45UNBLOCKED

SAMOODRŽIVOST | BLOK 45 | NOVI BEOGRAD

MASA-23020-05: Teorijske osnove ordrživog razvoja – 2016/17

Nastavnik: dr Ksenija Lalović, van. profesor
Saradnik: Jovana Bugarski, PhD kandidat
Iskustvo prethodnih istraživanja: dr Jelena Živković, van. profesor i studenti kursa MASA-U11011 STUDIO M01U – Projekat – Ekološki urbani dizajn – 2016/17

Program:
Integralni pristup istraživanju održivosti javnih prostora u Bloku 45 na Novom Beogradu, uzimajući u obzir rang njegovog značaja: susedstvo, zajednica, opštine, grad. Produbljeno istraživanje osnovnih aspekata održivosti : ekonomski, kulturološko socijalni, ekološki, kroz sagledavanje spoljašnjih i unutrašnjih dimenzija realnosti. Traženje srži problema orživosti javnih prostora i formulacija mogućih pravaca njegovog unapređenja.

Studenti | Izlagači:
Jeremić David | Jovanović Ivona | Milačić Ljubica | Atanasijević Tjana | Đorđević Tamara | Erdeljanović Marija | Tahov Tamara | Laketić Jovana | Marjanović Ivona | Milikić Ivana | Avramović isidora | Dičić Ivana | Nikolić Dušan | Kostić Tamara | Hlavati Vladimir | Gajić Valentina | Munćan Dušan | Radovanović Anđela.

Tamara Kostić, Vladimir Hlavati
EKOLOŠKI ASPEKT ODRŽIVOSTI JAVNIH PROSTORA U OKVIRU STAMBENIH CELINA – STUDIJA SLUČAJA BLOK 45 U NOVOM BEOGRADU

Ovo istraživanje bavi se analizom problema i potencijala, sa aspekta kvaliteta životne sredine, na nivou stambene celine, na prostoru Bloka 45. Rad se bazira na analizi kroz AQAL metodologiju koja obuhvata četiri domena realnosti.

Predlozi rešenja koji su dati odnose se na razumevanje i primenu koncepta održivog razvoja. Može se uočiti da sva tri aspekta, ekonomski, socijalni i ekološki, moraju da se posmatraju integralno, jer međusobno reaguju jedan na drugi. Odvajanjem ovih aspekata nemoguće je sagledati ključne probleme, kao i uzroke zbog kojih dolazi do tih problema.

Ovo istraživanje sa detaljnom analizom postojećih problema i predlogom unapređenja predstavljaju podlogu za dalji rad.

Tijana Atanasijević, Tamara Đorđević
ODRŽIVI RAZVOJ OPŠTINE NOVI BEOGRAD
javni prostor od značaja za opštinu Novi Beograd analiziran kroz aspekt životne sredine (prirodne i izgrađene)

Održivi razvoj podrazumeva takav razvoj društva koji raspoloživim resursima zadovoljava ljudske potrebe, ne ugrožavajući prirodne sisteme i životnu sredinu, čime se osigurava dugoročno postojanje ljudskog društva i njegovog okruženja.

Održivi razvoj se najčešće dovodi u vezu sa zaštitom životne sredine, odnosno nastojanjem da se zabrinutost za opstanak živog sveta na planeti Zemlji poveže sa očuvanjem prirodnih resursa i brojnim ekološkim izazovima.

Poligon ovog istraživačkog rada je opština Novi Beograd. Nivo prostornog okvira posmatranog poligona obuhvata javni prostor od značaja za opštinu Novi Beograd. Aspekt održivog razvoja koji je bio istraživan kroz dalju analizu je aspekt životne sredine (prirodne i izgrađene).

Metodologija rada primenjena na istraživanju datog poligona bazira se na AQAL metodi, pomoću koje se identifikuje problem kroz četiri dimenzije realnosti fenomena.

Cilj istraživanja je uočavanje problema navedenom AQAL metodologijom kroz odabrani prostorni značaj i aspekt održivog razvoja, te iznošenje predloga intervencije za prevazilaženje datog problema.

