju popravke mesta prekida. Tretiranjem cele lokacije, Savski blokovi postaju eko distrikt, u kojem se koncept održivosti sprovodi na nivou susedstva.
Tamara Đorđević i Danica Lečić
DRUGARSTVO
Šetalište „Lazaro Kardenas“ kao mesto za drugarstvo
Šetalište Lazaro Kardenasa je potez na Novom Beogradu koji je zamišljen kao veza između blokova 45, 44 i 70. Dugačko je oko 2km i namenjeno prvenstveno lokalnom stanovništvu. Razlikuje se od ostalih šetališta u Beogradu, ušuškano je, prostrano i veoma ozelenjeno. Međutim, iako poseduje veliki potencijal da bude mesto za druženje različitih kategorija stanovnika, prostor šetališta nije atraktivan, nečitljiv je i nedovoljno se koristi.
Pružiti prostoru šansu za drugarstvo i iskoristiti šetalište kao resurs kako bi se obezbedio bolji život u Savskim blokovima, izdvojilo se kao glavno polazište za rad na projektu. Stvaranjem zanimljivih, privlačnih otvorenih prostora navodimo stanovnike da izađu iz stanova, borave napolju u prirodnom okruženju, rekreiraju se, međusobno se upoznaju i druže.
Postavljanje novih eko prostora tako da omogućavaju zbližavanje stanovnika i istovremeno podstiču upotrebu obnovljivih izvora energije, rekciklažu i iskorišćavanje postojećih resursa, bila je dodatna zamisao ovog projekta.
Tamara Bošković
TOK
Šetalište „Lazaro Kardenasa“ ima mali broj korisnika i može se smatrati jednoličnim i monotonim prostorom koje ne uspostavlja vezu sa ljudima, okolinom i prirodom. Cilj ovog projekta je uključivanje različitih aktera u korišćenje prostora, preklapanje njihovih tokova kretanja i buđenje njihovih čula formiranjem novih ambijenata.
Projekat se zasniva na ekološkom principu učenja od prirode. Prirodni tok vode – od izvora do ušća – predstavlja osnov za dizajn šetališta. Njime se povezuju tokovi kretanja četiri kategorije korisnika koje najčešće koriste šetalište: deca, stari, šetači pasa i rekreativci. Preplitanja toka vode i tokova kretanja aktera stvara mogućnost da se prilikom modelovanja prirode oblikuje i sama arhitektura, čime dolazi do uspostavljanja spone između ljudi i prirode. Osnovni lejeri oblikovanja prostora su: zemljište, voda, vegetacija i građene strukture.
Jana Kulić
EKOMUZEJ
Rad u studiju je bio usmeren na razvoj Savskih blokova kao eko distrikta . Pod pretpostavkom da je za funkcionisanje ekodistrikta kao sistema potrebno aktivno učešće i posvećenost samih stanovnika, cilj projekta je pospešivanje participacije zajednice i poboljšavanje njenog odnosa sa mestom kroz prostorne intervencije i urbani dizajn.
Sredstvo kojim se ovo postiže je ekomuzej, čiji je fokus upravo na identitetu mesta i koji predstavlja „ogledalo u kome stanovništvo može da prepozna sebe i istraži svoje odnose sa fizičkim okruženjem, kao i prethodnim generacijama“. Pojedinim temama ekomuzeja, interpretiranim kroz urbani prostor, odražava se kulturno i prirodno nasledstvo Savskih blokova. Time se utiče na značenje mesta, kao i na sećanja i osećanja ljudi koji tom mestu pripadaju.
Jelena Đorđević
HEALTH
Lokacija projekta HEALTH je šetalište Lazaro Kardenasa unutar Bloka 45 na Novom Beogradu. Tema rada je zdravlje – šetalište kao izvor zdravlja.
