broj | šifra______ | Master akademske studije Arhitektura 2016/17 II godina – 3. semestar ZAJEDNIČKI PREDMETI ZA SVE MODULE (Modul – A, U, AT, AK) |
---|---|---|
20 | MASA-23040 |
Izborni predmet 3 – URBANIZAMPredmeti izbornog bloka: |
Lista izbornih predmeta: |
MASA-23040-01: IZBORNI PREDMET 3 – URBANIZAM:
SAVREMENI URBANI FENOMENI
Nastavnik:
dr Aleksandra Stupar, vanredni profesor
Nastava na predmetu je usmerena na sagledavanje specifičnosti savremenog grada – društveno – ekonomski kontekst, urbane transformacije, arhitekturu i trendove. Fenomeni se posmatraju na tri prostorna nivoa – globalnom, regionalnom i lokalnom. Posebna pažnja posvećuje se odnosu između opštih zakonitosti aktuelnih procesa i njihovih lokalnih karakteristika. Predmet ravnopravno posmatra gradsku strukturu i arhitekturu – njihov novoformirani identitet, atraktivnost i konkurentnost.
KURIKULUM: SAVREMENI URBANI FENOMENIMASA-23040-03: IZBORNI PREDMET 3 – URBANIZAM:
URBANI MENADŽMENT
Nastavnik:
dr Uroš Radosavljević, vanredni profesor
Zadatak je baziran na igri Land use game, koja je simulacija tržišnog razvoja grada i niza pravila, razvojnih ograničenja i poreskih politika. Studenti dobijaju uloge aktera, njihove ciljeve i interese u funkcionisanju grada; kupuju i razmenjuju zemljište i koriste tehnike pregovaranja, sklapanja koalicija i informisanja u kreiranju scenarija razvoja.
Cilj predmeta je da studenti steknu razumevanje, ovladavaju metodama i praktičnim znanjima iz oblasti urbanog menadžmenta. To podrazumeva bolje razumevanje urbanog razvoja; potrebu za savremenim upravljanjem urbanim razvojem; vrste regulatornih, ekonomskih i informacionih instrumenata urbanog menadžmenta i upravljanja; politike, mere i efekte savremenog urbanog menadžmenta i upravljanja gradovima.
KURIKULUM: URBANI MENADŽMENTMASA-23040-04: IZBORNI PREDMET 3 – URBANIZAM:
ARHITEKTE I GRAĐANSKE INICIJATIVE ZA ODRŽIVI RAZVOJ
Nastavnik:
dr Danijela Milovanović Rodić, docent
Republika Srbija je do prošle godine bila zemlja sa najvećim brojem izbeglica i interno raseljenih lica u Evropi i jedna od pet država u svetu sa „dugotrajnom izbegličkom krizom“. Globalna izbeglička kriza je povod za preispitivanje uobičajenih načina na koji se država i društvo suočavaju sa ovim problemom. Arhitekti kao profesija se moraju priključiti traganju za novim odgovorima na dati izazov. Predmet rada na predmetu su modeliteti delovanja arhitekata zarad poboljšanja uslova života izbeglica, ali i lokalnog stanovništva tranzitnih teritorija na kojima se oni privremeno ili stalno naseljavaju. Ishodi praktične nastave na predmetu su predlozi projekata koje bi studenti Arhitektonskog fakulteta mogli da preduzmu i realizuju u saradnji sa institucijama, formalnim i neformalnim udruženjima građana i zainteresovanim pojedincima.
KURIKULUM: ARHITEKTE I GRAĐANSKE INICIJATIVE ZA ODRŽIVI RAZVOJMASA-23040-05: IZBORNI PREDMET 3 – URBANIZAM:
URBANA REGULATIVA
Nastavnik:
mr Biserka Mitrović, docent
Kroz predmet Urbana regulativa studenti se upoznaju sa zakonskim odgovornostima arhitekte-urbaniste, kao i sistemom institucija i procedura u urbanom i prostornom planiranju u Srbiji. Kroz vizuru urbane regulative upoznaju se kategorije kao što su javni interes, implementacija planskih rešenja, potom obaveze, kompetencije, mesto i vreme uključivanja učesnika u procesu urbanog i prostornog planiranja u skladu sa važećim propisima, i dr. Istražujući studiju slučaja nelegalne prakse, studenti istražuju domet i ograničenja legislative i regulative, kao i sistema planiranja i izgradnje u Srbiji.
