А26. МАСА-А24021: МАСТЕР ТЕЗА, А27. МАСА-А24022: МАСТЕР ПРОЈЕКАТ, А28. МАСА-А24023: МАСТЕР ЗАВРШНИ РАД – 2016/17

01
BG-EXIT: МУЗЕЈ ПУТОПИСА

Наставник:
мр Милан Вујовић, редовни професор

Тематски оквир односи се на комплексну типологију арх. објеката која се генерише као пресек особина следећих трад. типова: саобраћајни објекти, објекти излагања (музеји, галерије, павиљони) и објекти едукације. Интерпретација теме требало би да осветли појмове одласка и повратка, тј. да Београд прикаже као “терминал” у контексту кретања људи (туризам, пословање, образовање…). Значење појма “путопис” се тумачи кроз покушај да се арх. средствима (пројекат, анализа, истраживање…) материјализује, “опростори” и “запише” искуство, које настаје кретањем, путовањем, променом “ракурса”, новим “визурама” и упознавањем и разумевањем променљивости у контексту модерног времена.

02
ОБАЛЕ КУЛТУРЕ И УМЕТНОСТИ: БЕОГРАД ЕВРОПСКА МЕТРОПОЛА

Наставник:
арх. Зоран Лазовић, редовни професор

Створити елементе новог културног пејзажа Београда у стандарду савремених европских престоница. Истраживање се одвија кроз припрему за пројектовање архитектонских објеката културе и уметности, кроз развијање тема на бази феномена савремених урбаних хибрида – примарно са садржајима културе и уметности, секундарно са комплементарним садржајима угоститељства, забаве и трговине, а који данас чине основу култура држава и срж урбаности престоних градова. То су библиотеке/медијатеке, филхармоније/опере, музеји/галерије, театри/сцене. Хибрид културе чини најмање један од наведених садржаја, а могуће је развити парове, тријаде, квадро и мега микс центре културе као тематске паркове.

03
ВЕРТИКАЛНИ МУЛТИФУНКЦИОНАЛНИ ЦЕНТАР

Наставник:
арх. Владимир Лојаница, редовни професор

Завршни рад подразумева истраживачки рад на аналитици актуелног друштвеног и културолошког тренутка и формулацију индивидуалних визија теме кроз начелне програмске и естетске смернице. Тежиште је на акцентовању простора, који се налази у средишту бројних утицаја, сложених односа које треба ускладити како би се нагласиле вредности и искористили потенцијали које доноси шире окружење Новог Београда.

Тематски оквир задатка односи се на преиспитивање потенцијала мултифункционалних вертикалних структура у развоју најзначајнијих градских локација, са посебним освртом на конгреснo-сајамске градске комплексе.

04
НОВИ ГРАДСКИ ЕПИЦЕНТАР – вишенаменски градски комплекс културе

Наставник:
арх. Дејан Миљковић, редовни професор

Тематски оквир пројекта је савремена економија културе као нови покретач градског развоја, па је програм пројекта вишенаменски комплекс који ће садржајима културе, услужним капацитетима, смештајним јединицама, рекреативним површинама и осталим комплементарним програмима чинити садржај НОВОГ ГРАДСКОГ ЕПИЦЕНТРА. Просторни оквир Мастер пројекта је подручје београдског приобаља река Саве и Дунава на потезу од Моста на Ади до Луке Београд. Карактеристични градски маркери на широј локацији, објекти и просторне целине, су окосница просторно-програмске анализе, у циљу дефинисања индивидуалне теме и уже локације интервенције сваког студента.

05
ПРОСТОРИ ГРАНИЦА: РЕКОНСТРУКЦИЈА АРХИТЕКТОНСКОГ ПЕЈЗАЖА E75-E70

Наставник:
др Драгана Васиљевић Томић, ванредни професор

„Границе су инхерентно двозначне/двосмислене, парадоксалне и природно контрадикторне…“ (Koff:2013) „… покушаћемо да на границу гледамо као на простор а не само као на ‘црту’ која простор утврђује; границу као место које има неку своју меру, димензију, са својим причама и становницима … простор који се налази ‘између’ ствари… људи, култура, идентитета, простора… чудне особине да буде у релацији са свимa осталима, али на такав начин да укида, неутралише, или преокреће скуп односа које су они сами створили, рефлектовали, или одразили, постајући место објективности.“ (Foucault, Zanini:2002)

06
ГРАД НА ДОКОВИМА

Наставник:
арх. Горан Војводић, ванредни професор

Завршни рад подразумева истраживачки приступ при формирању одговора на тему развоја Београда и његовог дуго планираног „силаска на реке“. Циљ рада представља иницирање аналитичког размишљања, развијања способности сагледавања карактера, особености и могућности унапређења предложене локације – потез од Бранковог моста до Спортског центра „Милан Гале Мушкатировић“ у улици Тадеуша Кошћушка.

Кроз анализу контекста у којем се интервенише, потребно је одговорити на актуелни друштвени и културолошки тренутак са циљем задовољење потреба корисника простора и успостављања новог епицентра активности Београда. Иницирањем индивидуалних тема у оквиру задатог оквира, тежи се успостављању новог (ововременог) идентитета простора дефинисаног снажним наслеђем, али и савременим тенденцијама развоја градова.

07
СИНТЕТИЧКИ КОНЦЕПТИ : КОРПОРАТИВНИ КАМПУС

Наставник:
арх. Александру Вуја, ванредни професор

Радикални захтев осамдесетих био је проширење архитектуре и урбанизма у територију урбаних поља, другим речима, издизање културе изнад природе и стварање артифицијелног пејзажа. Од недавно, појављују се нови, информационо засновани модели и са њима идеја о урбаним пољима синтетичке природе. У време када је линија између вештачког и природног веома замагљена изменом биолошких парадигми, могуће је преиспитати строгу поделу природног и артифицијелног у урбаном пејзажу.

Allen, Stan, Corner, James. ( 2004). New Natures. in Bernard Tschumi and Irene Cheng ( ed.), The State of Architecture at the Beginning of the 21st Century, Columbia Books of Architecture.

08
ТРАНС(ФОРМ): МУЗЕЈ КОНЦЕПТУАЛНЕ УМЕТНОСТИ, МАРИНА ДОРЋОЛ, БЕОГРАД

Наставник:
арх. Милан Ђурић, ванредни професор

Архитектура као трансгресивна дисциплина у флуидном савременом простору и времену, стално је у граничним зонама преступа у друге дисциплине и друге концепте. Одлука да се пројектује музеј концептуалне уметности представаља у извесном смислу архитектонски парадокс, појачан чињеницом да је појам концептуалног у архитектонском контексту близак нестајању форме или према архитекти Ајзенману “институционализује сопствено одсуство”. Испитивајући односе концептуалног архитектуре и концептуалног уметности пројектују се феномени настајања и нестајања архитектонске форме кроз транспоновања у нове облике постојања. Питање које се поставља јесте: који је крајњи домет преступа у/и архитектуре.

09
МУЗЕЈ МАМУТА, ВЕЛИКО РАТНО ОСТРВО, БЕОГРАД

Наставник:
др Владимир Миленковић, ванредни професор

Испројектовати музеј на отвореном – архитектонску ситуацију у којој се идеја о животу, кинетичности и мобилности појављује у категорији њене формално-функционалне и/или филозофско-естетске тематизације. Формулисати програм – синопсис архитектонским средствима контролисаног доживљаја, који оправдава универзалне цивилизацијске вредности – кодирано место и време у комбинацији са амбијентом резервата природе. Интервенција се креће у дијапазону од пројектовања кинетичности у пејзажу до кинетичности самог пејзажа. Архитектура се појављује као медиј за преношење информација о природи, пореклу и митовима о животињској врсти које више нема.

10
ИЗМЕЂУ АРХИТЕКТУРЕ И ПРИРОДЕ – природњачки музеј

Наставник:
арх. Дејан Милетић, ванредни професор

Истраживање треба да омогући различита поља деловања и стратегије у којима је потребно преиспитати традиционални однос архитектуре и природе, као и релације између артифицијелног и природног у којима је могуће наговестити процес нестајања граница између унутрашњег и спољног простора.

Очекује се да након спроведеног истраживања, студенти одаберу локацију и испитају могућности формирања нових просторних структура. Препорука (необавезујућа) је да тема буде природњачки музеј – истраживачки центар, док просторни оквир може бити везан за Калемегдан-Доњи град, пре свега због своје комплексне и контрадикторне историје и позиције.

11
КОНТРАПУНКТ: субверзија – архитектура која тера на размишљање

Наставник:
арх. Борислав Петровић, ванредни професор

Нагласак је на схватању да додирне зоне различитих култура представљају одразе колективних фикција, где се преламају самосхватање и самообликовање, као пројекције сопствене, идеализоване спекулативне конструкције – слике, на свим нивоима, од заједнице до појединца. Програм се ослања на више елемената, чије ће релације одредити профил (приступ и персонализацију) појединих дипломских радова, а од којих су најважнији:
– решавање питања музеолошке провенијенције
– битан утицај на физиономију Београда,
– релативно заокруживање физичког контекста започетих потеза, и
– одрживост (првенствено социјална, која последично обухвата и технолошке компоненте)

12
УЛТРАСТРУКТУРА ТРЕЋЕГ ГРАДА

Наставник:
арх. Иван Рашковић, ванредни професор

Циљ тезе је да се кроз анализу појма и преиспитивање значења града у настанку, као утемељења будућег живота заједнице, пронађе развојни модел станишта на макро и микро плану у односу на просторно – програмске потенцијале контекста “Трећег Београда”, односно, незапоседнутог захвата леве обале Дунава, северно од Великог ратног острва. Преиспитују се митолошко-програмски темељи настанка урбаног насеља и аспекти његове хијерархије, од идеје о граду па до конкретне организације просторних садржаја, анализирајући и време као квантитативни фактор одређеног историјског контекста. (“Стари, Нови и Трећи Београд”). Један од резултата тезе је и концепт/модел просторног решења новог града и одређеног, конкретног архитектонског садржаја у његовом оквиру.