Inspirisano izvorima, njihovom raznovrsnošću i karakteristikama, po analogiji su definisani principi projektovanja i lociranja urbanih ambijenata i objekata. Na šetalištu i uz šetalište se nalaze tri zone aktivnosti: visokog intenziteta, srednjeg i niskog. U skladu sa principima ekološkog urbanog dizajna, programom je određen svaki aspekt sa stanovišta zdravlja, fizičkog, mentalnog i socijalnog, a sportski centar, urbane bašte, radionice, meditacioni centar, paviljoni i objekti uslužnog tipa su raspoređeni tako da čine sistem koji je povezan biciklističkom, trim stazom i šetalištem.
Polazeći od vrednosti postojećeg prirodnog okruženja, ideja je da se poveća boravak korisnika u prirodi i unapredi stanje biotopa. Razmatran je dizajn koji može da smanji stres, poveća kreativnost i jasnoću misli, poboljša blagostanje i ubrza ozdravljenje.
Bojana Krstić
MEĐA – MEĐU – MEĐICA – šetalište „Lazaro Kardenas“
Šetalište „Lazaro Kardenas“ nije prisutno u percepciji ljudi i stvara utisak MEĐE, blokade. Osnovna ideja je premošćavanje gradnica u prostoru u cilju postizanja harmonije sa prirodom. To je sukcesivna transformacija MEĐE u MEĐUprostor.
Ekološki pristup nalaže da se najbolje iz prirode prepozna i koristi kao resurs i inspiracija. Projekat se razvija po uzoru na Adu Međicu, kvalitetnu teritoriju koja je u neposrednom okruženju, a opet izolovana od gradske vreve. Ada Međica je ostrvo na Savi i oaza mira, prirode, neobične arhitekture i, što je tokom vrelih dana najbitnije – hladovine.
Koncept MEĐA –MEĐU-MEĐICA stavlja akcenat na formiranje međuprostora čije su aktivnosti i prostori porozni. Oni se preklapaju i pomažu jedni drugima u formiranju novih značenja. Mešanje, preklapanje i prožimanje različitih programa na lokaciji doprinosi formiranju hibridnih prostora i predstavlja način aktiviranja šetališta „Lazaro Kardenas“, istovremeno mu gradeći identitet.
Sofija Conić
MEĐA – MEĐU – MEĐICA – šetalište „Lazaro Kardenas“
Šetalište „Lazaro Kardenas“ nije prisutno u percepciji ljudi i stvara utisak MEĐE, blokade. Osnovna ideja je premošćavanje gradnica u prostoru u cilju postizanja harmonije sa prirodom. To je sukcesivna transformacija MEĐE u MEĐUprostor.
Ekološki pristup nalaže da se najbolje iz prirode prepozna i koristi kao resurs i inspiracija. Projekat se razvija po uzoru na Adu Međicu, kvalitetnu teritoriju koja je u neposrednom okruženju, a opet izolovana od gradske vreve. Ada Međica je ostrvo na Savi i oaza mira, prirode, neobične arhitekture i, što je tokom vrelih dana najbitnije – hladovine.
Koncept MEĐA –MEĐU-MEĐICA stavlja akcenat na formiranje međuprostora čije su aktivnosti i prostori porozni. Oni se preklapaju i pomažu jedni drugima u formiranju novih značenja. Mešanje, preklapanje i prožimanje različitih programa na lokaciji doprinosi formiranju hibridnih prostora i predstavlja način aktiviranja šetališta „Lazaro Kardenas“, istovremeno mu gradeći identitet.
Marija Kosović
MIKROMESTA 45
Izbor teme su inicirala dva ključna problema prostora Savskih blokova – nečitljivost i nečovekomernost – nastala usled predimenzionisanosti fizičke strukture u relaciji sa čovekom. Ideja o kreiranju mikromesta je proistekla delom iz same lokacije, na kojoj su već postojale slične prostorne relacije.
Na osnovu teorijskih istraživanja izdvojeni su ključni pojmovi koji definišu projekat: zadržavanje, boravak, simbolizovan prostor, antropološke dimenzije, lak pristup, nešto što se radi i nešto sa čime se radi.
