45UNBLOCKED

EKOLOŠKI URBANI DIZAJN 2016/17
JAVNI PROSTORI BLOKA 45
ŠETALIŠTE “LAZARO KARDENASA” NA NOVOM BEOGRADU

MASA-U11011 STUDIO M01U – Projekat – Ekološki urbani dizajn – 2016/17

Nastavnik: dr Jelena Živković, van. profesor
Učesnici u nastavi: dr Milica Milojević, docent i dr Ana Nikezić, docent
Saradnici: Marija Cvetković MA, asistent, Ivana Marjanović BA, demonstrator
Gostujući predavači: dr Nevena Vasiljević , Šumarski fakultet Beograd, dr Marina Nenković-Riznić IAUS Beograd, dr Nataša Ćuković, dr Danijela Milovanović-Rodić, dr Uroš Radosavljević, dr Ksenija Lalović, dr Milica Milojević, dr Ana Nikezić.
Iskustvo prethodnih istraživanja: Tamara Bošković student MA, Tamara Radić student MA
Zahvalnica: Zahvaljujemo se OŠ „Branko Radičević“ na lepoj saradnji prilikom rada na istraživanju studentkinje Nevene Obradović

Program:
Ekološki urbani dizajn teži da integrisanjem u životne procese poveže prirodu i kulturu, minimizira uticaje koji su štetni za okruženje i podstakne kreativnost u traganju za dizajnerskim odgovorima koji izražvaju i afirmišu specifičnosti lokacije. On čini da priroda u gradu bude vidljiva, energija obnovljiva i štedljivo korišćena, otpad minimalan i recikliran, prostorne i funkcionalne veze kompleksne, a život i prostor autentični i raznovrsni.

Kroz projekte se preispituju kvaliteti javnih otvorenih prostora kao mesta preklapanja, povezivanja i prožimanja prirode i kulture u Bloku 45 i na šetalištu „Lazaro Kardenasa“ na Novom Beogradu. Razmatraju se mogućnosti unapređenja kvaliteta doživljaja, društvenosti, identiteta, značenja i funkcija ovih prostora, uz istovremenu primenu principa i mera ekološkog dizajna.

Studenti | Izlagači:
Nevena Obradović | Ivana Korica | Kruna Živković | Stefan Slavić | Pavle Pavlović | Nemanja Antonijević | Danica Ćosić | Sara Karać | Dunja Matić | Milica Marković | Milica Pavić | Miloš Baljošević | Nikola Sarić | Ana Đorđević | Sanja Đurić | Natalija Cvetanović.

Kruna Živković
GRAĐENJE POROZNOSTI

Tema koju rad izučava, poroznost granice, nastala je na osnovu osećaja podeljene celine Bloka 45 gde se granica, šetalište Lazaro Kardenasa, tretira kao potencijalno mesto promene i poboljšanja života u samom bloku.
Koncept razvoja prostorne celine ogleda se u nameri formiranja prostora koji bi postao vredan, koji bi posedovao specifično značenje i upotrebnu vrednost.

Takav koncept inicirao je formiranje multifunkcionalnih elemenata i zona koji poseduju utilitarnost, ekološku vrednost, simboličko značenje i doprinose boljoj orijentaciji u prostoru. Prilikom formiranja šetališta primenjena su sva načela ekološke, fukcionalne, cirkulacijske i privremene poroznosti.

Poroznost se gradi:
· kroz nezavisnu strukturu koja samostalno egzistira i omogućava kretanje i razvoj polova putem apsorpcije i mestimičnog propuštanja uticaja.
· kroz različite vrste površina, nagiba, stepen prozračnosti i propusnosti, kojima utičemo na redukovanje dostupnosti, količine privatnosti, formiranje džepova, vidikovaca,…

Nemanja Antonijević
PREKID KOJI OBJEDINJUJE KOMUNIKACIJOM

Šetalište u Bloku 45 doživljava se kao prekid – prekid bloka na savski deo i na deo koji se graniči sa ulicom Jurija Gagarina; prekid u tipološkom smislu; prekid u smislu vizura… Treba težiti da ovaj linearni potez unutar bloka postane održivi prostor u ekološkom smislu kroz aktere (zoniranjem i uvođenjem raznovrsnog sadržaja) i fizički (urbani dizajn, mobilijar…).

Javlja se potreba zoniranja predmetnog prostora u zavisnosti od potreba aktera. Kako različiti sadržaji tangiraju šetalište, u pojedinim segmentima prostor je precizno definisan (zona škole, vrtića…). Nasuprot tome, postoje segmenti sa nedostatkom sadržaja uz šetalište, pa je taj prostor nedefinisan. Zaključuje se da nije potrebno „učvršćenje“ šetališta u svakom segmentu.

