45UNBLOCKED

STRATEŠKE AKCIJE | BLOK 45 | ADA MEĐICA | NOVI BEOGRAD

MASU M3.5 Integralni projekat – 2015/16

Nastavnici: dr Ksenija Lalović, van. profesor i dr Ratka Čolić, docent
Saradnici: Aleksandra Đorđević, PhD kandidat | Sanja Simeunčević, PhD kandidat
Gostujući kritičari: Vladan Đokić, Arhitektonski fakulteta UB | dr Ana Nikezić, Arhitektonski fakulteta UB | Haris Piplas, Research and Teaching Fellow, ETH Zürich | Svea Heinemann, TU Berlin Smart City Platform | Dejan Popović, Slovak University Of Technology | Maarika Lukk, analyst, University Of Tartu.

Međunarodna radionica: Pametni i kreativni gradovi za društvo zasnovano na znanju
05-09. novembar 2015.
Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet uz podršku Urban-Think Tank Chair of Architecture and Urban Design, ETH Zurich

Program:
Testiranje potencijala za integralni urbani razvoj uključujući „meke i tvrde“ mere u cilju rešavanja problema današnjice Novog Beograda u procesu postsocijalističke tranzicije. Strateški pristup formulisanju inicijalnih integralnih projekata urbanog razvoja,  kao nove prakse planiranja u fazi tranzicije iz industrijskog u društvo bazirano na znanju.

U uslovima brzih transformacija u ekonomskom i društvenom sistemu, u kombinaciji sa efektima globalne konkurencije i ukupne ekonomske krize, čini se da je unutrašnja sposobnost strukture naselja da nastavi proces prirodnih transformacija smanjena i ne može se nastaviti bez spoljne intervencije i inovativnih praksi.

Studenti | Izlagači:
Sanja Spasenić | Miloš Uzelac | Irena Kostić | Ana Jovanović | Predrag Jovanović | Milena Ivanović | Branko Marinković | Ana Graovac | Valdimir Radosavljević | Ivana Janošević | Iva Mihaela Babkova | Aleksandra Milošević | Nikola Cvetanović | Jelena Radosavljević | Nena Ostojić | Una Umićević | Ilija Bošković | Filip Trgovčević | Sofija Nedeljković | Katarina Pantić | Rastko Krstić | Marina Pešić | Branislav Radulović.

Sanja Spasenić, Ana Jovanović, Miloš Uzelac
GRUPNI RAD: 45 SATI JAČANJA LOKALNE ZAJEDNICE

Predmetno područje – blok 45 spada pod teritoriju opštine Novi Beograd, koja predstavlja jednu od sedamnaest beogradskih opština i okružena je dvema rekama – Savom i Dunavom. Na osnovu integralne analize predmetnog područja prepoznati su osnovni problemi i potencijali. Naime, potencijale predstavljaju blizina reke, veliki broj zelenih površina, kao i dobra povezanost sa ostatkom grada javnim gradskim prevozom. Pored toga, posebno se ističe izgrađen identitet jake lokalne zajednice „Fortyfivers“, koja vodi fejsbuk stranicu i blog, gde se arhiviraju tekstovi, članci, fotografije, aktuelnosti i sve ostalo vezano za blok. Sa druge strane, srž problema na lokaciji je neiskorišćenost / neaktivnost javnih prostora usled neadekvatnog održavanja kao i nedostatka rekreatvnih, kulturnih i zabavnih sadržaja, što proizilazi iz nedovoljnog kapaciteta i moći mesne zajednice u bloku. To za posledicu ima slabu socijalizaciju i nizak nivo bezbednosti javnih prostora. Analizom relevantnih dokumenata i strategija na gradskom nivou istaknut je socijalni razvoj kao jedan od strateških prioriteta održivog razvoja.

Sanja Spasenić
CREA(C)TIVE HUB 45

Ana Jovanović
AGRIKULTURA ZAJEDNICE – MOJE PARČE ZEMLJE

Miloš Uzelac
OAZA PORODIČNOG ŽIVOTA

Katarina Pantić, Marina Pešić, Sofija Nedeljković, Rastko Krstić
GRUPNI RAD: BLOK LI

Projekat „BLOK LI“ nastao je na osnovu detaljne analize postojećeg stanja, koja obuhvata analizu prostora, sadržaja, zelenih i rekreativnih površina i saobraćajne infrastrukture. Na osnovu toga, urađena je swot analiza, koja je pomogla tačnom definisanju problema i potencijala za odabranu lokaciju. Problemi su predstavljeni u okviru analize „drvo problema“, dok su potencijali analizirani kroz „drvo ciljeva“.

Urađene analize su dovele do samog koncepta projekta, kao i do definisanja vizije i strateških ciljeva. Da bi se proverila održivost zadatih ciljeva, dalja analiza nalagala je istraživanje teorijskog okvira, ali i izvoda iz nacionalnih, regionalnih i lokalnih dokumenata na koje se treba oslanjati prilikom dalje razrade projekta. Primeri dobre prakse pokazuju kako su slični problemi uspešno rešeni u drugim zemljama. Sve navedeno, dovelo je do izrade predloga četiri pilot projekta, koji čine „BLOK LI“, a to su: „70 for Kitchen“, „Naša/Vaša bašta“, „Naša/Vaša kuhinja“ i „Učimo zajedno“.