Ovi pojmovi su pružili smernice za definisanje svojstava mesta:
· obeleženost kao potreba ljudi da se identifikuju i povežu sa prostorom i da u njemu ostave svoj lični pečat;
· definisanost kroz prostorne kontraste (svetlo-tamno, horizontalno-vertikalno, široko-usko) koji omogućuju čoveku da percipira prostor · (antropološka dimenzija );
· zadržavanje kao mogućnost dolaska i odlaska, ( dobri ) prostori za boravak;
· interakcija koja proizilazi iz mogućnosti da se aktivnosti preklope u jednom prostoru.
Petar Nedeljković
MIKROMESTA 45
Izbor teme su inicirala dva ključna problema prostora Savskih blokova – nečitljivost i nečovekomernost – nastala usled predimenzionisanosti fizičke strukture u relaciji sa čovekom. Ideja o kreiranju mikromesta je proistekla delom iz same lokacije, na kojoj su već postojale slične prostorne relacije.
Na osnovu teorijskih istraživanja izdvojeni su ključni pojmovi koji definišu projekat: zadržavanje, boravak, simbolizovan prostor, antropološke dimenzije, lak pristup, nešto što se radi i nešto sa čime se radi.
Ovi pojmovi su pružili smernice za definisanje svojstava mesta:
· obeleženost kao potreba ljudi da se identifikuju i povežu sa prostorom i da u njemu ostave svoj lični pečat;
· definisanost kroz prostorne kontraste (svetlo-tamno, horizontalno-vertikalno, široko-usko) koji omogućuju čoveku da percipira prostor · (antropološka dimenzija );
· zadržavanje kao mogućnost dolaska i odlaska, ( dobri ) prostori za boravak;
· interakcija koja proizilazi iz mogućnosti da se aktivnosti preklope u jednom prostoru.
Irena Ivović
ŠETALIŠTE KAO DOM
Mesto kome se uvek braćamo je dom. „Dom je tamo gde je srce“; „Dom je hrana, kako za dušu tako i za telo“; „ Dom su ljudi, a ne mesto. Ako dođete tamo kada su ljudi već otišli, sve što možete videti je da ničega nema.“ Ovo su samo neke od poznatih interpretacija doma.
Dom je viši oblik stanovanja, a direktno se odnosi na naše bivstvovanje – dom je svako mesto koje nam omogućava da ŽIVIMO, a ne da ŽIVOTARIMO. Kako postići da Šetalište Lazaro Kardenasa postane dom?
Intervencijama. Ali šta je zapravo ono što te intervencije treba da budu, i kako se dom prenosi na urbani prostor? Prenošenjem aktivnosti. Osećanja. Obeležjima određenih prostorija. Formiranjem „skulptura“ u prostoru, koje su zpravo samo instrumenti za izazivanje osećaja bivstvovanja u domu – ali na otvorenom prostoru.
Bogdan Popović
ŠETALIŠTE KAO ŽIVI PROSTOR
Tema projekta jeste aktivacija prostora šetališta Lazaro Kardensa. Cilj nam je da nakon intervencije šetalište postane živo mesto. U našem konceptu ideja je tretiranje šetališta kao celine. To ostvarujemo smenjivanjem multifunkcionalnih prostora različite namene, koji bi podsticali na stvaranje i održavanje biodiverziteta (parkovima prirode).
Mapirane pozicije predstavljale bi centralne tačke oko kojih bi se pozicionirali kako neophodni, tako i tematski sadržaji. Njihovim međusobnim povezivanjem definisali bi se javni otvoreni i zatvoreni prostori. Ta grupacija međusobno povezanih sadržaja kroz koje se sprovodi aktivacia prirode, prostora i korisnika činila bi nova mesta okupljanja blokova.
Ta mesta imala bi zadatak da „opterete“ šetalište, tako što bi sadržaji bili postavljani na samom šetalištu, a i oko njega i njihova konekcija bi se ostvarivala preko šetališta.