KURIKULUM: URBANA REGULATIVAFestival susedstva u gradu Kičeneru | Izvor fotografije: www.kitchener.ca/fon
MASA-23040-06: IZBORNI PREDMET 3 – URBANIZAM:
URBANA REKREACIJA
Nastavnik:
dr Jelena Živković, docent
Program se bavi istraživanjem relacija: rekreacija – turizam – gradski prostor u kontekstu savremenog urbanog razvoja. Razmatranjem aktuelnih koncepata razvoja gradova, (“grad zabave”, “grad fantazije”, ” grad turzima”, “grad doživljaja”, “grad igre”, “zdrav/aktivni grad”, “zeleni grad”, “kreativni grad”) preispituju se potencijali različitih formi rekreacije da omoguće pozitivne promene u urbanom prostoru i tako doprinesu razvoju i regeneraciji gradova.
Zadatak studenata je da, kroz formulisanje predloga organzicije i uređivanja prostora za “Festival susedstva” na prostoru šetališta “Lazaro Kardenasa” u blokovima 70, 44 i 45 na Novom Beogradu, aktiviraju rekreativno-turistički potencijal ovog prostora i afirmišu autentičan život novobeogradskih “blokova”.
KURIKULUM: URBANA REKREACIJAMASA-23040-08: IZBORNI PREDMET 3 – URBANIZAM:
POLITIKE URBANOG RAZVOJA
Nastavnik:
dr Ratka Čolić, docent
Zadatak je baziran na radu u radionicama gde studenti zajednički istražuju politike urbanog razvoja, tematski i problemski opredeljene – stanovanje, zapošljavanje i lokalna ekonomija, urbano siromaštvo, integracija izbeglica i migranata, održivo korišćenje zemljišta, adaptacije na klimatske promene, urbana mobilnost, kvalitet vazduha, digitalna tranzicija i dr.). Studenti sagledavaju savremenu problematiku urbanog razvoja lokalnog konteksta i uticaje EU i ostalih politika urbanog razvoja na konkretnom primeru.
Cilj predmeta je da studenti steknu razumevanje, ovladaju metodama i praktičnim znanjima iz oblasti politika urbanog razvoja. To podrazumeva jačanje kritičke svesti, infomisanost o aktuelnim istraživanjima i savremenoj praksi politika urbanog razvoja u zemljama EU; razvijanje sistematičnog i detaljnog poznavanja prakse upravljanja urbanim razvojem; i razvijanje prenosivih i profesionalnih veština koje će omogućiti studentima da pokažu inicijativu i ličnu i profesionalnu odgovornost.
KURIKULUM: POLITIKE URBANOG RAZVOJAMASA-23040-09: IZBORNI PREDMET 3 – URBANIZAM:
MENADŽMENT URBANE INFRASTRUKTURE
Nastavnik:
mr Rajko Korica, redovni profesor
Osnovni cilj nastave na ovom kursu je upoznavanje studenata sa adekvatnim načinom upravljanja urbanom infrastrukturom jednog grada produbljivanjem svesti o značaju manadžmenta urbane infrastrukture kroz upoznavanje, odnosno analizu problema sa kojima se svakodnevno susreće veliki broj evropskih i svetskih gradov, a koji su direktno prouzrokovani neadekvatnom metodom upravjlanja infrastrukturom. Sve veća stopa urbanizacije, prenaseljenost, jaka konkurencija, nejednaka distribucija prostora, negativno utiču na zdravlje urbane populacije, na atraktivnost gradova, pa samim tim i na kvalitet životnog okruženja.
KURIKULUM: MENADŽMENT URBANE INFRASTRUKTURE