А26. МАСА-А24021: МАСТЕР ТЕЗА, А27. МАСА-А24022: МАСТЕР ПРОЈЕКАТ, А28. МАСА-А24023: МАСТЕР ЗАВРШНИ РАД – 2017/18

01
RE-MASTER.ING.

Наставник:
мр Милан Вујовић, редовни професор

Тема задатка Re-master.ing. представља асоцијацију на процес оживљавања, побољшавања, репрограмирања, реконфигурације, осавремењавања и превођења у нове технологије старих записа и њихово трајно чување. Просторна и програмска артикулација теме треба да понуди одговоре на питања која се тичу: контакта и корелације између природног и изграђеног (река-тврђава-град), између наслеђеног и завештаног (кроз исказан однос према културном наслеђу, свест о будућности и континуитету града) као и између традиционалног и модерног (кроз примену савремене технологије, архитектонског израза и пројектантских поступака који су примерени тренутку стварања). Таква архитектура, у посматраном просторном оквиру, требало би да пронађе своју праву меру, како у функционално-волуметријском смислу, тако и у погледу кохабитације и сопствене рефлексије у окружењу у коме настаје.

02
ОБАЛЕ УМЕТНОСТИ

Наставник:
арх. Зоран Лазовић, редовни професор

Архитектура урбаних хибрида је директно у функцији редефиниције градских простора: хибридност + трансформација = нови градски пејсаж. Заокруживање идеје/геста од ширег до ужег контекста, од концепта до конкретног пројекта архитектонске целине објекта – хибрида и његовог непосредног припадајућег простора чини тежиште завршног рада и одговора на тезу, и даје могућност упоредног сагледавања постигнутих вредности радова и савремених европских градова. Више групација различитих објеката заокружују обалу пејзажа уметности, претварају урбана острва и четврти у заланчане ансамбле – архипелаге уметности, у морфологији (међу)простора града, река, и у смени дана и годишњих доба.

03
ИЗМЕЂУ СЛОБОДЕ И РЕСТРИКЦИЈЕ – ЗАТВОРСКА УСТАНОВА

Наставник:
арх. Владимир Лојаница, редовни професор

Циљ мастер пројекта је унапређење и допуна знања и вештина стечених током студија у условима специфичних тематских целина. Дубљим истраживањем и анализом појма слободе, примарно кроз њену рестрикцију, задатком се преиспитују савремене идеје о пројектовању затворских установа, и проналазе просторна решења која сугеришу и психолошки подстичу осећај њеног губитка.

Просторни оквир задатка се односи на подручје у непосредној близини моста Михајла Пупина уз леву обалу Дунава, на граници између приградских насеља Ковилово и Борча. Условљено слојевитим контекстуалним утицајима и креативним приступом, тематски оквир задатка се односи на преиспитивање потенцијала архитектонског деловања у разумевању и тумачењу друштвених механизама моћи.

04
НОВИ ГРАДСКИ ЕПИЦЕНТАР – вишенаменски градски комплекс културе

Наставник:
арх. Дејан Миљковић, редовни професор

Тематски оквир пројекта је савремена економија културе као нови покретач градског развоја, па је програм пројекта вишенаменски комплекс који ће садржајима културе, услужним капацитетима, смештајним јединицама, рекреативним површинама и осталим комплементарним програмима чинити садржај НОВОГ ГРАДСКОГ ЕПИЦЕНТРА. Просторни оквир Мастер пројекта је подручје београдског приобаља река Саве и Дунава на потезу између три моста (Бранковог моста, Панчевачког моста и моста Михајла Пупина). Карактеристични градски маркери на широј локацији, објекти и просторне целине, су окосница просторно-програмске анализе, у циљу дефинисања индивидуалне теме и уже локације интервенције сваког студента.

05
КОНТРАПУНКТ: Музичка академија, парк Ушће, Београд

Наставник:
др Драгана Васиљевић Томић, ванредни професор

Тема превазили чисту појавност архитектуре истичући у први план пројектовање архитектонске ситуације начелне репетитивности у чијем језгру се налази реализација идеје о актуелном и виртуелном унутар реалности савременог објекта архитектуре.

“Деборово ‘друштво спектакла’, на које се интерпретативно надовезује Бодријарово гледиште, представља једну медијским средствима остварену социо-економску конструкцију, која се не може оспоравати на појединачним примерима”(Д.Вуксановић)

06
БЕОГРАДСКИ ТОКОВИ

Наставник:
арх. Горан Војводић, ванредни професор

Завршни рад подразумева истраживачки приступ при формирању одговора на тему развоја Београда и његовог дуго планираног „силаска на реке“. Циљ рада представља иницирање аналитичког размишљања, развијања способности сагледавања карактера, особености и могућности унапређења београдског приобаља. Успостављањем критичког става према задатом контексту, кроз промишљање нових програмских и просторних могућности, дефинише се карактеристична зона у којој се интервенише.

Тежиште рада је на изналажењу одговора на актуелни друштвени и културолошки тренутак са циљем задовољења потреба корисника простора и успостављања новог епицентра активности Београда. Иницирањем индивидуалних тема у оквиру задатог оквира, тежи се конципирању новог (ововременог) идентитета простора дефинисаног снажним наслеђем, али и савременим тенденцијама развоја градова.

07
СИНТЕТИЧКИ КОНЦЕПТИ И УРБАНИ ФРАГМЕНТ

Наставник:
арх. Александру Вуја, ванредни професор

Разноврсност урбаног простора најчешће је сложенија од првобитних архитектонских, урбанистичких или политичких идеја о граду. Ако град одредимо као општу форму остварену процесима рационализације друштвених односа које доноси монетарни систем, како дефинише Манфредо Тафури, јасно је да манифестација архитектуре представља само један од многобројних процеса сталне обнове града. Из овог угла, архитектуру можемо гледати као комплекс односа, релационе односе или као синтаксу простора у теорији Била Хилера. Анализирајући примере урбаних фрагмената, који носе специфичне особености и превазилазе намере архитектуре, концептуализујемо релативну сложеност и разноврсност градског живота и трудимо се да кроз урбани динамизам, уз стално лутање парадигми живота, створимо нови, могући и ангажовани језик простора.