Sofija Conić
PROSTORNA ANALIZA JAVNIH I POLUPRIVATNIH POVRŠINA – STUDIJA SLUČAJA BLOKA 45

Rad se bavi analizom kvaliteta javnih prostora u okviru Bloka 45 na Novom Beogradu, osvrćući se na prostorni aspekt kako bi se ustanovili adekvatni princip održivog razvoja za unapređenje lokacije. Održivi razvoj je razvoj kojim se ide u susret potrebama sadašnjosti tako da se ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe.

Prostori kojima se bavimo su poluprivatnog karaktera i kao takvi nude određeni kvalitet i mogućnost za intervenciju. Koristeći se AQAL metodom ustanovljavamo probleme i potencijale lokacije kroz četiri dimenzije realnosti. Konačni cilj ovog rada jeste da pomoću AQAL metode oformimo kreativna i održiva rešenja za stanovnike i posetioce Bloka 45, i na taj način unapredimo nivo urbane kulture.

Ključne reči: Blok 45, javni prostori, održivost, prostorni aspekt, susedstvo

Isidora Avramović, Dušan Nikolić, Ivana Dičić
SOCIOLOŠKI ASPEKTI ODRŽIVOSTI JAVNIH PROSTORA NASELJSKOG ZNAČAJA – STUDIJA SLUČAJA BLOK 45 U NOVOM BEOGRADU

U prvom delu rada razmatra se metodologija istraživanja stanovanja kao i sam početak života u zajednici, gde se dolazi do pojma sused a zatim i komšija. Dolazi se do zaključka da susedstvo nije zajednica a da komšiluk jeste. U radu su istraženi sociološki aspekti bloka 45 u okviru stambene zajednice, gde je predstavljen sistem i presek između životne sredine, društva i ekonomije koji čine održivost.

Centralni deo je posvećen identifikaciji problema koji se javljaju u prostoru, i koji imaju svoje ciljeve koje treba slediti kako bi se problem rešio. Rešavanjem problema dolazimo do reakcija korsnika koji taj prostor koriste. Predstavljen je prostorni okvir jedinica kao i tipovi stanovanja unutar bloka, gde se uočavaju problemi ponašanja ljudi prema okruženju.

Jedno od ponuđenih rešenja jeste transformacija prostora u mesto, što je i prikazano u nastavku, i predstavlja sam cilj ovog rada. Prikazana je analiza problema jedne stambene jedinice kao i problemi koji nastaju između zgrade i okruženja. Dat je predlog unapređenja socioloških aspekata javnih prostora u bloku 45.

Ključne reči: susedstvo, stambena zajednica, stanovanje, sociološki aspekti, okruženje

Ivana Marjanović, Ivana Milikić, Jovana Laketić
EKONOMSKI I DRUŠVENI ASPEKT – BLOK 45, U KONTEKSTU NOVOG BEOGRADA

Kroz ovaj rad bavili smo se analizom javnih prostora u okviru bloka 45 u odnosu na Novi Beograd, sa posebnim osvrtom na sociološki i ekonomski aspekt održivosti datih javnih gradskih prostora.

Održivi razvoj podrazumeva takav razvoj društva koji raspoloživim resursima zadovoljava ljudske potrebe, ne ugrožavajući prirodne sisteme i životnu sredinu, čime se osigurava dugoročno postojanje ljudskog društva i njegovog okruženja. Koncept održivog razvoja predstavlja novu strategiju i filozofiju društvenog razvoja, a najčešće se dovodi u vezu sa zaštitom životne sredine, odnosno nastojanjem da se zabrinutost za opstanak živog sveta na planeti Zemlji poveže sa očuvanjem prirodnih resursa i brojnim ekološkim izazovima koji stoje pred svakim društvom, državom i čovečanstvom u celini.

Srž problema i rešenje istog leži u razumevanju održivosti, održivog razvoja, socijalne održivosti društva. U toku rada je prikazana integracija socijalne i ekonomske održivosti, ali i uočeno da se ni jedan problem ne može posmatrati sam za sebe. Svi aspekti primaju povratne informacije, pa tako čovek i njegova okolina postaju neraskidiva celina.

Korišćenjem AQUL metodologije kroz rad, koja je obuhvatala analizu svih domena realnosti, prikazana je analiza ključnih problema i dat predlog mogućeg prostorno-programskog delovanja. Kao predlog rešenja prikazana je manifestacija “Festival susedstva” koja ujedno predstavlja i socio-ekonomski okidač ove mini komune.

Tamara Tahov, Marija Erdeljanović
SOCIOLOŠKI ASPEKT ODRŽIVOSTI JAVNIH PROSTORA ANALIZA FIZIČKIH KARAKTERISTIKA BLOKA 45 NA NIVOU GRADA

Predmet rada jeste analiza javnih gradskih prostora u okviru Bloka 45, na teritoriji opštine Novi Beograd, sagledano na nivou grada. U prvom delu rada, dat je poseban osvrt na sociološki aspekt održivog razvoja javnih prostora. U nastavku, putem AQAL metodologije, uočeni su i grupisani svi problemi koji se tiču datog razvoja javnih prostora na predmetnom području Bloka 45 kao i na teritoriji opštine Novi Beograd.

Poslednji deo rada tiče se izdvajanja ključnih problema, i definisanja smernica za unapređenje prostora. Sa tim ciljem, istraženi i prezentovani primeri dobre prakse, analizirani su sa namerom da se glavne stavke i potencijali usvoje na predmetnom području kako bi se na adekvatan način iskoristili potencijali lokacije i samnjili problemi koji u ovom slučaju predstavljaju nepovezanost između aktera, blok-opština-grad.

David Jeremić, Ljubica Milačić, Ivona Jovanović
SOCIOLOŠKI ASPEKTI ODRŽIVOSTI JAVNIH PROSTORA NASELJSKOG ZNAČAJA – STUDIJA SLUČAJA BLOK 45 U NOVOM BEOGRADU

Rad se bavi analizom kvaliteta javnih prostora u okviru Bloka 45, sa posebnim osvrtom na sociološki aspekt održivosti javnih prostora i fenomena grafita, kao specifične društvene pojave, koja ima svoju prostornu manifestaciju.

Korišćenjem AQAL metodologije, koja obuhvata analizu svih domena realnosti, prikazana je analiza ključnih problema i dat je predlog programsko-prostornog delovanja.

Koren problema i rešenje istog, leži u razumevanju održivog razvoja. Prikazano je kako činioci ekološkog, ekonomskog i socijalnog aspekta održivosti interaguju, ne mogu se izolovano posmatrati i delovati, jer čine celinu-održivi razvoj. Tako se veliki broj fenomena, unutar ove celine, direktno manifestuje kroz više tipova čovekovog okruženja i tretira se iz ugla sva tri apekata, iako suštinski pripada jednom aspektu. Ono što konkretnije pripada sociološkoj dimenziji društva, kao što je pojava grafita, manifestuje se u prostoru i tiče se urbanog, ekonomskog i socijalnog razvoja jedne zajednice, te se i tretira u okviru sva tri aspekta.

Valentina Gajić, Dušan Munćan, Anđela Radovanović
SOCIOLOŠKI ASPEKTI ODRŽIVOSTI JAVNIH PROSTORA SUSEDSTVA U BLOKU 45 NA NOVOM BEOGRADU

Blok 45 je jedan od novobeogradskih blokova i centar mesne zajednice Sava koju čine zajedno sa Blokom 44 i Blokom 71. Jedan od prvih izgrađenih blokova je blok 45. Na njegovom primeru ističe se serija jedinica osmišljena sama za sebe, gde nema urbane forme ni urbanog morfološkog stava. Blok 45 je projektovan u dužini od 2 km sa identičnim soliterima bez određenih međusobnih relacija i bez rešavanja problema komunikacija korisnika, njegovih veza sa sredinom „obitavalištem“, prodavnicama i društvenom zajednicom, jer se socijalni aspekt i susedstveni javni prostor, nekako usput izgubilo.

Došlo je do objektivnog ukidanja grada kao socijalnog identiteta gde ne postoji duh mesta. Cilj ovog zadatka jeste analiziranje socijalnog aspekta i uočavanje svih problema, nedostataka i potencijala, radi unapređenja istog. Metoda AQAL analize domena složenosti realnosti su bili primenjivanji radi lakšeg sagledavanja i razumevanja prostora, ukljicujuci i istraživanje podataka kroz literaturu, blogove, sajtove, intervjue i ankete. Zahvaljujući ovom pristupu došlo se do integralnih različitih zaključaka što je pojednostavilo rešavanje problema.