GRADOVI KOJI UČE Nastavnik: dr Marija Maruna, redovni profesor;dr Danijela Milovanović Rodić, docent Student: Sonja Jovanović, Filip Vasić, Novak Đukić Tema projekta: Predmet istraživanja i težište samog projekta kako će se kasnije ispostaviti upravo je karika koju smatramo najslabijom među studentskim projektima koji uzimaju u obzir održivost, a to je ona između odnosa društva i ekologije sa ekonomijom. Naravno, verojemo da svaki projekat pravljen sada za sadašnjost odnosno budućnost treba da prati i najsavremenija tehnološka dostignuća kakvih ima mnogo a koja su u cilju ekologije i održivosti. Želeli smo da napravimo projekat koji bar na nivou misaonog eksperimenta može biti ekonomski opravdan a da ne ugrozi zajednicu i kontekst, naprotiv, koji bi možda mogao da se odigra i na sceni kakva jeste i da već iz sadašnjosti predstavlja primer budućih svetlijih mogućnosti. Ovo je, nadamo se, ideja o projektu koji je inicijator projektovanja za bolji i zdraviji grad, a ne posledica uslovljena takvim gradom. U programskom smislu, on podrazumeva stambenu zonu, auditorijum i muzej mirisa, pogon za proizvodnju parfema/kozmetike i naučni centar sa medijatekom i različitim prostorima u kojima se može odvijati program i obrazovanje raznih nivoa, prevashodno u domenu botanike, hemije, biologije, farmacije.

EKOLOŠKI DUH MESTA Nastavnik: dr Ivan Simić, docent Student: Nikola Simić Tema projekta: Imajući u vidu aspekte održivosti, rad na ovom projektu se od samog početka kretao u jednom smeru, a to je zelena arhitektura. Prethodno razrađena lokacija, rad u grupi, i postavljeni istorijski pravci su umnogome definisali kretanja i dalji razvoj same lokacije. U samom početku postavljeno je jasno definisano zelenilo, šest tipova drveća koje pravi zasebne ambijente. Moj deo projekta jeste komercijalni sadržaj koji je jedna od 3 glavne tačke okupljanja. Modularnost i metabolizam su pravci u kojim se razvila struktura. Prvenstveno želja da ova struktura ne bude jasno definisana, nego razbijena. Da predstavlja simbiozu komercijalnog, sportskog i turističkog centra na Dorćolu. Tokom projektovanja ovog urbanističkog rešenja veoma nam je bilo bitno da iskoristimo reku u svrhu brendiranja tako da smo obnavljanjem luke gledali da povežemo ostatak Beograda sa ovim urbanim kompleksom i tako aktiviramo ovo područje.

EKOLOŠKI DUH MESTA Nastavnik: dr Ivan Simić, docent Student: Anja Golijanin, Ana Gligorijević Tema projekta: Predmet istraživanja bio je Dunavski kej na Dorćolu. Lokacija nam je značajna zbog svojih potencijala – dobra mikroklima zbog reke, dostupnost, povezanost sa ostalim delovima Dorćola i celog Beograda, nekoliko zona koje se nalaze u blizini, a koje su prilagođene različitim starosnim dobima, ekološki aspekt i veliki deo neiskorišćenog i neodržavanog prostora, koji se može iskoristiti na mnogo bolji način. Deo lokacije koji smo mi najviše istraživale je deo oko marine Dorćol, pored napuštene elektrane. To područje bismo obogatile zanimljivim modularnim stanovanjem, do kog smo došle na osnovu istraživanja aktera sa lokacije, ono bi bilo prilagođeno svim starosnim dobima i grupama i ono što bi ga krasilo je ogromna količina zelenila. Najpre bi to bile puzavice koje bi visile sa čeličnih lukova i fasada objekata, kojima je to idealno stanište zbog velike količine atmosferske vlage, ali uz to bi postojale i razne bašte sa sitnijim rastinjem. S druge strane obale, elektrana bi dobila svoju prenamenu, uvele bismo sadržaje poput biblioteke, koncertne dvorane, restorana, prostora za decu, ali pored nje bi se nalazile i tri nove građevine – muzej nautike, galerija i škola za brodarstvo. Cilj nam je podizanje svesti o kulturi, umetnosti i održivosti, pored poboljšanja kvaliteta lokacije i privlačenja turista i stanovnika iz raznih delova grada. U svakom delu lokacije, posetioci bi se osećali kao da se nalaze u vrtu, što je i glavna ideja našeg projekta „Modularni vrtovi“.

