Мастер академске студије Архитектура 2014/15
I година – 1. семестар
МОДУЛ АРХИТЕКТУРА
СТУДИО М01А – ПРОЈЕКАТ:
ШКОЛА ЗА ПЕРФОРМАТИВНЕ / СЦЕНСКЕ УМЕТНОСТИ БГД
Наставник: арх. Весна Цагић Милошевић, доцент
Сењачка падина, Топчидер, Београд
Простори намењени едукацији из области перформативних и сценских уметности са допунским садржајима.
Студент:
Ђура Стијачић
Опис пројекта:
Почетни став – Ликовна уметност, музичка уметност и плесна уметност, та три феномена уметности могу да се посматрају као феномен сваки за себе, независан један од другог. Иако могу да функционишу као независне целине, највећи потенцијал лежи у њиховом преплитању, корисницима простора и њиховом социјалном капиталу. Интердисциплинарност као њихов највећи потенцијал била је полазишна тачка стварања. Локација се налази изван градске матрице са тереном у паду што омогућава више простора за креирање облика и дизајн.
Пројектантски процес – Иницијална идеја била је да се комбинација густине будућег простора имплементира са што мање промена на самој локацији. То би се постигло праћењем топографије терена, фасаде би пратиле закривљеност самог терена формирајући тако терасе. Кроз рад са менторима иницијална идеја прераста у жељу да се пројекат уравнотежи и да на доследан начин артикулише везу између програмских, просторних и естетских елемената задатка интердисциплинарности.
Мешовитост корисника простора-ђака и искоришћавање њиховог социјалног капитала таквим архитектонским решењем прерасла би у једну хомогену заједницу са максималном искоришћеношћу њихових вештина и знања. У композиционом смислу пројекат је базиран на вези измедју три уметности, како у хоризонталном тако и у вертикалном плану и правилном акцентовању појединих партија. Динамичност функција изнутра рефлектовала се на фасаду, формирајући својом пластичношћу привид актерима атмосферу онога што се одвија изнутра, њен програм и њену функцију.
Наглашени делови уличне фасаде као и јужне фасаде коју осликавају наглашене вертикалне комуникационе зоне и слободних простора намењеним за одмор и дружење актера условљене су уском повезаношћу са природом и отворености према природном светлу. Велике стаклене површине уоквирене су бетоном на такав начин да се тиме наглашава целовитост његове површине, а не његове тежине. Такав начин формирања фасада као и материјал комбиновани су са погледом на предео који га окружује стварајући чврсту везу ове школе са контекстом окружења.
Овакав начин пројектовања обликује урбани ћошак између изграђеног и неизграђеног дела и диже га до структуре динамичког и сведеног, попут природе и изграђеног. Спајајући их ствара се фина урбанистичка градација, без нарушених потенцијала локације.
https://www.flickr.com/photos/arhitektonski_fakultet_beograd/sets/72157650619376520/