Katarina Pantić
NAŠA/VAŠA KUHINJA

Projekat ,,naša/vaša kuhinja” ima za cilj da ojača zajednicu, odnosno društvo kroz formiranje zajedničke kuhinje. Zapravo, projekat treba da oživi centralni deo bloka, u kom se danas nalazi opustošen i zapušten prostor zanatskog centra. Reaktivacija će se odviti kroz prenamenu prostora komercijalnih sadržaja u prostor zajedničke kuhinje. Na taj način će se uključiti i socijalnokulturni aspekt, tako što će se omogućiti socijalna inkluzija kineske i srpske zajednice kroz zajedničko učešće u planiranju i pripremi hrane u kuhinji.

Ono što se očekuje od projekta jeste, pre svega, rekonstrukcija i proširenje zanatskog centra, tako da zadovolji potrebe kapaciteta stanovništva u tom bloku. Kao sastavni deo rekonstrukcije, podrazumeva se i uređenje prostora oko objekta, radi mogućnosti organizovanja dela restorana na otvorenom. Takođe, od projekta se očekuje međusobna saradnja i komunikacija među ljudima različitih nacionalnih pripadnosti, veći osećaj pripadnosti zajednici, kao i povećano poštovanje među ljudima. Na taj način će se omogućiti razmena kulture kroz recepte i izrada zbirke recepata.

Naime, čitav projekat daće priliku svim akterima da podjednako učestvuju i doprinose društvenoj zajednici, kroz zajedničko, odnosno kolaborativno planiranje u procesu planiranja, organizovanja i pripremu hrane. Svi akteri imaju podjednako pravo glasa i na taj način se podiže samopouzdanje svakog pojedinca i omogućava mu da izrazi svoja mišljenja i želje.

Sofija Nedeljković
NAŠE/VAŠE BAŠTE

Opšti cilj ovog projekta odnosi se na jačanje zajednice kroz razvoj urbane agrikulture. U smislu principa održivog razvoja, a u skladu sa Nacionalnom strategijom održivog razvoja Republike Srbije, akcenat je na socijalnoj koheziji, odnosno na jačanju socijalne stabilnosti i solidarnosti i podsticanju socijalne uključenosti. Naime, kreiranjem zajedničkih bašti postiglo bi se aktiviranje javnih prostora, ali bi se i lokalnom stanovništvu ponudio program i prostor koji bi im omogućili aktivno učešće u aktivnostima vezanim za napredak njihovog sopstvenog okruženja.

Isto tako, stvorila bi se mogućnost uzgajanja i konzumiranja zdrave, organske hrane. Prostor na kome bi se nalazile bašte, danas predstavlja samo nedovoljno uređen javni zeleni prostor. Prenamena ovih površina odviće se kroz njihovu aktivaciju. Bez obzira na prenamenu, implementacijom urbanih bašti područje će i dalje imati funkciju javnog prostora što znači da će biti pristupačan svima, uključujući sve stanovnike bloka, ali i zainteresovane članove kineske zajednice.

Rastko Krstić
BJELICA blOK70

“Blok 70 je 2025. godine stambeno naselje izgrađenog identiteta, prepoznatiljivo u kraju, opštini, gradu kao sportski centar i žiža svih poznatih sportskih dešavanja u zemlji sporta, kao i ekološkoj, umutnečkoj i socijalnoj održivosti koju održava jaka lokalna zajednica kroz organizaciju sportskih manifestacija, turnira, dešavanja. Ovo naselje je oaza sportskog života zasnovana na sportskim manifestacijama za korisnike svih starosnih grupa.“

Prevelike javne porvšine, većina bez određene namene, je napušteno i neuređeno, urbani mobilijar je star i dotrajao, negde uništen od strane sumnjivih grupa koje su česte u bloku za vreme večernjih sati zbog lošeg osvetljenja u bloku, sve ovo su aspekti koji velikoj meri sputavaju stanovnike da izađu napolje uživaju u ambijentu, druže se i rekreiraju sportom.

Prvi od ciljeva bi bila rekonstrukcija postojećih i izgradnja novog igrališta koje će decu odvojiti od računara i tableta i poslati ih na igru i druženje, nakon toga bi se rekonstruisali postojeći tereni i izgradio novi sa mixed use namenom za sve sportove, na kome bi se svakodnevno stanovnici rekreirali stanovnici, a na kome bi se povremeno održavale sportske manifestacije sa učešćem sportskih zvezda. Uređenjem urbanog mobilijara i javnog zelenila bi formirali celinu u uređenju javnog prostora i doprineli stanovnicima prostor za rekreaciju, sportske aktivnosti, druženje, poboljšanje komšijskih odnosa i povećanju socijalne inkluzije.