Архитектонски факултет у Београду.
Историјат Архитектонског факултета
Настава из области архитектуре у Србији почела је да се изводи још у првој половини 19. века. Под називом Грађанска архитектура, постојао је један усамљени предмет у низу других на филозофском одељењу Лицеја и несумњиво је имао општеобразовни карактер.
Законом од 24. септембра 1863. године највиша образовна институција постала је Велика школа са факултетима правничким, филозофским и техничким. Технички факултет је трајао четири године, али архитектура је тек требало да избори своје место између низа предмета као што су народна економија, политичка рачуница и слично. Знатну улогу у афирмацији предмета везаних за архитектонску струку и градитељство уопште имали су Емилијан Јосимовић (1823–1897) и Михајло Валтровић (1839–1915). Заинтересовани за различите специјалности архитектонске делатности, обојица су допринела да се студенти више заинтересују за предмете из архитектуре.
Скупштина Краљевине Србије је 27. фебруара 1905. године изгласала Закон о оснивању Универзитета, а Технички факултет у оквиру Универзитета је затим био подељен на одсеке за грађевинске инжињере, архитекте и машинске инжињере. Настава на одсеку је трајала осам семестара, а број предмета је био велики, чак тридесет и осам. Програми ових предмета били су веома актуелни и блиски програмима сличних школа у средњој Европи.
Први дужи прекид наставе трајао је од октобра 1912. године и трајао је, с прекидима, све до свршетка I светског рата. Технички факултет Универзитета у Београду уселио се у нову зграду 1932. године, наменски изграђену за потребе сва три одсека у данашњем Булевару револуције, а на месту некадашњег тркалишта.
Зграда Техничког факултета у Београду, завршена 1931. године.
Током II светског рата рад Архитектонског одсека је стагнирао. Након рата зграда је била оспособљена за рад и предавања су отпочела августа 1945. године. Технички факултет се издвојио из састава Универзитета крајем 1948. године, транфосмисао се у Техничку велику школу са шест независних факултета, од којих је један био Архитектонски факултет. Наставни план се ослањао на предратну структуру предмета, али се ипак могу уочити и разне промене које су се различитом брзином одвијале у зависности од састава катедре и врсте предмета.
Из овог кратког и сажетог историјата високошколске наставе архитектуре може се извести закључак да је од самог почетка био изабран поступни пут који је, увођењем прво једног предмета, па затим проширивањем програма, обучавао не само архитекте већ и читаво друштво да стално прати и прихвата нове архитектонске облике, стилове, садржаје и функције.
Историја зградe Техничког факултета
Споменик културе
Зграда Техничког факултета је грађена у периоду од 1925. до 1931. године, према пројекту архитеката Николе Несторовића и Бранка Таназевића. Представља први наменски зидан објекат за смештај техничких факултета. Првобитна намена и данас је сачувана. У згради су смештена три факултета из области техничких наука.
Главна фасада зграде Техничког факултета у Београду (документација Завода за заштиту споменика културе града Београда)
Највећа пажња посвећена је главној фасади, док је декоративна обрада бочних фасада једноставнија. Најсведенија решења примењена су на дворишној фасади. Главном фасадом доминира централни ризалит са монументалним степеништем које води до троделног улаза.
Зграда Техничког факултета има значајне архитектонско-стилске и урбанистичке вредности као једно од најзначајнијих дела двојице познатих аутора, изразит пример академског метода у обликовању и један од најистакнутијих објеката универзитетског комплекса. Истовремено, као прва зграда саграђена за потребе Техничког факултета поседује и културно-историјске вредности.
Службени гласник РС бр. 73/07
Извор: Културна добра Београда
