18. MASA-23020: ISTORIJA I TEORIJA 3 – 2016/17

MASA-23020-01: ISTORIJA I TEORIJA 3:
TEORIJSKE OSNOVE SIMBOLIČKE I ESTETSKE KOMUNIKACIJE U ARHITEKTURI

Nastavnik:
dr Vladimir Mako, redovni profesor

Dvadeseti vek dinamički interpretira oblasti simboličkog i estetskog u arhitekturi. Nova vrsta interpretacije može se posmatrati kao posledica događanja na širem teoretskom planu i uobličenja novih tumačenja vrednosti simboličkog i estetskog u umetničkoj kreaciji i uticaju na posmatrača. Kao sastavni deo ovih procesa, u dvadesetom veku se javljaju različite kontradiktornosti, sukobi i protivurečni stavovi ovih tumačenja. To se posebno osetilo u oblasti arhitektonskog stvaralaštva. Na šta je posebno uticalo specifično povezivanje simbolizma i estetike u teorijama o umetničkom stvaralačkom procesu. Oblikovni kvaliteti, značenja i društvena uloga arhitekture na taj način su dobili nove dimenzije i tumačenja u odnosu na i ideje i stavove prethodnih epoha.

MASA-23020-02: ISTORIJA I TEORIJA 3:
RELIGIJA I ARHITEKTURA

Nastavnik:
dr Gordana Milošević-Jevtić, docent

U toku rada na predmetu RELIGIJA KULTURA ARHITEKTURA biće posebno posvećena pažnja formiranju tri velike religije; judeizma, hrišćanstva i islama i njihovim međusobnim relacijama, u pojedinačnim i zbirnim elementima arhitekture. Pažnja studenata biće usmerena i ka tumačenju uticaja ovih religija u stvaranju kulturnog miljea i pojedinih istorijskih prekretnica ove tri velike konfesije, kao i njihov međusobni uticaj na izdvajanje zajedničkih elemenata u oblikovanju forme i stila u arhitekturi. Posebno će se studenti upoznati i sa komparativnim istraživanjima i analizama koje se odnose na ustanovljavanje oblika i simbolike sakralne arhitekture. U interaktivnom radu sa studentima trebalo bi da se otvore pitanja vezana za poreklo sakralne arhitekture, kao i sa savremenom metodologijom i pristupom u njihovom projektovanju.

MASA-23020-03: ISTORIJA I TEORIJA 3:
ARHITEKTURA I NACIONALNI IDENTITET

Nastavnik:
dr Aleksandar Ignjatović, vanredni profesor

Kakve su bile uloge arhitekture u doba nastanka modernih evropskih nacija i nacionalnih identiteta u 19. i prvoj polovini 20. veka? Na koji način arhitekturu posmatrati ne kroz prizmu istorije stilova, formi, tipova, autorskih koncepata i biografija i dr., već kao obrazac prenošenja smisla? Odgovori na navedena pitanja mogu biti od značaja ne samo za teorijsko proučavanje i istorizaciju odnosa između arhitekture, društva i političkog diskursa modernog doba, već i za kritičko promišljanje arhitekture kao „autonomne” discipline. Nastava na predmetu „Arhitektura i nacionalni identitet” posvećena je potrazi za ovim odgovorima.

MASA-23020-04: ISTORIJA I TEORIJA 3:
TEORIJA PLANIRANJA

Nastavnik:
dr Marija Maruna, vanredni profesor

Savremeni gradovi sa svojim složenim problemima i brojnim konfliktima zahtevaju promenu profesionalnog pristupa u usmeravanju razvoja. Cilj kursa je upoznavanje sa ulogom struke u izmenjenom ekonomskom, institucionalnom i kulturnom okviru. Planiranje se posmatra kao delatnost koja podrazumeva upravljanje kako proizvodima tako i procesima planiranja. Kroz prezentaciju i analizu primera urbane intervencije studenti se upoznaju sa ulogom različitih aktera, privatnih i javnih u rešavanju društvenih problema i omogućavanju i podsticanju razvoja. Poseban naglasak je na razumevanju participativnog/kolaborativnog procesa kao i institucionalnog i organizacionog okvira strateških i prostornih planova i projekata prostornog razvoja u uslovima konfliktnih ciljeva razvoja.

MASA-23020-05: ISTORIJA I TEORIJA 3:
TEORIJSKE OSNOVE ODRŽIVOG RAZVOJA

Nastavnik:
dr Ksenija Lalović, vanredni profesor

Program ima za cilj da proširi svest studenata o razvojnom toku filozofske i teorijske utemeljenosti koncepta održivosti i održivog razvoja, pruži osnov za razumevanje različitih ključnih globalih pozicija odnosa prema operacionalizaciji koncepta održivosti. Usmeren je ka razvoju kritičke pozicije i sposobnosti prepoznavanja osnovnih teorisjkih pravaca koji čine osnov savremenog pristupa dobrim praksama održivosti, kao i razumevanja različitih teorijskih postavki na koje se oslanjaju paradigme održivosti u različitim delovima planete.

“…To može biti svet koji ima vremena, resursa i volje da ispravi svoje greške, da inovira, da sačuva plodnost svojih planetarnih ekosistema. Fokusiran na povećanje kvaliteta života, a ne na na bezumno širenje konzumerizma i rast fizičkog kapitala.”

D. H. Meadows, Limits to Growth: The 30-Year Update

MASA-23020-06: ISTORIJA I TEORIJA 3:
EKONOMIKA U ARHITEKTURI

Nastavnik:
dr Miloš Gašić, docent

Osposobljavanje studenata za razumevanje i konsultantsku podršku ostvarenju ekonomskih ciljeva investitora. Usmeravanje studenata ka posmatranju projekta u upravljačkom smislu, i sveobuhvatnom sagledavanju pitanja vrednosti projekta.

U praktičnom delu nastave istraživaće se načini za izbor lokacija i odgovarajućih arhitektonskih programa, uz izradu idejnih rešenja i simulaciju odnosa projektant – investitor.

MASA-23020-07: ISTORIJA I TEORIJA 3:
INOVATIVNI ELEMENTI I SKLOPOVI U ARHITEKTURI

Nastavnik:
dr Aleksandra Krstić-Furundžić, redovni profesor

Definisanje pojma “inovativna arhitektura”. Kako nastaje inovativna arhitektura? Filozofija rada u procesu projektovanja koji teži inovativnim konceptima u arhitekturi; projektovanje inovativnih tehničkih rešenja primenom savremenih materijala i sistema; inovativni sklopovi omotača zgrada (adaptivni, od kompozitnih materijala, medija fasade, membranske fasade, metalne fasade, eko-fasade, vegetativne fasade,..); primena inovativnih kompozitnih materijala i konstrukcija u enterijeru; inteligentni sistemi u arhitekturi, hibridna arhitektura.

Znanja stečena kroz teoretsku nastavu na ovom predmetu doprinose kontinualnoj edukaciji studenata iz oblasti primene naprednih tehnologija u arhitekturi.