Master akademske studije Arhitektura 2014/15
II godina – 4. semestar
MODUL 9 – Master projekat
Kurs M9.1. – Teza i Kurs M9.2. – Projekat:
MUZEJ AUTOMOBILA – IZAZOVI NOVIH MATERIJALA I TEHNOLOGIJA
Nastavnik:
dr Branislav Žegarac, redovni profesor
Informatička revolucija, tokom poslednjih tridesetak godina, dovela je do nastanka novih tehnoloških pronalazaka koji su bitno uticali na društvo i ponašanje ljudi. Uprkos tome arhitektura je u mnogim aspektima ostala konzervativna i rezistentna na savremena tehnološka dostignuća, nove materijale i procese.
Tema ovog projekta je istraživanje mogućnosti primene novih materijala, tehnologija i transera tehnologija u oblasti arhitektonskog projektovanja, a u cilju formiranja novih koncepcija projektovanja, u programskom i oblikovnom smislu. To podrazumeva celovit (holistički) pristup arhitektonskom projektovanju u skladu sa potrebama savremenog društva i zahteva za održivošću u energetskom i tehnološkom kontekstu.
Muzej automobila predstavlja sadržaj koji je nije opterećen složenim funkcionalnim i ekomomskim parametrima i kao takav je izuzetno pogodan za realizaciju ovog programa, odnosno za ispitivanje različitih formi, konstrukcija i materijala.
Student:
Dijana Savanović
Opis projekta:
Krug u arhitekturi smatra se uvek akontekstualnim, ali je istovremeno simbol beskonačnog kretanja. Kada je u pitanju muzej automobila, pronađena je analogija sa ovom simbolikom, što se u projektovanju odrazilo kako na formu, tako i na program, šemu kretanja. Mislilo se o mestu trenutnog održavanja sajma automobila (što je trenutno sajamski prostor – hala arhitekte Žeželja).
Sa željom da projekat napravi protivtežu na novobeogradskoj strani Save, između mosta preko Ade i novog železničkog, određena je upravo ta lokacija; takođe je napravljena kontrateža: nasuprot sajamskoj hali objedinjenoj ljuskom, muzej automobila glorifikuje formu prstena. Projekat muzeja zasnovan je na neprekinutom kretanju kao referentnom. Odlikuje se postojanjem zavojnih rampi, koje integrišu različite vidove saobraćaja. Kolski, pešački i biciklistički saobraćaj funkcionišu upravo preko sistema rampi.
Oslanjajući se na tezu, filozofiju evolucije fenomena opne u arhitekturi, objekat je bliže određen, kako programski, tako i na nivou fasade. Napravljena je razlika između unutrašnje i spoljašnje opne. Unutrašnja opna je potpuno propustljiva, čineći sve procese transparentnim, dok je spoljašnja opna selektivna; u skladu sa tim izabran je fasadni sistem, koji može odgovoriti kako na dnevne promene, tako i na sezonske, ili potrebe korisnika. Funkcionalna podela izvršena je po etažama, pri čemu je izvršeno jasno zoniranje.
https://www.flickr.com/photos/arhitektonski_fakultet_beograd/albums/72157659618631492