EKOLOŠKI DUH PRIRODE Nastavnik: dr Ivan Simić, docent Student: Bogdan Đokić Tema projekta: Marina na Dorćolu predstavlja multifunkcionalnu zonu lokacije, ali i ključ koncepta dorćolskog eko kruga. Revitalizacija marine nesumnjivo označava revitalizaciju čitavog prostora Donjeg Dorćola. Uvođenjem brojnih sadržaja, poput kulturnog centra, otvorenog amfiteatra na vodi, sedenja na zelenim platoima na otvorenom ili unutar paviljona posvećenim svetlošću i snazi, kao i rekonstrukciji dokova, postiže se znatno veća socijalna integracija stanovnika, bolji kvalitet života i viši stepen posećenosti lokacije. Pored termoelektrane Svetlost i Snaga, kao primarni objekat na marini, ističe se kulturni centar - muzej posvećen istoriji Dorćola, kao i arhitekturi termoelektrane, sa ostalim sadržajima pored bioskopa i akustične sale. Zgrada sadrži elemente biofilijskog dizajna, tj zelene tampon zone na terasama, koje zaposlenima služe kao prostor za odmor i uživanje u prirodi, a samom objektu jedan od načina prirodnog provetravanja, stvarajući vizuelni osećaj lakoće konstrukcije. Odignut od tla, objekat prirodi vraća sve što joj je oduzeo ostavljajući prostor za zelene platoe u prizemlju. Fasadu objekta sačinjavaju perforirane ploče, čiji su otvori projektovani tako da u svakom trenutku pružaju adekvatno ambijentalno osvetljenje potrebno za određene izložbe i galerijske postavke. Objekat i prostor ispred jesu pristupačni svim korisnicima, dok najvažniji enterijerski element (spiralno stepenište), prati ranije definisan oblikovni princip zasnovan na elementima elipse.

PRIRODOM INSPIRISANIM REŠENJIMA KA IDENTITETU KULTURE I MESTA Nastavnik: dr Ksenija Lalović, vanredni profesor Student: Miodrag Novaković Tema projekta: Nakon odabira dela lokacije krenuo sam sa povlačenjem glavnih pravaca kao i funkcionalnih sredina. Nakon toga sam se bazirao na projektovanjem stambene zone koja bi u sebi sadržala i komercijalni sadržaj. U delu same marine Dorćol bavio sam se projektovanjem Coworking prostora. Nisam se toliko bavio istraživanjem i projektovanjem muzeja koj treba da se nađe u objektu termoelektrane Snaga i Svetlost. U daljem razrađivanju projekta bavio sam se više priobalnim delom i formiranjem novog pristana za čamce,manje brodove i jahte. Otvorene javne prostore sam tretirao tako da mogu biti dostupni svima ali da glavni akcenat bude na biciklističkom i pešačkom kretanju. Parkinge za obe zone sam pozicionirao tako da budu ispod zemlje,a saobraćanice su koncipirane da budu usporenog saobraćaja.

PRIRODOM INSPIRISANIM REŠENJIMA KA IDENTITETU KULTURE I MESTA Nastavnik: dr Ksenija Lalović, vanredni profesor Student: Mina Marković Tema projekta: Analizom predmetne lokacije, Donjeg Dorćola, kroz različite kategorije, poput njenog stanovništva, trenutnih sadržaja, i obeležja koje je čine prepoznatljivom, došlo se do kocepta stvaranja novog kulturno-umetničkog centra revitalizacijom braunfilda, na području Marine "Dorćol". Dominantni element marine predstavlja Termoelektrana "Snaga i svetlost", davno zapostavljeni deo industrijskog nasleđa neviđenog prostornog potencijala. Prema tome, fokus projekta je revitalizacija i prenamena zgrade Termoelektrane, koja će, sa još jednom, novom građevinom, predstavljati naučno-umetnički centar Beograda, koji se idealno nadovezuje na već postojeće kulturne sadržaje Donjeg Dorćola. U pitanju su prostori fleksibilnih namena, opremljeni svim alatima potrebnim jednom stvaraocu ili istraživaču. Zahvaljujući širokom sprektru sadržaja, prostori su prilagođeni korisnicima svih generacija. Zajedno sa novim studentskim domom i bibliotekom, kao i linijskim parkom koji prožima sve funkcionalne celine, ovaj projekat predstavlja izuzetan korak unapred po pitanju razvoja kulturnog identiteta Beograda i Srbije.

PRIRODOM INSPIRISANIM REŠENJIMA KA IDENTITETU KULTURE I MESTA Nastavnik: dr Ksenija Lalović, vanredni profesor Student: Mia Pavlović, Jelena Pecić, Bojana Perenčević Tema projekta: Zahvaljujući brojnim analizama sprovedenim na predmetnom području, došle smo do postavke koncepta koji se zasniva na kulturološkim i sociološkim principima održivosti. Glavni fokus projekta predstavlja kreiranje nove kulturne zone na području Marine Dorćol. Preuzimanjem i koncentrisanjem već postojećeg kulturnog sadržaja u Beogradu sa dodatkom novog, koji na inovativne načine privlači ljude, formirale smo novi kulturni distrikt, koji svojim programom i propratnim sadržajem ljude zadržava na lokaciji. Jedan od zatečenih problema na lokaciji predstavljao je neadekvatan sadržaj u okviru stare industrijske zone, obzirom na dobru poziciju u gradu, odlučile smo da ona bude prenamenjena u novo stambeno naselje koje bi predstavljalo balans između guste i tradicionalne matrice Dorćola i razigranog ambijenta kulturnog distrikta. Dizajnom otvorenim javnih prostora u maniru održivosti ovo stambeno naselje u potpunosti odiše inovativnim idejama koje se prožimaju kroz sva tri dela lokacije. Ovu povezanost upotpunjuje potez Linijskog parka koji preuzima programe svih delova lokacije koje obuhvata i obogaćuje ih zelenim ambijentom.