Ključna mesta treba „učvrstiti“, a određena mesta ostaviti da međusobno komuniciraju i tako stvaraju tzv. „slobodne zone“. Vrsta i mera intervencije bi odgovarala navedenoj komunikaciji. Prekid ostaje fizički, ali se kao sredstvo prevazilaženja prekida koristi komunikacija. Kao fizičko sredstvo za prevazilaženje prekida pojavljuje se „zid“. Manipulisanje zidom omogućuje da zid postane mobilijar (klupe, zelene površine, vodene površine…).

Stefan Slavić
UČINI VODU VIDLJIVOM

U okviru ekološkog pristupa razvoju Bloka 45, projekat se bavi problematikom prikupljanja kišnice i njenom artikulacijom u javnom prostoru. Čuvanje vode, njeno zadržavanje ili usmereno oticanje, čime se voda čini vidljivom, povećavajući kvalitet javnih prostora.

Poligon šetališta Lazaro Kardenasa je odabran zbog svoje važnosti za život u Bloku. Upotrebom vode kao alata u dizajnu, kreiraju se različiti prostori kojima se, pored povećanja ekološke vrednosti, unapređuje i čitljivost urbanog prostora.

Pojavnost vode ostvaruje se uređivanjem kanala koji naglašava važnost šetališta i usklađenost sa kretanjem. Ispunjen je kišnicom sa ravnih krovova, nadstrešnica i sa popločanja. Uloga vode u javnom prostoru varira: uslovljena je postojećim sadržajima u bloku, ali je i službi novih objekata koji se vezuju za šetalište. Elementi na šetalištu, nadstrešnice, kanali, objekti i zelenilo, doprinose čitljivosti prostora formirajući putanje, ivice, čvorišta, orijentire i distrikt.

Ana Đorđević i Sanja Đurić
EKO-KULTURA

Antagonizam čoveka i prirode dominira u konceptu uređenja bloka 45. Suprotnosti dva pola postojanja koje čovek uspeva da očita – ono u njemu i ono oko njega; prvo su minimalne, onda rastu, postaju napetije, nadmeću se i na kraju se mire. Sve ove faze pratila je umetnost i kultura.

Dok je kultura u klasičnom smislu – razvijajući se, stvarala sve veći jaz urbanog i naturalnog, dotle novi koncept pokušava da smiri napetosti i sjedini čoveka i prirodu u jednu harmoniju. Ta harmonija – zove se eko kultura.

Javni prostori traže uspešno rešenje za zahteve eko kulture. Revitalizacija otuđenih delova može se uspešno ostvariti jedino kulturnim preobražajem – inovativnim načinima iskazivanja inovativnih ideja. Deduktivnim razmatranjem nameće se zaključak da su re-urban principi dobar način da se ispitaju mogućnosti koje nude javni prostori kada je reč i smanjenju napetosti između urbanog i naturalnog koncepta. U konačnom obliku eko kultura zahteva samo jedno – jedino osećanje odgovornosti.

Natalija Cvetanović
„BIKELAND“ – BLOK 45
Edukacija kroz biciklizam

Projektom „BIKELAND“ promovišem održivi razvoj i zdrav način života kao osnovnu razvojnu strategiju grada – edukacijom kroz biciklizam, u Bloku 45. Ovaj projekat ne služi samo za promociju spotra i biciklizma, nego da svi ljudi prihvate i počnu da žive ekološki način života.

Projekat obuhvata biciklistički park iz koga će se ljubav prema biciklu širiti, a on u svom sklopu ima i prostore iz kojih se posmatraju sve akrobacije aktera koji izvode neki vid predstave u samom parku. „BIKELAND“ je podeljen u tri zone: a) zona za proizvodnju bicikla i komercijalne usluge u čijem sklopu se nalaze prodajni prostori gde se može nabaviti sva potrebna oprema vezana za ovaj sport, b) zona za odrasle pored centra za edukaciju sadrži i otvorene prostore, poput bioskopa na otvorenom, pokretne pijace i mesta za okupljanje i v) zona za decu bazirana na raznim vidovima zabave koje se odvijaju okretanjem pedala.

Danica Ćosić
_R+

_Projekat R+ je usmeren ka pozitivnim efektima reciklaže, onome što ona daje kao pozitivan rezultat svojim sprovođenjem. Cilj je poboljšati svest građana o reciklaži kao nečem dobrom i srušiti predrasude o njoj kao nečem lošem i nehigijenskom, što narušava estetski kvalitet prostora. Projekat se sprovodi kroz intervencije u prostoru koje na neposredan način vrše edukaciju korisnika tog prostora.

