STUDIO M03 – PROJEKAT:
MUZEJ DUNAVA
Nastavnik:
arh. Branislav Mitrović, profesor emeritus
Student:
Milena Ristić
1971. godine, Jugoslavija je u ime progresa potopila grad na obali Dunava. Hiljade ljudi ostalo je bez svojih domova, a Dunav je sa sobom odneo živote stanovnika koji i danas ne žele da se odvoje od njega. I nakon 50 godina, ova priča živi u njihovim sećanjima i svakodnevnici. U znak memorije na ovaj grad, nastaje muzej – Dunavska Atlantida. Epicentar muzeja predstavlja platforma – ponton ogromnih razmera koja svojom perforacijom i repeticijom određenih modula sugeriše matricu potopljenog grada koji ispod nje leži. Neke od otvora na platformi postaju bunari. Ponton se oslanja na upuštene staklene kubuse koji dodatno markiraju prostor, ali ka dnu. Na ovaj način objekat raste na dole što stvara neki vid ogledala grada. Ispunjeni bistrom vodom kontrasno pariraju mutnom Dunavu. Poseban kubus koji se izdvaja od ostalih jeste staklena opna koja ograđuje parcelu crkve Svetog Nikole. Ovaj pak kubus, ispunjen je vazduhom čime se omogućava konzervacija i restauracija ostataka crkve i pravi spomenik kojem je omogućen pristup rampom . Platforma postaje ekstenzija vode i šetalište kroz potopljeni grad. Partizanska ulica se ekstenzivno širi i interpolira u postojeći teren ka Kapetan Mišinom bregu i prolazi ispod magistralnog puta gde se stvara poseban trenutak prekida stvarnosti kroz mračan tunel koji vodi iz objekta muzeja na platformu. Objekat muzeja, sa svim njegovim konvencionalnim sadržajem ukopan je u teren. Muzeju se pristupa sa reke Zlatice na kojoj se grad i razvijao.