ŽIVA FABRIKA Nastavnik: dr Aleksandra Stupar, redovni profesor Student: Sara Adilji Tema projekta: CILJ - Stvoriti centar koji bi predstavljao mesto gde se povezuju i ulivaju sadržaji kulturno-umetničko-obrazovnih ustanova grada a istovremeno mesto koje prihvata i pruža mogućnosti onima koji imaju potrebu da se iskažu. EKO BLOK - uvođenje eko linije kroz lokaciju,reciklaža,uređene zelene površine, komfor u otvorenom prostoru. Podzemne garaže - car free zona, pristupačnost sadržaja na pešačkom rastojanju, smanjenje vizuelnog zagađenja, čist vazduh, smanjenje gužvi u saobraćaju. Ekološki aspekt - zelenilo prisutno u svakom bloku, spuštanje automobila u podzemne garaže svuda gde je to moguće, mreža biciklističkih staza, obnovljivi izvori energije. Prednosti - povezanost svih kulturno - umetničkih sadržaja na jednom mestu - prostor za edukaciju, istraživanje, umetnost. Multifunkcionalna zona - prostor za izložbu, pijacu, štandove kreativnih radionica, ples, koncerte, predavanja na otvorenom. Kulturni centar je nastao regeneracijom nekadašnje Termoelektrane, zadržana je struktura i dodate su čelične konstrukcije koje simuliraju nekadašnji industrijski prostor, a danas bi bile mesto za radionice,izložbe na otvorenom.

ŽIVA FABRIKA Nastavnik: dr Aleksandra Stupar, redovni profesor Student: Milica Mandić Tema projekta: Početna ideja je bila da se priloženi deo lokacije oslobodi kolskog saobraćaja i parking mesta ispred zgrada. Da se uvede mreža biciklističkih i pešačkih staza, koje bi bile dobro povezane sa ostatkom grada. Samim premeštanjem parking mesta u podzemne garaže koje se nalaze ispod linijskog parka, dobija se mogućnost da se maksimalno iskoristi potencijal održivosti prostora. Sam projekat je baziran na sistemu ploča, odnosno platformi, koje su napravljene od recikliranog materijala. Objekat „ploča" koji je namenjen za sedam, odnosno devet vrsta umetnosti, povezuje linijski park sa izlazom na reku. Želela sam da prostor oživi u svakom smislu. Povezivanje raznih grupa ljudi, raznih starosnih doba, različitog obrazovanja. Želela sam da se taj prostor u kulturološkom smislu unapredi, ali kao takav da ne bude dosadan, da postoje razne radionice u okviru tih sadržaja, da postoji mesto za starije populacije, kao i parkovi za decu. Jednostavno, da bude prostor kroz koji bi svaka osoba želela, ako ne da sa namerom dođe, barem prođe ili se zadrži neko vreme. Cilj je bio da se postigne funkcionalan, a u isto vreme održiv i zanimljiv prostor. Dizajn samog prostora nije bilo teško osmisliti, jer „forma prati funkciju”.

ŽIVA FABRIKA Nastavnik: dr Aleksandra Stupar, redovni profesor Student: Dušan Petrović Tema projekta: Cilj ovog projekta jeste reaktivacija date lokacije i uključenje zajednice u proces reciklaže. Otvoreni prostor oko pruge i postojećih zgrada postao je mesto reciklažnog i edukacionog centra projekta, u tom delu nalaze se uređene travnate i pešačke površine, kao i kaskadirane vodene površine. Sledeći akcenat je na paviljonima, unutar njih organizuju se edukacioni seminari kako za mlađe tako i za starije članove zajednice. Jedna od značajnih karakteristika jeste popločanje koje pretvara i skladišti energiju za osvetljenje celokupnog područja, napajanje mobilnih uređaja, električnih bicikala, i stvaranje specifične noćne slike projekta.U skladu sa reciklažom, na određenim mestima lokacije postojali bi kontejneri za prikupljanje reciklažnog materijala. Daljim postupkom bi se taj materijal degradirao i reaktivirao u sklopu paviljona i urbanog mobilijara projekta. Vezano za održivost, postojali bi još i solarni paneli smešteni na krovovima zgrada, kao i krovne bašte za relaksaciju stanara.