ДАС – Архитектура и урбанизам

Студијски програм докторских академских студија је усаглашен са европским стандардима у погледу услова уписа, трајања студија, услова преласка у наредну годину, стицања дипломе и начина студирања. Конципиран је у складу са основним истраживачким начелима и тенденцијама у области архитектуре и урбанизма успостављеним у оквиру водећих глобалних агенди и поглављима о истраживању, едукацији и пракси архитектуре.​

​Студијски програм докторских академских студија је акредитован као интердисциплинарни, мултидисциплинарни и трансдисциплинарни (ИМТ) студијски програм, који обухвата материју из поља техничко-технолошких наука, друштвено-хуманистичких наука и поља уметности. ​

Врста и ниво студија

Докторске академске студије​

Трајање студија: 3 године – 180 ЕСПБ​

Настава на студијском програму обухвата следећа научна подручја:​

1. Научно поље:

– Технологија и инжењерство​
– Архитектонске технологије​
– Архитектонско инжењерство​

2. Научно поље:

– Друштвене науке​
– Урбане студије​
– Планирање и развој​

3. Научно поље:

– Хуманистичке науке​
– Архитектонско пројектовање и дизајн​
– Историја архитектуре и уметности

Циљеви студијског програма

Циљеви студијског програма докторских студија су усклађени са савременим правцима развоја одговарајућих научних дисциплина у оквиру архитектонске и урбанистичке професије, где се пре свега убраја:​

1. постизање научних и уметничких способности и академских вештина из области архитектуре и урбанизма;​
2. разумевање, препознавање, интерпретирање и критиковање научних, стручних и уметничких достигнућа у оквиру области архитектуре и урбанизма;​
3. развој креативних способности и овладавање специфичним практичним вештинама потребним за будући развој каријере архитеката и урбаниста;​
4. усаглашавање са савременим правцима развоја архитектуре и урбанизма у свету.

Исход процеса учења

Савладавањем студијског програма докторских студија на Архитектонском факултету студент стиче следеће предметно-специфичне компетенције: ​

1. темељно познавање и разумевање струке архитектуре и урбанизма;​
2. способност решавања проблема уз употребу научних метода и поступака;​
3. повезивање основних знања из области архитектуре и урбанизма и њихова примена;​
4. способност праћења савремених достигнућа у архитектури и урбанизму;​
5. развој вештина и спретности у употреби знања у одговарајућем подручју;​
6. употреба информационо-комуникационих технологија у овладавању знањима одговарајућег подручја.

Стечени академски назив

Кандидати успешном одбраном докторске дисертације стичу научни назив:​

Доктор наука – Архитектура и урбанизам.

Документација

Конкурс за упис студената на докторске академске студије се отвара у септембру, а претходно објављује током априла месеца на званичном веб-сајту Универзитета у Београду – Архитектонског факултета, уз друге детаљне информације о условима, начину и поступку уписа (http://www.arh.bg.ac.rs/najnovije/vesti-sve/?pismo=lat).​

НАПОМЕНА: Архитектонски факултет у Београду задржава право да измени термински план уписа. Све евентуалне промене ће благовремено бити објављене на званичном веб-сајту Универзитета у Београду – Архитектонског факултета. ​

Услови за упис на докторске академске студије

У прву годину докторских студија може се уписати лице које има:​

1. завршене одговарајуће основне и мастер академске студије са најмање 300 ЕСПБ бодова или​
2. завршене одговарајуће основне студије према старом закону или​
3. у потпуности или делимично одслушану наставу на магистарским студијама или ​
4. академски степен магистра наука, ако не пријави докторску дисертацију, у складу с одредбама члана 128. Закона о високом образовању.​

Право пријаве на конкурс за упис на докторске студије има лице које је:​

1. испунило неки од претходна четири услова,​
2. зна бар један светски језик и​
3. има довољну просечну оцену и то:​- лице које има завршене основне и дипломске академске студије (мастер) са најмање 300 ЕСПБ бодова и општом просечном оценом од најмање 8 (осам) на основним академским и мастер академским студијама;​- лице које је стекло или стекне VII-1 степен према прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању, уколико је завршило претходне нивое студија са просечном оценом најмање 8 (осам).

Кандидати са просечном оценом на основним и мастер академским студијама мањом од 8 (осам), као и кандидати који немају завршен одговарајући факултет, се могу уписати на докторске академске студије на основу одговарајућих референци или диференцијалних радова.​

На докторске студије може да пређе (да се упише без пријемног испита) лице које је започело докторске студије у истој или сродној научној области на другој високошколској установи, под условима утврђеним студијским програмом, на начин и по поступку утврђеним општим актима Универзитета и Архитектонског факултета.​

​Уколико докторске студије жели да упише кандидат који је неке од претходних нивоа студија завршио у иностранству, пре пријаве на конкурс мора се извршити признавање стране високошколске исправе ради наставка образовања.​

Пријављивање кандидата за полагање пријемног испита

Кандидати, приликом пријаве на конкурс предају:​

1. фотокопије уверења о положеним испитима и диплома о завршеним студијским програмима основних и дипломских студија или стеченом академском степену магистра наука (подносе се на увид оригинална документа),​
2. фотокопију држављанства,​
3. доказ о познавању једног светског језика,​
4. писмо о опредељењу за области научног и уметничког интересовања за будући истраживачки рад,​
5. биографију,​
6. доказе који се односе на остварене научне радове (фотокопије објављених радова, односно потврду часописа са ДОИ бројем); ​
7. доказ о уплати накнаде за полагање пријемног испита.​

Приликом пријављивања на конкурс, страни држављани, поред прописане документације, подносе и нострификовану диплому о завршеним студијама или стеченом академском степену магистра наука или копију потврде о предаји документације за нострификацију и копију пасоша.

Мерила за утврђивање редоследа кандидата

Редослед кандидата за упис у прву годину докторских академских студија се утврђује на основу: оствареног успеха на претходним студијским програмима, писма о опредељењу за области научног и уметничког интересовања за будући истраживачки рад, биографије и пријемног испита.​

Писмом о опредељењу за области научног и уметничког интересовања за будући истраживачки рад кандидат образлаже разлоге због којих конкурише на докторске студије, као и област истраживања којом жели да се бави током похађања докторских академских студија.​​

Биографијом кандидат указује на референце које јасно приказују склоност за научни и/или уметнички истраживачки рад у области архитектуре и урбанизма. Биографија пре свега подразумева: објављене научне и стручне радове, награде и признања, учешће на конкурсима, учешће на изложбама, учешће на радионицама, као и друге активности које су од значаја за референтност кандидата за похађање докторских академских студија из области архитектуре и урбанизма.​

Кандидати који конкуришу за упис у прву годину докторских академских студија полажу пријемни испит за проверу склоности за научни и уметнички истраживачки рад у области архитектуре и урбанизма. ​

Пријемни испит је класификационог карактера и састоји се из два дела:​

1. теста и ​
2. интервјуа.

Документација

Структура студијског програма

Настава у прва три семестра је заједничка за све студенте који похађају докторске студије, организована по принципу три обавезна предмета (два теоријско-методолошка и један стручно-апликативни) и два изборна семинара.​

​У четвртом семестру, студенти се опредељују за основну област научног, односно уметничког истраживања и похађају по један обавезни предмет из основне научне односно уметничке области, један изборни истраживачки семинар и два изборна предмета из уже научне или уметничке области истраживања. ​

​Трећа година студија посвећена је самосталном студијском истраживачком раду и појединачној менторској настави на припреми и изради докторске дисертације. У петом семестру, студент приступа изради тематског истраживања у вези са темом докторске дисертације и изради и одбрани пријаве докторске дисертације. У шестом семестру, студент приступа изради докторске дисертације.​

​Студент стиче право да пријави докторску дисертацију када положи све предмете и испуни све остале обавезе предвиђене Студијским програмом. Докторска дисертација мора бити резултат оригиналног научно-истраживачког или уметничко-истраживачког рада кандидата из области архитектуре и урбанизма, и мора садржати самостални научни допринос кандидата.

Захтеви за припрему докторске дисертације

Да би кандидат приступио изради, а затим одбрани докторске дисертације неопходно је да:​

1. положи све испите предвиђене програмом докторских академских студија (укупно 150 ЕСПБ),​
2. припреми и поднесе пријаву теме докторске дисертације у оквиру које дефинише проблем, поставља хипотезе, дефинише циљеве и изврши избор научно-истраживачке методологије и релевантних извора,
3. публикује као први аутор, односно аутор са највећим доприносом, најмање један рад у научном часопису, који је садржински повезан са докторском дисертацијом, који је у складу са Стандардима, односно који је из категорије М21, М22 или М23 или М24,​
4. има сагласност ментора да поднесе дисертацију на оцену,​
5. напише докторску дисертацију у складу са Правилником о докторским студијама на Универзитету у Београду, односно Правилником о докторским студијама на Универзитету у Београду – Архитектонском факултету.​​

Све наведене фазе, које су у посредној вези са израдом докторске дисертације, реализују се под руководством ментора. Докторска дисертација, треба да буде израђена у складу са етичким стандардима.​

Документација

Студенту који се уписује на докторске студије Веће докторских студија Факултета, после уписа, одређује ментора студија. Ментор студија је наставник на студијском програму који усмерава и упућује студента у научне, односно уметничке садржаје које је потребно да савлада и помаже студенту у избору потенцијалног ментора.​

​Када студент упише трећу годину докторских студија, заједно са ментором студија, бира потенцијалног ментора. Потенцијални ментор је наставник на студијском програму, који води тематско истрживање и заједно са студентом учествује у састављању плана истраживања, формулисању теме докторске дисертације, припреми пријаве и образложења теме докторске дисертације и другим активностима везаним за докторске студије. Потенцијални ментор може и не мора бити и ментор у изради докторске тезе студента докторских студија.

Преглед ментора ангажованих на докторским академским студијама:

Научно поље: Технологија и инжењерство (Архитектонске технологије / Архитектонско инжењерство)

Научно поље: Друштвене науке (Урбане студије / Планирање и развој)

Научно поље: Хуманистичке науке (Архитектонско пројектовање и дизајн / Историја архитектуре и уметности)

Документација

Архитектонски факултет у Београду има установљен дигитални репозиторијум (Репозиторијум Архитектонског факултета – РАФ) који је доступан на адреси: http://raf.arh.bg.ac.rs/.​

​У оквиру репозиторијума се трајно чувају електронске верзије одбрањених докторских дисертација, заједно са извештајем комисије за оцену дисертације, подацима о ментору и саставу комисије и подацима о научним радовима кандидата чије је објављивање било предуслов за одбрану. ​

​РАФ омогућава отворени приступ публикацијама, као и осталим резултатима насталим у оквиру пројеката који се изводе на факултету. Софтверска платформа репозиторијума прилагођена је савременим стандардима који се примењују у дисеминацији научних публикација и компатибилна је са међународном инфраструктуром у овој области.​

Поред Репозиторијума Архитектонског факултета, преглед докторских дисертација и извештаја комисија о њиховој оцени доступан је и преко заједничког репозиторијума за све универзитете у Србији тј. Националног репозиторијума дисертација у Србији (НаРДУС) – https://nardus.mpn.gov.rs/?locale-attribute=sr_RS.

Други прописи Универзитета у Београду, којима се ближе уређују питања од значаја за докторске академске студије, се могу преузети на званичном веб-сајту Универзитета у Београду (http://www.bg.ac.rs/sr/univerzitet/univ-propisi.php).