Tamara Radić
ŠETALIŠTE KAO ŽIVI PROSTOR
Tema projekta jeste aktivacija prostora šetališta Lazaro Kardensa. Cilj nam je da nakon intervencije šetalište postane živo mesto. U našem konceptu ideja je tretiranje šetališta kao celine. To ostvarujemo smenjivanjem multifunkcionalnih prostora različite namene, koji bi podsticali na stvaranje i održavanje biodiverziteta (parkovima prirode).
Mapirane pozicije predstavljale bi centralne tačke oko kojih bi se pozicionirali kako neophodni, tako i tematski sadržaji. Njihovim međusobnim povezivanjem definisali bi se javni otvoreni i zatvoreni prostori. Ta grupacija međusobno povezanih sadržaja kroz koje se sprovodi aktivacia prirode, prostora i korisnika činila bi nova mesta okupljanja blokova.
Ta mesta imala bi zadatak da „opterete“ šetalište, tako što bi sadržaji bili postavljani na samom šetalištu, a i oko njega i njihova konekcija bi se ostvarivala preko šetališta.
Marina Višić
ŠETALIŠTE „LAZARO KARDENASA“ KAO EKO-EKO ZONA
Kako bi Savski blokovi postali ekološki distrikti, neophodno je prvo podići nivo ekološke svesti lokalnog stanovništva i posetilaca. Najkontradiktorniji spoj ekologije jeste sa ekonomijom: osnovna ideja projekta je da se stanovnici uključe u različite sadržaje koji im pored animacije i eko-edukacije, donose i ekonomsku dobit.
Sredstvo kojim se ovakav cilj postiže jesu strateški raspoređene intervencije na šetalištu „Lazaro Kardenasa“ koje svojim atraktivnim programom i ambijentom pružaju različite mogućnosti eko-edukacije kroz proizvodnju i potrošnju. Postojeći ugostiteljsko – zanatski centar u Bloku 45 se redizajnira u skladu sa ekološkim principima.
Katarina Stojković
KORZO
Stanovnici Savskih blokova više vole da borave na Savskom keju nego na šetalištu Lazaro Kardenas. Anketom je utvrđeno da, iako locirano u blizini mesta stanovanja, šetalištu Lazaro Kardenasa nedostaju mesta za druženje, muzika, ugostiteljski objekti za ispijanje kafe, dok deci nedostaju zanimljivija mesta za igru.
Zbog toga je cilj projekta da se unapredi društvenost i uveća korišćenje ovog prostora. Način da se to ostvari zasnovan je na ideji korzoa, kao neformalne društvene institucija koja će pomoći da se stanovnici Savskih blokova više druže.
Korzo se nekada nalazio u gradaskim centrima i imao je svoju prostornu i vremensku dimenziju. Pored toga korzo ima jako izražen drštveni karakter. Između ljudi na korzou postoji pasivna interakcija (kontakt sa razdaljine) i aktivna (bliski kontakt). Način kretanja odražava njegov linearni karakter. Glavni izazov u radu na projektu predstavlja interpretaciji korzoa u današnjicu.
Anastasija Đurković
UČINITI VODU VIDLJIVOM
Projektom se testiraju prostorni kapaciteti i mogućnosti vraćanja prirode u urbanim blokovima. Kroz „dizajn vode“, formiraju se sadržaji koji omogućavaju okupljanje zajednice i stvaranje aktivnosti koje oživljavaju prostor. Oni istovremeno omogućavaju edukaciju korisnika o značaju vode i brigu o njoj, što dovodi do poboljšanja društvenog i ekološkog postojećeg stanja.
Na osnovu toga kako voda utiče na čoveka, lokacija je podeljena na zone, zonu rekreacije i zonu relaksacije, sa sadržajima koji prate dinamiku pomenutih zona. Pored toga, kroz celo šetalište „Lazaro Kardenasa“ se provlače programi sistema održive drenaže, koji doprinose boljem funkcionisanju i kvalitetu vode.
Povratak na glavnu stranu izložbe 45UNBLOCKED:
