ГРАДОВИ КОЈИ УЧЕ Наставник: др Марија Маруна, редовни професор;др Данијела Миловановић Родић, доцент Студент: Соња Јовановић, Филип Васић, Новак Ђукић Тема пројекта: Предмет истраживања и тежиште самог пројекта како ће се касније испоставити управо је карика коју сматрамо најслабијом међу студентским пројектима који узимају у обзир одрживост, а то је она између односа друштва и екологије са економијом. Наравно, веројемо да сваки пројекат прављен сада за садашњост односно будућност треба да прати и најсавременија технолошка достигнућа каквих има много а која су у циљу екологије и одрживости. Желели смо да направимо пројекат који бар на нивоу мисаоног експеримента може бити економски оправдан а да не угрози заједницу и контекст, напротив, који би можда могао да се одигра и на сцени каква јесте и да већ из садашњости представља пример будућих светлијих могућности. Ово је, надамо се, идеја о пројекту који је иницијатор пројектовања за бољи и здравији град, а не последица условљена таквим градом. У програмском смислу, он подразумева стамбену зону, аудиторијум и музеј мириса, погон за производњу парфема/козметике и научни центар са медијатеком и различитим просторима у којима се може одвијати програм и образовање разних нивоа, превасходно у домену ботанике, хемије, биологије, фармације.

ЕКОЛОШКИ ДУХ МЕСТА Наставник: др Иван Симић, доцент Студент: Никола Симић Тема пројекта: Имајући у виду аспекте одрживости, рад на овом пројекту се од самог почетка кретао у једном смеру, а то је зелена архитектура. Претходно разрађена локација, рад у групи, и постављени историјски правци су умногоме дефинисали кретања и даљи развој саме локације. У самом почетку постављено је јасно дефинисано зеленило, шест типова дрвећа које прави засебне амбијенте. Мој део пројекта јесте комерцијални садржај који је једна од 3 главне тачке окупљања. Модуларност и метаболизам су правци у којим се развила структура. Првенствено жеља да ова структура не буде јасно дефинисана, него разбијена. Да представља симбиозу комерцијалног, спортског и туристичког центра на Дорћолу. Током пројектовања овог урбанистичког решења веома нам је било битно да искористимо реку у сврху брендирања тако да смо обнављањем луке гледали да повежемо остатак Београда са овим урбаним комплексом и тако активирамо ово подручје.

ЕКОЛОШКИ ДУХ МЕСТА Наставник: др Иван Симић, доцент Студент: Ања Голијанин, Ана Глигоријевић Тема пројекта: Предмет истраживања био је Дунавски кеј на Дорћолу. Локација нам је значајна због својих потенцијала – добра микроклима због реке, доступност, повезаност са осталим деловима Дорћола и целог Београда, неколико зона које се налазе у близини, а које су прилагођене различитим старосним добима, еколошки аспект и велики део неискоришћеног и неодржаваног простора, који се може искористити на много бољи начин. Део локације који смо ми највише истраживале је део око марине Дорћол, поред напуштене електране. То подручје бисмо обогатиле занимљивим модуларним становањем, до ког смо дошле на основу истраживања актера са локације, оно би било прилагођено свим старосним добима и групама и оно што би га красило је огромна количина зеленила. Најпре би то биле пузавице које би висиле са челичних лукова и фасада објеката, којима је то идеално станиште због велике количине атмосферске влаге, али уз то би постојале и разне баште са ситнијим растињем. С друге стране обале, електрана би добила своју пренамену, увеле бисмо садржаје попут библиотеке, концертне дворане, ресторана, простора за децу, али поред ње би се налазиле и три нове грађевине – музеј наутике, галерија и школа за бродарство. Циљ нам је подизање свести о култури, уметности и одрживости, поред побољшања квалитета локације и привлачења туриста и становника из разних делова града. У сваком делу локације, посетиоци би се осећали као да се налазе у врту, што је и главна идеја нашег пројекта „Модуларни вртови“.

ЕКОЛОШКИ ДУХ ПРИРОДЕ Наставник: др Иван Симић, доцент Студент: Богдан Ђокић Тема пројекта: Марина на Дорћолу представља мултифункционалну зону локације, али и кључ концепта дорћолског еко круга. Ревитализација марине несумњиво означава ревитализацију читавог простора Доњег Дорћола. Увођењем бројних садржаја, попут културног центра, отвореног амфитеатра на води, седења на зеленим платоима на отвореном или унутар павиљона посвећеним светлошћу и снази, као и реконструкцији докова, постиже се знатно већа социјална интеграција становника, бољи квалитет живота и виши степен посећености локације. Поред термоелектране Светлост и Снага, као примарни објекат на марини, истиче се културни центар - музеј посвећен историји Дорћола, као и архитектури термоелектране, са осталим садржајима поред биоскопа и акустичне сале. Зграда садржи елементе биофилијског дизајна, тј зелене тампон зоне на терасама, које запосленима служе као простор за одмор и уживање у природи, а самом објекту један од начина природног проветравања, стварајући визуелни осећај лакоће конструкције. Одигнут од тла, објекат природи враћа све што јој је одузео остављајући простор за зелене платое у приземљу. Фасаду објекта сачињавају перфориране плоче, чији су отвори пројектовани тако да у сваком тренутку пружају адекватно амбијентално осветљење потребно за одређене изложбе и галеријске поставке. Објекат и простор испред јесу приступачни свим корисницима, док најважнији ентеријерски елемент (спирално степениште), прати раније дефинисан обликовни принцип заснован на елементима елипсе.

ПРИРОДОМ ИНСПИРИСАНИМ РЕШЕЊИМА КА ИДЕНТИТЕТУ КУЛТУРЕ И МЕСТА Наставник: др Ксенија Лаловић, ванредни професор Студент: Миодраг Новаковић Тема пројекта: Након одабира дела локације кренуо сам са повлачењем главних праваца као и функционалних средина. Након тога сам се базирао на пројектовањем стамбене зоне која би у себи садржала и комерцијални садржај. У делу саме марине Дорћол бавио сам се пројектовањем Coworking простора. Нисам се толико бавио истраживањем и пројектовањем музеја кој треба да се нађе у објекту термоелектране Снага и Светлост. У даљем разрађивању пројекта бавио сам се више приобалним делом и формирањем новог пристана за чамце,мање бродове и јахте. Отворене јавне просторе сам третирао тако да могу бити доступни свима али да главни акценат буде на бициклистичком и пешачком кретању. Паркинге за обе зоне сам позиционирао тако да буду испод земље,а саобраћанице су конципиране да буду успореног саобраћаја.

ПРИРОДОМ ИНСПИРИСАНИМ РЕШЕЊИМА КА ИДЕНТИТЕТУ КУЛТУРЕ И МЕСТА Наставник: др Ксенија Лаловић, ванредни професор Студент: Мина Марковић Тема пројекта: Анализом предметне локације, Доњег Дорћола, кроз различите категорије, попут њеног становништва, тренутних садржаја, и обележја које је чине препознатљивом, дошло се до коцепта стварања новог културно-уметничког центра ревитализацијом браунфилда, на подручју Марине "Дорћол". Доминантни елемент марине представља Термоелектрана "Снага и светлост", давно запостављени део индустријског наслеђа невиђеног просторног потенцијала. Према томе, фокус пројекта је ревитализација и пренамена зграде Термоелектране, која ће, са још једном, новом грађевином, представљати научно-уметнички центар Београда, који се идеално надовезује на већ постојеће културне садржаје Доњег Дорћола. У питању су простори флексибилних намена, опремљени свим алатима потребним једном ствараоцу или истраживачу. Захваљујући широком спректру садржаја, простори су прилагођени корисницима свих генерација. Заједно са новим студентским домом и библиотеком, као и линијским парком који прожима све функционалне целине, овај пројекат представља изузетан корак унапред по питању развоја културног идентитета Београда и Србије.

ПРИРОДОМ ИНСПИРИСАНИМ РЕШЕЊИМА КА ИДЕНТИТЕТУ КУЛТУРЕ И МЕСТА Наставник: др Ксенија Лаловић, ванредни професор Студент: Миа Павловић, Јелена Пецић, Бојана Перенчевић Тема пројекта: Захваљујући бројним анализама спроведеним на предметном подручју, дошле смо до поставке концепта који се заснива на културолошким и социолошким принципима одрживости. Главни фокус пројекта представља креирање нове културне зоне на подручју Марине Дорћол. Преузимањем и концентрисањем већ постојећег културног садржаја у Београду са додатком новог, који на иновативне начине привлачи људе, формирале смо нови културни дистрикт, који својим програмом и пропратним садржајем људе задржава на локацији. Један од затечених проблема на локацији представљао је неадекватан садржај у оквиру старе индустријске зоне, обзиром на добру позицију у граду, одлучиле смо да она буде пренамењена у ново стамбено насеље које би представљало баланс између густе и традиционалне матрице Дорћола и разиграног амбијента културног дистрикта. Дизајном отвореним јавних простора у маниру одрживости ово стамбено насеље у потпуности одише иновативним идејама које се прожимају кроз сва три дела локације. Ову повезаност употпуњује потез Линијског парка који преузима програме свих делова локације које обухвата и обогаћује их зеленим амбијентом.

ЖИВА ФАБРИКА Наставник: др Александра Ступар, редовни професор Студент: Сара Адиљи Тема пројекта: ЦИЉ - Створити центар који би представљао место где се повезују и уливају садржаји културно-уметничко-образовних установа града а истовремено место које прихвата и пружа могућности онима који имају потребу да се искажу. ЕКО БЛОК - увођење еко линије кроз локацију,рециклажа,уређене зелене површине, комфор у отвореном простору. Подземне гараже - car free зона, приступачност садржаја на пешачком растојању, смањење визуелног загађења, чист ваздух, смањење гужви у саобраћају. Еколошки аспект - зеленило присутно у сваком блоку, спуштање аутомобила у подземне гараже свуда где је то могуће, мрежа бициклистичких стаза, обновљиви извори енергије. Предности - повезаност свих културно - уметничких садржаја на једном месту - простор за едукацију, истраживање, уметност. Мултифункционална зона - простор за изложбу, пијацу, штандове креативних радионица, плес, концерте, предавања на отвореном. Културни центар је настао регенерацијом некадашње Термоелектране, задржана је структура и додате су челичне конструкције које симулирају некадашњи индустријски простор, а данас би биле место за радионице,изложбе на отвореном.

ЖИВА ФАБРИКА Наставник: др Александра Ступар, редовни професор Студент: Милица Мандић Тема пројекта: Почетна идеја је била да се приложени део локације ослободи колског саобраћаја и паркинг места испред зграда. Да се уведе мрежа бициклистичких и пешачких стаза, које би биле добро повезане са остатком града. Самим премештањем паркинг места у подземне гараже које се налазе испод линијског парка, добија се могућност да се максимално искористи потенцијал одрживости простора. Сам пројекат је базиран на систему плоча, односно платформи, које су направљене од рециклираног материјала. Обjекат „плоча" који је намењен за седам, односно девет врста уметности, повезује линијски парк са излазом на реку. Желела сам да простор оживи у сваком смислу. Повезивање разних група људи, разних старосних доба, различитог образовања. Желела сам да се тај простор у културолошком смислу унапреди, али као такав да не буде досадан, да постоје разне радионице у оквиру тих садржаја, да постоји место за старије популације, као и паркови за децу. Једноставно, да буде простор кроз који би свака особа желела, ако не да са намером дође, барем прође или се задржи неко време. Циљ је био да се постигне функционалан, а у исто време одржив и занимљив простор. Дизајн самог простора није било тешко осмислити, јер „форма прати функцију”.

ЖИВА ФАБРИКА Наставник: др Александра Ступар, редовни професор Студент: Душан Петровић Тема пројекта: Циљ овог пројекта јесте реактивација дате локације и укључење заједнице у процес рециклаже. Отворени простор око пруге и постојећих зграда постао је место рециклажног и едукационог центра пројекта, у том делу налазе се уређене травнате и пешачке површине, као и каскадиране водене површине. Следећи акценат је на павиљонима, унутар њих оргaнизују се едукациони семинари како за млађе тако и за старије чланове заједнице. Једна од значајних карактеристика јесте поплочање које претвара и складишти енергију за осветљење целокупног подручја, напајање мобилних уређаја, електричних бицикала, и стварање специфичне ноћне слике пројекта.У складу са рециклажом, на одређеним местима локације постојали би контејнери за прикупљање рециклажног материјала. Даљим поступком би се тај материјал деградирао и реактивирао у склопу павиљона и урбаног мобилијара пројекта. Везано за одрживост, постојали би још и соларни панели смештени на крововима зграда, као и кровне баште за релаксацију станара.