Master akademske studije Arhitektura 2014/15
II godina – 4. semestar
MODUL 9 – Master projekat
Kurs M9.1. – Teza i Kurs M9.2. – Projekat:
PROIZVODNJA GRADA: Post-industrijska faza Dunavske ulice
Nastavnik:
arh. Nebojša Fotirić, docent
Devastirana, post-industrijska gradska matrica koja prati koridor železničke infrastrukture kojim je određena nevidljiva nametnuta granica razdvajanja teritorije grada u odnosu na vodeni tok Dunava postavljena je kao prostorni okvir zadatka, i to uz tok Dunavske ulice. Anticipirajući razrešenje saobraćajnih tokova železnice i tranzitnog teretnog i drugog saobraćaja u odnosu na gradsku matricu Beograda koja inklinira ka obali Dunava, praznina koja ostaje otvara prostor za promišljanje novih programskih i prostornih mogućnosti ove linije beogradskog priobalja.
U programskom smislu, ovakav prostorni kontekst pretpostavljenog visokog urbaniteta i gustine, podrazumeva programsku hibridnost projekta, kroz superponiranje divergentnih sadržaja.
Cilj zadatka podrazumeva da kandidat samostalno sagleda i istraži mogućnosti morfološke i programske transformacije ove faze dunavskog priobalja Beograda, formuliše temu kroz pitanja koja smatra relevantnim u odnosu na zadatak, a zatim taj istraživački proces prevede u savremen i koherentan arhitektonsko-urbanistički projekat.
Student:
Milica Borović
Opis projekta:
Projektni zadatak je postavljen kroz ispitivanje načina projektovanja konteksta kao neposredan odgovor na master tezu. Karakteristike arhitekture koja projektuje kontekst su „apsolutnost“(1) i „velikost“(2). Arhitektura ne prati rutinu urbanizacije već postaje njen preduslov. Velikost raskida sa razmerom. Ono što se sagledava nije ono što jeste. Posledica toga je pretvaranje postindustrijske zone dunavskog priobalja u bescarinsku zonu koja postaje novi kontekst za razvoj rekreativnih sadržaja koji pripadaju gradu. Težište projekta je na terminalu koji uvezuje železnički, drumski, pešački i rečni saobraćaj i dobija ekstenziju u vidu hotela koji pripada bescarinskoj zoni. Postavljanje grada i priobalja odnosno bescarinske zone u paralelni odnos i projektovanje odnosa između novog i postojećeg konteksta otvara pitanje odnosa arhitekture i konteksta.
(1) Aureli, P. V. (2011). The possibility of an absolute architecture. Cambridge: The MIT press
(2) Koolhaas, (1995). R. S, M, L, XL. New York: Monacelli Press
https://www.flickr.com/photos/arhitektonski_fakultet_beograd/albums/72157659618631492