13
ОБАЛА КОЈА СЕ МЕЊА – (Ре)контекстуализација, афирмација потенцијала локације бившег Бродоградилишта „ТИТО“ – зимовник на Сави, Нови Београд

Наставник:
арх. Весна Цагић Милошевић, ванредни професор

Комплекс бившег бродоградилишта „ТИТО“, као и подручје целог зимовника на Сави, једна од најзначајнијих локација новобеоградског савског приобаља, чија је првобитна намена депласирана у односу на савремени контекст, дaje мoгућнoсти трaнсфoрмaциje у комплексну градску целину садржајно дефинисану кроз истраживање и анализу.

Комплексност просторне ситуације проистиче из хијерархијске позиције и потенцијала локације у односу на њену физичку, просторну и садржајну неартикулисаност.

Тематски оквир задатка заснован је на потреби за преиспитивањем архитектуре као дисциплине чији су производи – просторна стања узрочно-последично везани за различите друштвене ефекте. Социјални и политички приступ разумевања архитектуре отвара могућност за тумачење простора као друштвене категорије.

Сам простор, иако без јасне физиономије, својом позицијом у градском ткиву у вези је са високим нивоом урбанитета, где значајна густина имплицира програмску хибридност садржаја.

14
НОВИ ЗНАКОВИ У ПРЕДЕЛИМА – Реафирмација природних и створених вредности

Наставник:
др Александар Виденовић, доцент

Истраживање представља проблематику лоцирања, програмирања, пројектовања и дизајнирања корисних, вишенаменских јавних садржаја, намењених функционалној подршци и програмском комплетирању специфичних локалитета у руралним просторима, градским ареалима, са израженијим натуралним и предеоним карактеристикама.

Тематски и локацијски оквир елемената истраживања: мастер тезе, пројекта и завршног рада јесте широки спектар програмских склопова који доприносе амбијенталности, а који се у програмском смислу ослањају на прихват, боравак и анимацију посетилаца (визитора) на позицијама изузетних природних и створених вредности на мапама путовања.

15
ДЕПОНИЈА „ВИНЧА“

Наставник:
др Ђорђе Стојановић, доцент

Задатак је израда архитектонско-урбанистичког решења за санитарну депонију „Винча“ са следећим целинама: јавни парковски простор, едукативни центар, управна зграда, погон за рециклажу секундарних сировина и погон за производњу топлотне енергије.

Према Генералном Урбанистичком Плану Београда, усвојеном у марту 2016. године, одређене су зоне од посебног интереса. Међу будућим великим градским пројектима, у овом документу посебно је истакнута иницијатива за санацију и модернизацију депоније „Винча“. Нешто раније, у јулу 2015, Скупштина града Београда дала је сагласност за формирање јавно-приватног партнерства ради реализације овог пројекта. Полазећи од ове две смернице, студенти имају задатак да преиспитају улогу градске депоније и прошире сферу јавних интереса у овом пројекту. Имајући у виду карактер и величину неопходне инвестиције, износ од 250 милиона евра како наводе дневне новине, студенти ће имати задатак да испитају могућности за формирање новог јавног парковског простора, рекреативних површина и едукативног центра намењеног приближавању изазова у очувања животне средине и могућностима рециклирања секундарних сировина.

Више инфoрмација: http://blog.4ofseven.com/

16
ПРОИЗВОДЊА ГРАДА: Пост-индустријска фаза Дунавске улице

Наставник:
арх. Небојша Фотирић, доцент

Девастирана, пост-индустријска градска матрица која прати коридор железничке инфраструктуре којим је одређена невидљива наметнута граница раздвајања територије града у односу на водени ток Дунава постављена је као просторни оквир задатка, и то уз ток Дунавске улице. Антиципирајући разрешење саобраћајних токова железнице и транзитног теретног и другог саобраћаја у односу на градску матрицу Београда која инклинира ка обали Дунава, празнина која остаје отвара простор за промишљање нових програмских и просторних могућности ове линије београдског приобаља. Овакав просторни контекст високог урбанитета и густине, подразумева програмску хибридност.