Pavle Pavlović
DIZAJN SA VODOM 45

Glavna krakteristika mog projekta je omogućavanje korišćenja prostora i kad je on pod vodom, kao i stvaranjem novih ambijenata kad se ta voda pojavi, pomoću menjanja postojećeg reljefa terena.

Primena na bloku 45: Podizanjem nivoa vode u priobalnom delu gubimo zemljino tlo skoro u celosti, što nam onemogućava korišćenje istog. Zato sam pristupio procesu preprojektovanja tog dela priobalja, sa dodatnim motivom – zaštite od poplava – iskoristivši višak vode za samo oblikovanje prostora koji su potopljeni u određenim periodima godine.

Povećanjem količine vode na lokaciji, smanjuje se količina korisne površine, ali u svakom trenutku je ima u određenoj meri, tako da korisnici prostor mogu stalno da koriste. Da bi se odvojeni delovi lokacije koji se nalaze iznad vode koristili, uvedeni su pontoni koji tokom cele godine stoje na lokaciji i integrisani su u sam prostor/šetalište.

Dunja Matić
FOODLAND : HRANA SPAJA LJUDE!

Bez obzira kakva je naša kulturna pozadina, uzimanje hrane je nešto što je zajedničko za sve ljude. Ali hrana je mnogo više od konzumiranja namirnica ; to je mehanizam kojim se komunicira osećanjima, kroz koji iskazujemo identitet, kreativnost, i putem koga stvaramo uspomene. Kuhinja je „srce doma“, (trpezarijski) stomesto okupljanja i druženja, pijaca „najživotniji“ gradski prostor, a urbana bašta mestou kome se gaje ne samo biljke već i odnosi zajedništva među susedima.

Projekat ima za cilj da aktivira neiskorišćene prostore duž šetališta Lazaro Kardenasa u Bloku 45, i tako unapredi njegovu društvenost, atraktivnost i životnost, kreiranjem situacija u kojima se ljudi susreću u proizvodnji, pripremi, razmeni i konzumeranju hrane. Zasniva se na već ispoljenim inicijativama stanara Bloka 45 da oko svojih zgrada uređuju bašte i tako unapređuju zajedničko okruženje i obogaćuju život.

Milica Pavić
VODENI DISTRIKT – BLOK 45
„Voda vodi ka vodi“

Koncept projekta je nastao iz specifične pozicije Bloka 45 na obali Save. Naime, samo oblikovanje bloka je takvo da se zgrade stepenasto spuštaju ka reci sa akcentom na vodi kao identitetu bloka. Pored toga, čitav blok leži na podzemnim vodama, i često mu preti opasnost od plavljenja.

Šta je sve voda u bloku 45? Šta ona predstavlja korisnicima? Na koji način je moguće koristiti vodu u urbanom dizajnu i kako to može doprineti adaptaciji gradova na klimatske promene?

Ideja je da preko multifunkcionalnosti javnih prostora i primenjenih mera adaptacije na klimatske promene, stvorimo ekološki održivi prostor, koji istovremeno štiti blok od poplava i kontroliše odvodnjavanje voda, a predstavlja izrazito atraktivan i udoban javni prostor.

Želimo da budemo saradnici sa prirodnim procesima, da vodi dozvolimo da oblikuje naše okruženje i vodi proces dizajna, kako bi ostvarili kvalitetan urbani prostor i održive ekosisteme.

Nevena Obradović
ŠETALIŠTE KAO „NAŠE MESTO“

Tema rada zasnovana je na problemu autentičnosti, uočenom tokom posete šetalištu „Lazaro Kardenasa“, u kome postoji paradoks da se namenski, projektovani prostori za okupljanje ljudi ne koriste a neplanski prostori naselja postaju prostori okupljanja. Šta to čini da neke prostore ljudi doživljavaju kao svoje?

Cilj mog projekta je da se od šetališta stvori ,,naše mesto”, prostor sa kojim bi se ljudi identifikovali i povezali. Metod istraživanja sam nazvala ,,osluškivanje”, budući da sam istraživala raznovrsne želje i potrebe stanovnika.

Svoju metodu ,,osluškivanja” sprovela sam kroz radionicu u kojoj su deca OŠ ,,Branko Radičević” crtala rad na temu ,,Moj idealni park”. Nakon analize dečijih crteža bavila sam se oprostoravanjem njihovih želja vodeći računa i o skrivenim kvalitetima lokacije. Na ovaj način nastao je multifunkcionalni, bezbedni, dostupni prostor koji podržava zajednicu ali i različitosti pojedinaca, koji svojom specifičnošću izvodi ljude iz kuće i aktivan je tokom cele godine.

