број | шифра | Мастер академске студије Архитектура 2014/15 I година – 2. семестар ЗАЈЕДНИЧКИ ПРЕДМЕТИ ЗА СВЕ МОДУЛЕ (Модул – А, У, АТ, АК) |
---|---|---|
12 | МАСА-12040 |
Изборни предмет 2 – УРБАНИЗАМПредмети изборног блока: |
Листа изборних предмета: |
МАСА-12040-02: ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 2 – У:
ГРАД БУДУЋНОСТИ
Наставник:
др Миодраг Ралевић, редовни професор
Пружање знања студентима о теоретско-искуственим приступима, концептима и моделима ГРАДОВА БУДУЋНОСТИ (утопијски, идеални, футуристички…) из различитих периода настајања и развоја урбане цивилизације. Упознавање студената са методском апаратуром откривања, разматрања и трасирања будућности града. Припрема студената за коришћење различитих техника и путева конципирања, моделовања и пројецирања (развоја) ГРАДА У БУДУЋНОСТИ непосредној, блиској или далекој…
КУРИКУЛУМ: ГРАД БУДУЋНОСТИ ФОРМУЛАР: ГРАД БУДУЋНОСТИМАСА-12040-03: ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 2 – У:
УРБАНА МОБИЛНОСТ
Наставник:
др Урош Радосављевић, доцент
Урбана мобилност у савременом граду представља интегрални систем менаџмента политика, мера и пројеката који превазилазе дисциплинаран приступ. Урбана мобилност се мери квалитетом доступности индивидуа и представља интегрални систем различитих видова саобраћаја: јавног градског, бициклистичког, пешачког, аутомобилског, теретног. Архитекти се активно укључују у пројектовање и планирање мрежа различитих видова кретања, креирајући пријатне, привлачне и функционалне просторе. Циљ наставе је упознавање са аспектима пројектовања, менаџмента и планирања урбане мобилности за остварење одрживих саобраћајних система и постизања квалитетних места и живота у граду.
КУРИКУЛУМ: УРБАНА МОБИЛНОСТ ФОРМУЛАР: УРБАНА МОБИЛНОСТМАСА-12040-04: ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 2 – У:
МРЕЖА ПЕШАЧКИХ ПУТАЊА У ФУНКЦИЈИ УРБАНОГ РЕДИЗАЈНА
Наставник:
др Александра Ђукић, ванредни професор
Настава је усмерена ка развијању знања и вештина у области урбанистичког пројектовања, са посебним освртом на непосредно пешачко окружење. Циљ наставе је надградња постојећих знања на предмету Обликовање градских простора, као и разумевање основних савремених метода и техника унапређења пешачког окружења. Студенти истражују релације између пешачког кретања, доживљаја непосредног окружења са аспекта пешака, архитектуре и урбаног дизајна и баве се редизајном конкретног простора на одабраном полигону.
КУРИКУЛУМ: МРЕЖА ПЕШАЧКИХ ПУТАЊА У ФУНКЦИЈИ УРБАНОГ РЕДИЗАЈНА ФОРМУЛАР: МРЕЖА ПЕШАЧКИХ ПУТАЊА У ФУНКЦИЈИ УРБАНОГ РЕДИЗАЈНАМАСА-12040-05: ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 2 – У:
ГРАДСКИ ЦЕНТРИ
Наставник:
др Ксенија Лаловић, доцент
“A great city is not to be confounded with a populous one.” Aristotle
Савремени приступи разумевању, истраживању и развоју градских ценатара у урбаној средини: структурне сложености мреже градских центара, кључни фактори генеративних промена, динамичност и стохастичка природа, типолошка препознавања…
МАСА-12040-06: ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 2 – У:
ЕЛЕМЕНТИ ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА
Наставник:
мр Бисерка Митровић, доцент
Предмет “Елементи просторног планирања” упознаје студенте са основним компонентама физичког и интегралног просторног планирања, као и са савременим методама, принципима и концептима просторног развоја у контексту европских политика просторног развоја. Процеси урбанизације, урбани и рурални развој, регионални раст, утицаји европских политика на просторно планирање, кључни европски документи засновани на принципу територијалне кохезије само су неке од тема које ће студентима дати основни увид у материју и омогућити им да стекну сазнања и вештине значајне за праксу просторног планирања.
КУРИКУЛУМ: ЕЛЕМЕНТИ ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА ФОРМУЛАР: ЕЛЕМЕНТИ ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊАМАСА-12040-07: ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 2 – У:
ТРЕНДОВИ У УРБАНОЈ ИНФРАСТРУКТУРИ
Наставник:
мр Рајко Корица, редовни професор
Основни циљ наставе на овом курсу је упознавање студената са адекватним начином управљања урбаном инфраструктуром једног града продубљивањем свести о значају манаџмента урбане инфраструктуре кроз упознавање, односно анализу проблема са којима се свакодневно сусреће велики број европских и светских градов, а који су директно проузроковани неадекватном методом управјлања инфраструктуром. Све већа стопа урбанизације, пренасељеност, јака конкуренција, неједнака дистрибуција простора, негативно утичу на здравље урбане популације, на атрактивност градова, па самим тим и на квалитет животног окружења.
КУРИКУЛУМ: ТРЕНДОВИ У УРБАНОЈ ИНФРАСТРУКТУРИ ФОРМУЛАР: ТРЕНДОВИ У УРБАНОЈ ИНФРАСТРУКТУРИМАСА-12040-08: ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 2 – У:
ГРАДСКИ ЕКСПЕРИМЕНТ
Наставник:
др Владимир Михајлов, доцент
Посматрајући град као експеримент in vivo, долазимо до закључка да много варијабли утиче на његов крајњи резултат, и да он често има крајње неизвестан исход. Међутим, без обзира на то што је вештачке (in vitrо) услове у граду готово немогуће симулирати, постоје извесне правилности и релације, “хемијске” реакције које се могу претпоставити у живом екперименту званом град. Прва група претпоставки односи се на везе између физичког и друштвено економског феномена. Друга група је у вези са планирањем, пројектовањем и регулативом у простору, са нагласком на разумевању различитих интереса, знања и логике делања учесника актера. Трећу групу претпоставки обухватају законитости / теорије развијене у оквиру различитих наука: филозофије, социологије, психологије, географије, економије, екологије. Коначно, четврта група обухвата визионарске замисли, утопије и идеалне моделе у оквиру којих су развијене бројне занимљиве идеје које су трансформисале научни и политички поглед на градове и њихову структуру.
КУРИКУЛУМ: ГРАДСКИ ЕКСПЕРИМЕНТ ФОРМУЛАР: ГРАДСКИ ЕКСПЕРИМЕНТМАСА-12040-09: ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 2 – У:
СТРАТЕГИЈА ИНТЕГРАЛНОГ УРБАНОГ РАЗВОЈА – НОВ ИНСТРУМЕНТ ПЛАНИРАЊА У ПРОЦЕСУ ИНТЕГРАЦИЈЕ У ЕУ
Наставник:
др Ратка Чолић, доцент
Овај модул развија код студената критички приступ за креирање стратегије интегралног урбаног развоја, заснован на прикупљању и анализи података, формулисању потреба, визије, циљева и начина реализације пројеката на примерима појединачних приоритетних зона интервенције. Студенти се обучавају за интегрално планирање урбаног развоја у складу са европском праксом.
Стратегија интегралног урбаног развоја је европски инструмент планирања. Заснива се на колаборативном планирању као теоријском оквиру и моделу деловања у пракси. Однедавно се примењује и у Србији кроз програме међународне подршке, који имају за циљ развијање капацитета за процес интегрисања у ЕУ.