45UNBLOCKED
САМООДРЖИВОСТ | БЛОК 45 | НОВИ БЕОГРАД
МАСА-23020-05: Теоријске основе ордрживог развоја – 2016/17
Наставник: др Ксенија Лаловић, ван. професор
Сарадник: Јована Бугарски, PhD кандидат
Искуство претходних истраживања: др Јелена Живковић, ван. професор и студенти курса МАСА-У11011 СТУДИО М01У – Пројекат – Еколошки урбани дизајн – 2016/17
Програм:
Интегрални приступ истраживању одрживости јавних простора у Блоку 45 на Новом Београду, узимајући у обзир ранг његовог значаја: суседство, заједница, општине, град. Продубљено истраживање основних аспеката одрживости : економски, културолошко социјални, еколошки, кроз сагледавање спољашњих и унутрашњих димензија реалности. Тражење сржи проблема орживости јавних простора и формулација могућих праваца његовог унапређења.
Студенти | Излагачи:
Јеремић Давид | Јовановић Ивона | Милачић Љубица | Атанасијевић Тјана | Ђорђевић Тамара | Ердељановић Марија | Тахов Тамара | Лакетић Јована | Марјановић Ивона | Миликић Ивана | Аврамовић исидора | Дичић Ивана | Николић Душан | Костић Тамара | Хлавати Владимир | Гајић Валентина | Мунћан Душан | Радовановић Анђела.
Тамара Костић, Владимир Хлавати
ЕКОЛОШКИ АСПЕКТ ОДРЖИВОСТИ ЈАВНИХ ПРОСТОРА У ОКВИРУ СТАМБЕНИХ ЦЕЛИНА – СТУДИЈА СЛУЧАЈА БЛОК 45 У НОВОМ БЕОГРАДУ
Ово истраживање бави се анализом проблема и потенцијала, са аспекта квалитета животне средине, на нивоу стамбене целине, на простору Блока 45. Рад се базира на анализи кроз AQAL методологију која обухвата четири домена реалности.
Предлози решења који су дати односе се на разумевање и примену концепта одрживог развоја. Може се уочити да сва три аспекта, економски, социјални и еколошки, морају да се посматрају интегрално, јер међусобно реагују један на други. Одвајањем ових аспеката немогуће је сагледати кључне проблеме, као и узроке због којих долази до тих проблема.
Ово истраживање са детаљном анализом постојећих проблема и предлогом унапређења представљају подлогу за даљи рад.
Тијана Атанасијевић, Тамара Ђорђевић
ОДРЖИВИ РАЗВОЈ ОПШТИНЕ НОВИ БЕОГРАД
јавни простор од значаја за општину Нови Београд анализиран кроз аспект животне средине (природне и изграђене)
Одрживи развој подразумева такав развој друштва који расположивим ресурсима задовољава људске потребе, не угрожавајући природне системе и животну средину, чиме се осигурава дугорочно постојање људског друштва и његовог окружења.
Одрживи развој се најчешће доводи у везу са заштитом животне средине, односно настојањем да се забринутост за опстанак живог света на планети Земљи повеже са очувањем природних ресурса и бројним еколошким изазовима.
Полигон овог истраживачког рада је општина Нови Београд. Ниво просторног оквира посматраног полигона обухвата јавни простор од значаја за општину Нови Београд. Аспект одрживог развоја који је био истраживан кроз даљу анализу је аспект животне средине (природне и изграђене).
Методологија рада примењена на истраживању датог полигона базира се на АQАЛ методи, помоћу које се идентификује проблем кроз четири димензије реалности феномена.
Циљ истраживања је уочавање проблема наведеном АQАЛ методологијом кроз одабрани просторни значај и аспект одрживог развоја, те изношење предлога интервенције за превазилажење датог проблема.
Софија Цонић
ПРОСТОРНА АНАЛИЗА ЈАВНИХ И ПОЛУПРИВАТНИХ ПОВРШИНА – СТУДИЈА СЛУЧАЈА БЛОКА 45
Рад се бави анализом квалитета јавних простора у оквиру Блока 45 на Новом Београду, осврћући се на просторни аспект како би се установили адекватни принцип одрживог развоја за унапређење локације. Одрживи развој је развој којим се иде у сусрет потребама садашњости тако да се не угрожава могућност будућих генерација да задовоље своје сопствене потребе.
Простори којима се бавимо су полуприватног карактера и као такви нуде одређени квалитет и могућност за интервенцију. Користећи се AQAL методом установљавамо проблеме и потенцијале локације кроз четири димензије реалности. Коначни циљ овог рада јесте да помоћу AQAL методе оформимо креативна и одржива решења за становнике и посетиоце Блока 45, и на тај начин унапредимо ниво урбане културе.
Кључне речи: Блок 45, јавни простори, одрживост, просторни аспект, суседство
Исидора Аврамовић, Душан Николић, Ивана Дичић
СОЦИОЛОШКИ АСПЕКТИ ОДРЖИВОСТИ ЈАВНИХ ПРОСТОРА НАСЕЉСКОГ ЗНАЧАЈА – СТУДИЈА СЛУЧАЈА БЛОК 45 У НОВОМ БЕОГРАДУ
У првом делу рада разматра се методологија истраживања становања као и сам почетак живота у заједници, где се долази до појма сусед а затим и комшија. Долази се до закључка да суседство није заједница а да комшилук јесте. У раду су истражени социолошки аспекти блока 45 у оквиру стамбене заједнице, где је представљен систем и пресек између животне средине, друштва и економије који чине одрживост.
Централни део је посвећен идентификацији проблема који се јављају у простору, и који имају своје циљеве које треба следити како би се проблем решио. Решавањем проблема долазимо до реакција корсника који тај простор користе. Представљен је просторни оквир јединица као и типови становања унутар блока, где се уочавају проблеми понашања људи према окружењу.
Једно од понуђених решења јесте трансформација простора у место, што је и приказано у наставку, и представља сам циљ овог рада. Приказана је анализа проблема једне стамбене јединице као и проблеми који настају између зграде и окружења. Дат је предлог унапређења социолошких аспеката јавних простора у блоку 45.
Кључне речи: суседство, стамбена заједница, становање, социолошки аспекти, окружење
Ивана Марјановић, Ивана Миликић, Јована Лакетић
ЕКОНОМСКИ И ДРУШВЕНИ АСПЕКТ – БЛОК 45, У КОНТЕКСТУ НОВОГ БЕОГРАДА
Кроз овај рад бавили смо се анализом јавних простора у оквиру блока 45 у односу на Нови Београд, са посебним освртом на социолошки и економски аспект одрживости датих јавних градских простора.
Одрживи развој подразумева такав развој друштва који расположивим ресурсима задовољава људске потребе, не угрожавајући природне системе и животну средину, чиме се осигурава дугорочно постојање људског друштва и његовог окружења. Концепт одрживог развоја представља нову стратегију и филозофију друштвеног развоја, а најчешће се доводи у везу са заштитом животне средине, односно настојањем да се забринутост за опстанак живог света на планети Земљи повеже са очувањем природних ресурса и бројним еколошким изазовима који стоје пред сваким друштвом, државом и човечанством у целини.
Срж проблема и решење истог лежи у разумевању одрживости, одрживог развоја, социјалне одрживости друштва. У току рада је приказана интеграција социјалне и економске одрживости, али и уочено да се ни један проблем не може посматрати сам за себе. Сви аспекти примају повратне информације, па тако човек и његова околина постају нераскидива целина.
Коришћењем АQУЛ методологије кроз рад, која је обухватала анализу свих домена реалности, приказана је анализа кључних проблема и дат предлог могућег просторно-програмског деловања. Као предлог решења приказана је манифестација “Фестивал суседства” која уједно представља и социо-економски окидач ове мини комуне.
Тамара Тахов, Марија Ердељановић
СОЦИОЛОШКИ АСПЕКТ ОДРЖИВОСТИ ЈАВНИХ ПРОСТОРА АНАЛИЗА ФИЗИЧКИХ КАРАКТЕРИСТИКА БЛОКА 45 НА НИВОУ ГРАДА
Предмет рада јесте анализа јавних градских простора у оквиру Блока 45, на територији општине Нови Београд, сагледано на нивоу града. У првом делу рада, дат је посебан осврт на социолошки аспект одрживог развоја јавних простора. У наставку, путем АQАЛ методологије, уочени су и груписани сви проблеми који се тичу датог развоја јавних простора на предметном подручју Блока 45 као и на територији општине Нови Београд.
Последњи део рада тиче се издвајања кључних проблема, и дефинисања смерница за унапређење простора. Са тим циљем, истражени и презентовани примери добре праксе, анализирани су са намером да се главне ставке и потенцијали усвоје на предметном подручју како би се на адекватан начин искористили потенцијали локације и самњили проблеми који у овом случају представљају неповезаност између актера, блок-општина-град.
Давид Јеремић, Љубица Милачић, Ивона Јовановић
СОЦИОЛОШКИ АСПЕКТИ ОДРЖИВОСТИ ЈАВНИХ ПРОСТОРА НАСЕЉСКОГ ЗНАЧАЈА – СТУДИЈА СЛУЧАЈА БЛОК 45 У НОВОМ БЕОГРАДУ
Рад се бави анализом квалитета јавних простора у оквиру Блока 45, са посебним освртом на социолошки аспект одрживости јавних простора и феномена графита, као специфичне друштвене појаве, која има своју просторну манифестацију.
Коришћењем АQAL методологије, која обухвата анализу свих домена реалности, приказана је анализа кључних проблема и дат је предлог програмско-просторног деловања.
Корен проблема и решење истог, лежи у разумевању одрживог развоја. Приказано је како чиниоци еколошког, економског и социјалног аспекта одрживости интерагују, не могу се изоловано посматрати и деловати, јер чине целину-одрживи развој. Тако се велики број феномена, унутар ове целине, директно манифестује кроз више типова човековог окружења и третира се из угла сва три апеката, иако суштински припада једном аспекту. Оно што конкретније припада социолошкој димензији друштва, као што је појава графита, манифестује се у простору и тиче се урбаног, економског и социјалног развоја једне заједнице, те се и третира у оквиру сва три аспекта.
Валентина Гајић, Душан Мунћан, Анђела Радовановић
СОЦИОЛОШКИ АСПЕКТИ ОДРЖИВОСТИ ЈАВНИХ ПРОСТОРА СУСЕДСТВА У БЛОКУ 45 НА НОВОМ БЕОГРАДУ
Блок 45 је један од новобеоградских блокова и центар месне заједнице Сава коју чине заједно са Блоком 44 и Блоком 71. Један од првих изграђених блокова је блок 45. На његовом примеру истиче се серија јединица осмишљена сама за себе, где нема урбане форме ни урбаног морфолошког става. Блок 45 је пројектован у дужини од 2 км са идентичним солитерима без одређених међусобних релација и без решавања проблема комуникација корисника, његових веза са средином „обитавалиштем“, продавницама и друштвеном заједницом, јер се социјални аспект и суседствени јавни простор, некако успут изгубило.
Дошло је до објективног укидања града као социјалног идентитета где не постоји дух места. Циљ овог задатка јесте анализирање социјалног аспекта и уочавање свих проблема, недостатака и потенцијала, ради унапређења истог. Метода AQAL анализе домена сложености реалности су били примењивањи ради лакшег сагледавања и разумевања простора, укљицујуци и истраживање података кроз литературу, блогове, сајтове, интервјуе и анкете. Захваљујући овом приступу дошло се до интегралних различитих закључака што је поједноставило решавање проблема.