Master akademske studije Arhitektura 2014/15
II godina – 4. semestar
MODUL 9 – Master projekat
Kurs M9.1. – Teza i Kurs M9.2. – Projekat:
IŠČEZAVANJE BUDUĆNOSTI – HIBRIDNA TEHNOLOGIJA
Nastavnik:
mr Budimir Sudimac, docent
Istraživanje održivih sistema i uspostavljanje novih urbanih i arhitektonsih hibridnih modela za rešavanje ekonomskih, socijalnih, kulturnih i tehnoloških problema savremenih gradova, uključujući nedostatak hrane, prirodnih resursa, infrastrukture, zagađenje kao i razvijanje sistema i strategija budućeg razvoja osnovni su ciljevi predloženog zadatka.
Studijom se teži da studenti kritički sagledavaju i istražuju adaptibilnost i uticaj novih tehnologija na arhitektonske projekte na osnovu dinamične ravnoteže između korisnika i tehnologije. Hibridna tehnologija je koncept u arhitekturi koji ima za cilj da omogući sveobuhvatno razumevanje veze energetske efikasnosti i održivosti u izgrađenoj sredini sa tehnološkog aspekta. Takvi koncepti imaju za cilj da daju odgovore na futurističke arhitektonske koncepte i efikasniju upotrebu obnovljivih izvora energije.
Student:
Bojana Čanković
Opis projekta:
HIBRIDNA MEGASTRUKTURA BUDUĆNOSTI
Prihvatajući izazov budućnosti, konstantnog razvoja tehnologija, pogled na arhitekturu se menja i prati neprekidan razvoj čovečanstva. Planeta postaje mala za čoveka, gradski centri prigušeni gustinom stanovnika, oskudacija zemljišta sve veća. Potreban je novi način života koji će pružiti rešenje gorućim urbanističkim problemima, a iskoristiti potencijal koji tehnologija omogućava.
Stremljenje u visinu superponiranjem, transformabilnost forme i primena tehnoloških arhitektonskih dostignuća su glavne odlike futurističkih gradova, koje bi rešile navedene urbanističke probleme. Futuristički grad se posmatra kao jedna struktura, odnosno organizam koji je samoodrživi entitet. Samim tim, futuristički grad je hibrid, jer u sebi spaja različite funkcije i omogućava njihovo neometano funkcionisanje u okviru jedne strukture.
Hibride prati određena forma veličine i gigantizma, jer mešanje i multifunkcija impliciraju određenu veličinu, a superpozicija zahteva visinu. Hibridi zato imaju karakter megastrukture. Hibridna megastruktura bi imala sposobnost transformabilnosti i segmentne mobilnosti, čime bi se omogućila efikasna promena funkcija i konstantni rast i morfoza same strukture, koji bi trebali da odgovore na potrebe čoveka, kao korisnika megastrukture.
https://www.flickr.com/photos/arhitektonski_fakultet_beograd/albums/72157659618631492