Milica Marković
STANICE OSNOVNIH POTREBA

Stanice osnovnih potreba utemeljene su na istraživanju psihologije Abrahama Maslova i njegovoj teoriji o ljudskim potrebama. Prema ovoj teoriji, ljudske potrebe se mogu svrstati u pet grupa, gde se pre svega ističu biološke i fiziološke, potrebe za bezbednošću, ljubav – pripadanje, poštovanje i samoostvarenje.

Na području celog Beograda, pa tako i na Novom Beogradu i preciznije, lokaciji Bloka 45, uočljiv je nedostatak prostora za obavljanje osnovnih fizioloških potreba, što predstavlja temu mog projekta. Stanice osnovnih potreba zamišljene su da ispune zahteve prve i najznačajnije grupe – biološke i fiziološke potrebe, uz mogućnost zadovoljavanja ostalih potreba u zavisnosti od lokacije i karakteristika prostora na kojem se deluje.

Projektovanjem je svaka stanica dobila svoju upečatljivu dimenziju i svoju jedinstvenost. Zbrinjavajući osnovne potrebe – formirale su i prostor za okupljanje, prostor za umetnost, prostor lako prepoznatljiv i čitljiv za sve korisnike i još jedan reper prepoznatljiv u Bloku 45.

Sara Karać
URBANA AKUPUNKTURA

Cilj ovog projekta je oživljavanje „bolnih tačaka“ i uspostavljanje „toka“ unutar Bloka 45. Postiže se manjim intervencijama na precizno određenim mestima. Problemi ove lokacije su uglavnom nedostatak identiteta, atraktivnosti, aktivnosti i zapuštenost prostora.

Lečenjem ovih mesta utiče se i na samog čoveka, odnosno na buđenje ljudske volje, zdravog života, kreativnost i relaksaciju ljudi. Na osnovu analize izabrano je 9 problematičnih tačaka. U svakoj od njih intervencija se zasniva na elementu/elementima koji predstavljaju obeležaj tog mesta (neke tačke sadrže pored toga i dodatne elemente kao što su vodene površine, tobogan, scene, elementi koji stvaraju zvuk…).

Tačke su fizički povezane stazom koja je bojom naglašena u odnosu na okruženje. Ona predstavlja tok kretanja koji aktivira prostor duž Bloka 45 i međusobno povezuje pojedine tačke.

Ivana Korica
EDUKACIJA KROZ TEREN, potez „Brežuljak – Brdašce“

Projekat se služi edukacijom kroz teren kao sredstvom direktnog vezivanja sa prirodom. Ovakav teren nas uči, on budi dete u nama – baš ono dete na koje smo zaboravili u svakodnevnoj žurbi za životom, i baš ono dete koje je neophodno za ekološki napredak.

Teren tj. projekat je osmišljen tako da budi razna osećanja i uključuje sva čula. Namenjen je za sve uzraste, nudeći razne funkcije i aktivnosti. Priroda nudi spektar mogućnosti, kako da zbliži ljude, da se druže i socijalizuju ali i mogućnost da se izoluju. Amfiteatar, kao antičko mesto učenja i prenošenja znanja, ovde je sagledan i kao sudar urbanog i prirodnog u kome materijalizacija nadražuje čula.

Njegova forma je takva da motiviše (pokret, pronalaženje, susret/izolaciju) – i tu nastaje održivost prostora – jer on pruža mogućnost da se kroz susrete i druženje formira zajednica.

Nikola Sarić i Miloš Baljošević
AKTIVNI DIZAJN
Aktivna ruta i sportski kompleks

Cilj projekta je da se građenjem i uređivanjem prostora po principima aktivnog dizajna podstakne lokalno stanovništvo da se više bavi fizičkim aktivnostima. Aktivni dizajn podrazumeva formiranje mreže prostora za formalnu i neformalnu rekreaciju, kao i unapređenje prostora svakodnevnog kretanja, kako bi se podstaklo pešačenje i drugi oblici fizičke aktivnosti ljudi.

Fokus projekta je na formiranju šetališta Lazaro Kardenasa kao aktivne rute i razvoj sportskog kompleksa u zoni koja ga tangira. U sportskom kompleksu , pored sadržaja u zatvorenim objektima, predviđeni su i prostori i sadržaji u otvorenom prostoru: skejt park, mini šetalište, teren za košarku, fudbal kao i dečije igralište.