10. МАСА-12020: ИСТОРИЈА И ТЕОРИЈА 2 – 2014/15

МАСА-12020-01: ИСТОРИЈА И ТЕОРИЈА 2:
САВРЕМЕНА ТЕОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ

Наставник:
др Љиљана Благојевић, ванредни професор

Основни циљ предмета је развијање критичког мишљења кроз формирање широког и упоредног референтног оквира и сазнајне основе студената о основним правцима савремене теорије архитектуре.
Студенти се обучавају за аналитичко читање и критичко промишљање у области теорије архитектуре као и за информисану дискусију о теоријским појмовима и питањима.
Додатни циљ је да се студенти уведу у основну проблематику методологије истраживања и теоријског рада у области архитектуре и савладају основне истраживачке технике као и основне технике писања и поставке библиографије.

МАСА-12020-02: ИСТОРИЈА И ТЕОРИЈА 2:
САВРЕМЕНИ ПРИНЦИПИ ОЧУВАЊА ГРАДИТЕЉСКОГ НАСЛЕЂА

Наставник:
др Мирјана Ротер Благојевић, ванредни професор

Стицање сазнања о историјским и савременим теоријским приступима везаним за проучавање, заштиту и обнову градитељског наслеђа, савремене принципе, препоруке и повеље из области заштите и презентације културне баштине, као и принципе везане за савремени приступ изградњи и регенерацији историјских амбијената, што ће допринети формирању теоријске подлоге за развијање креативних способности студената и компетентности за критичко мишљење, стварање властитог концепта и приступа очувању културног и градитељског наслеђа.

МАСА-12020-03: ИСТОРИЈА И ТЕОРИЈА 2:
АНТИЧКО НАСЛЕЂЕ У РЕГИОНУ

Наставник:
др Гордана Милошевић-Јевтић, доцент

Дефинисање просторног и историјског оквира настанка античког градитељства у региону и место провинцијалне архитектуре у општем развоју римске архитектуре. Упознавање студената са савременом научном методологијом проучавања античког наслеђа на примеру археолошких налазишта у Србији и региону. Аналитички приступ обради података изабраних појединачних објеката или целине, са посебним акцентом на компаративној анализи историјских извора, писане и археолошке и архитектонске грађе. Реконструкција античког наслеђа у коме је изражен војни, економски, сакрални, јавни и приватни аспект и идеолошко значење комплекса резиденцијалног и церемонијалног карактера.

МАСА-12020-04: ИСТОРИЈА И ТЕОРИЈА 2:
ФИЗИКА ЗГРАДЕ: ЕНЕРГИЈА У ЗГРАДАМА

Наставник:
др Александар Рајчић, доцент

Упознавање са карактеристичним проблемима из домена физике зграде који на различите начине третирају питање енергије у зградама и директно су повезани са аспектом угодности боравка, односно, топлотног и ваздушног комфора.

Осим бољег разумевања корелације између начина материјализације омотача зграде, њене волуметрије и оријентацију  и њених енергетских својстава, стечена знања треба да омогуће студенту да овлада основним знањима неопходним за прорачун и проверу релевантних карактеристика зграде, односно њеног омотача као полазних елемената у поступку прорачуна укупних енергетских перформанси зграда.

МАСА-12020-05: ИСТОРИЈА И ТЕОРИЈА 2:
ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ПРОРАЧУН КОНСТРУКЦИЈА 3

Наставник:
др Милан Глишић, редовни професор

Основни циљ је проширење знања о пројектовању и извођењу различитих начина фундирања архитектонских објеката као и упознавања са принципима пројектовања конструкција архитектонских објеката у сеизмичким зонама.

МАСА-12020-06: ИСТОРИЈА И ТЕОРИЈА 2:
ТЕОРИЈА УРБАНОГ ДИЗАЈНА

Наставници:
др Александра Ђукић, ванредни професор
мр Јелена Живковић, доцент

Предмет се бави сагледавањем различитих приступа разумевању природе, сврхе, улоге и садржаја урбаног дизајна у релацији са економским, друштвеним, културним и природно-еколшким условима урбаног развоја. Циљ курса је упознавање студената са теоретским концептима, темама и дилемама урбаног дизајна.

МАСА-12020-07: ИСТОРИЈА И ТЕОРИЈА 2:
ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ УРБАНОГ МЕНАЏМЕНТА

Наставници:
др Урош Радосављевић, доцент

Формални традиционални урбанистички планови користе се у управљању урбаним развојем на локалном нивоу. Међутим, урбанизација, социјална и економска поларизација, повећање сложености и фрагментације друштва и брига јавности за квалитет животног окружења изложени су ограничењима традиционалних инструмената планирања. Такви изазови и релације између управљања територијом и производње простора захтевају урбани менаџмент, стратегије и инструменте за операционализацију различитих интереса друштвено-економских играча у креирању интегралних и комплексних решења у стварању квалитетних места са праведним и оптималним исходима.