Kurs 20.2. – Proces projektovanja

Modul 20 – Teorija projekta

NAZIV PREDMETA:
MODUL 20 – Teorija projekta:  Kurs 20.2. – Proces projektovanja 

CILJEVI I PRISTUP NASTAVI:
Povećavanje nivoa senzibiliteta u odnosu na fenomen arhitektonskog prostora, kao i višedimenzionalnih uzročno-posledičnih relacija koje on podrazumeva.
Shvatanje nastajanja arhitekture kao niza relativnih stanja, koja se sukcesivno nadovezuju u traganju za jednom od mogućnosti organizacije prostora.
Posmatranje arhitekture kao komunikacijskog i socijalnog fenomena.
Uspostavljanje mreže uporišnih tačkaka preko kojih će biti moguće kretanje kroz sferu kulture, informacije i komunikacije, uz neophodnu kombinaciju pristupa, kao i izbegavanje isključivosti i stavova koji se unapred podrazumevaju.
Takođe i preispitivanje značenja pojmova oko kojih se tematika razvija, uz izbegavanje nekritičkog preuzimanja konvencija.

SADRŽAJ NASTAVE:
Proces projektovanja predstavlja rezime dela teorijske nastave na osnovnim akademskim studijama.
Materija je podeljena u tri tematske celine:
Prva se bavi ontološkim i gnoseološkim pitanjima, vezanim za fenomen epohe, kao skupa socio-kulturoloških uticaja. S obzirom na stav da ne postoje uslovi za evaluaciju stvaralaštva koji bi predstavljali objektivna, univerzalna i vanvremenska merila, u ovoj tematskoj celini otvaraju se pitanja koja imaju za cilj upoznavanje sa bitnim obeležjima kulturološko-istorijskih razdoblja, i njihovom uticaju na vrednovanje.
Druga je vezana za metodološke pristupe i puteve i načine kao potencijalne linije kretanja kroz kreativne procese, uz upoznavanje sa mogućnostima i ograničenjima strategija ponašanja u projektantskom procesu. Uz upoznavanje sa ranijim iskustvima, prisutan je i osvrt na savremena kretanja na ovom planu, kao i lične stavove istaknutih stvaralaca u oblasti arhitekture.
Treća tematska celina bavi se arhitektonskim stvaralaštvom kao vidom komunikacije, posmatranom kroz proces prenosa, razmene i tumačenja informacija. Radi se najpre o identifikaciji samih učesnika, kao i nivoa na kojima se komunikacija odvija. Bez obzira da li je u pitanju perceptivna, sintaksička, semantička ili simbolička ravan, suština je u relativnoj samostalnosti produkta stvaralaštva, arhitektonskog prostora, odnosno poruke, čiji smisao uvek može biti različito shvaćen ili interpretiran.

METOD IZVOĐENJA NASTAVE:
Karakter nastave je usmeren ka suštinskim pitanjima, bez striktno određenih granica sadržaja i sa uplivima u discipline van arhitekture. Takođe, po svojoj prirodi nastava na ovom predmetu je interaktivna, što podrazumeva aktivno učešće nastavnika i studenata. Okosnica nastave su diskusiona predavanja podržana konsultacijama, kolokvijumima, izradom seminarskog rada i njegovom odbranom.

Više informacija o kursu možete naći ovde:

Sve informacije u vezi sa OASA 2013/14 kursevima – III godina: