Мастер академске студије Архитектура 2014/15
II година – 4. семестар
МОДУЛ 9 – Мастер пројекат
Курс М9.1. – Теза и Курс М9.2. – Пројекат:
МУЗЕЈ АУТОМОБИЛА – ИЗАЗОВИ НОВИХ МАТЕРИЈАЛА И ТЕХНОЛОГИЈА
Наставник:
др Бранислав Жегарац, редовни професор
Информатичка револуција, током последњих тридесетак година, довела је до настанка нових технолошких проналазака који су битно утицали на друштво и понашање људи. Упркос томе архитектура је у многим аспектима остала конзервативна и резистентна на савремена технолошка достигнућа, нове материјале и процесе.
Тема овог пројекта је истраживање могућности примене нових материјала, технологија и трансера технологија у области архитектонског пројектовања, а у циљу формирања нових концепција пројектовања, у програмском и обликовном смислу. То подразумева целовит (холистички) приступ архитектонском пројектовању у складу са потребама савременог друштва и захтева за одрживошћу у енергетском и технолошком контексту.
Музеј аутомобила представља садржај који је није оптерећен сложеним функционалним и екомомским параметрима и као такав је изузетно погодан за реализацију овог програма, односно за испитивање различитих форми, конструкција и материјала.
Студент:
Дијана Савановић
Опис пројекта:
Круг у архитектури сматра се увек аконтекстуалним, али је истовремено симбол бесконачног кретања. Када је у питању музеј аутомобила, пронађена је аналогија са овом симболиком, што се у пројектовању одразило како на форму, тако и на програм, шему кретања. Мислило се о месту тренутног одржавања сајма аутомобила (што је тренутно сајамски простор – хала архитекте Жежеља).
Са жељом да пројекат направи противтежу на новобеоградској страни Саве, између моста преко Аде и новог железничког, одређена је управо та локација; такође је направљена контратежа: насупрот сајамској хали обједињеној љуском, музеј аутомобила глорификује форму прстена. Пројекат музеја заснован је на непрекинутом кретању као референтном. Одликује се постојањем завојних рампи, које интегришу различите видове саобраћаја. Колски, пешачки и бициклистички саобраћај функционишу управо преко система рампи.
Ослањајући се на тезу, филозофију еволуције феномена опне у архитектури, објекат је ближе одређен, како програмски, тако и на нивоу фасаде. Направљена је разлика између унутрашње и спољашње опне. Унутрашња опна је потпуно пропустљива, чинећи све процесе транспарентним, док је спољашња опна селективна; у складу са тим изабран је фасадни систем, који може одговорити како на дневне промене, тако и на сезонске, или потребе корисника. Функционална подела извршена је по етажама, при чему је извршено јасно зонирање.
https://www.flickr.com/photos/arhitektonski_fakultet_beograd/albums/72157659618631492