08
КАРТА: ТЕСЛИЈАНУМ: ТЕРИТОРИЈА

Наставник:
арх. Милан Ђурић, ванредни професор

Циљ завршног рада је да се питање новог у архитектури истражи кроз отвореност “недовршених теорија” Николе Тесле. Пројекат треба да се фокусира на питање пројектовања новог у архитектури. Које су то теорије, концепти и платформе за пројектовање будућих архитектонских објеката, како развијати “недостајуће” теорије као основе тотално нове физике и нове архитектуре, питања су која усмеравају циљеве овог Завршног пројекта. Видљивост будућих пројекција и стварања нових отворених програма су задаци који се постављају пројектом и програмом Теслијанума – Центра за космолошке студије, Доњи град, Калемегдан.

09
ПЛАВИ МЕСЕЦ: ИНТЕРАКТИВНИ ПАВИЉОН, ТОШИН БУНАР, НОВИ БЕОГРАД

Наставник:
др Владимир Миленковић, ванредни професор

Испројектовати интерактивни павиљон – архитектонску секвенцу у којој се идеја о променљивости и мобилности појављује у категорији њене формално-функционалне и/или филозофско-естетске тематизације. Прецизније гледано, ради се о миксу различитих, понекад супротстављених просторно-временских категорија и њеног садржаја: културе, науке, астрономије, забаве и спектакла. Потребно је формулисати програм – архитектонским средствима контролисани доживљај који оправдава вредности концепта мобилности актера и амбијента, а у складу са пројекцијом односно тематизацијом феномена Плавог месеца. Интервенција се креће у дијапазону од пројектовања интерактивности унутар структуре павиљона до кинетичности и павиљона и околног пејзажа.

10
ИЗМЕЂУ АРХИТЕКТУРЕ И ПРИРОДЕ

Наставник:
арх. Дејан Милетић, ванредни професор

Истраживање треба да омогући различита поља деловања и стратегије у којима је потребно преиспитати традиционални однос архитектуре и природе, као и релације између артифицијелног и природног у којима је могуће наговестити процес нестајања граница између унутрашњег и спољног простора.

Очекује се да након спроведеног истраживања, студенти одаберу локацију и испитају могућности формирања нових просторних структура. Препорука (необавезујућа) је да тема буде природњачки музеј – истраживачки центар, док просторни оквир може бити везан за Калемегдан-Доњи град, пре свега због своје комплексне и контрадикторне историје и позиције која отвара могућности истраживања различитих просторних односа у контактној зони природног и изграђеног.

11
ЈАZZ академија у ЉУБЉАНИ – архитектура која подстиче на размишљање

Наставник:
арх. Борислав Петровић, ванредни професор

Уз остваривање сарадње са Факултетом архитектуре у Љубљани, упоређујући тако аспекте наставе на нашим школама и унапређујући њихове резултате, циљ завршног мастер рада је активација интердисциплинарних знања и компетенција стечених током студија архитектуре и усмеравање ка истраживању будућег грађеног простора, које подразумева антиципацију епохе у настајању, као и схватање да она неизбежно садржи елементе прошлог и будућег. Циљ је, такође, и уочавање и проблематизација комуниколошких аспеката градских културалних дешавања. Приступ је усмерен ка редефиницији уобичајености везаних за уметност и културу у целини, као и концепта савремене перцепције уметничких дела у области сликарства, скулптуре, сценских догађаја итд.

12
РОБОТИК: ИНСТИТУТ ЗА ТЕХНОЛОГИЈУ НОВОГ МИЛЕНИЈУМА

Наставник:
арх. Иван Рашковић, ванредни професор

Дефинисање и конкретно пројектовање Института за технологију новог миленијума у оквиру комплекса Музеја науке и технике. У односу на концепцију пројекта, студенти сагледавају диспозицију просторних садржаја у оквиру постојећег објекта и новопројектованог стања, и одређујући захват, обим, размеру и карактер финалне интервенције према индивидуалним тематизацијама.

Финални елаборат састоји се из идејног архитектонског решења целине, са детаљном разрадом и анализом новопројектованог комплекса у одговарајућој размери.

Медиј: цртежи, дигитални и физички модели, дијаграми, анимације, алгоритми итд.

13
ИЗМЕЂУ ШУМЕ И РЕКЕ

Наставник:
арх. Весна Цагић Милошевић, ванредни професор

Реафирмација дела простора северне зоне Чукарице – амбијентална целина између Кушутњака / Топчидера и реке Саве – комплекс Хиподрома Београд или комплекс „Шећеране“ или бивши комплекс Југопетрола у Радничкој улици или…

Простор између заштићеног шумског подручја и реке, и сам део историјско-културне целине Топчидер, у непосредној је вези и са зонама високог нивоа урбанитета. Комплексност просторне ситуације проистиче и из хијерахијске позиције локације у градском ткиву и њене физичке / просторне / садржајне неаусклађености у односу на савремени контекст.

Тематски оквир задатка заснован је на потреби за преиспитивањем архитектуре као дисциплине чији су производи – просторна стања узрочно-последично везани за различите друштвене ефекте.

14
НОВИ ЗНАКОВИ У ПРЕДЕЛИМА – Реафирмација природних и створених вредности

Наставник:
др Александар Виденовић, доцент

Истраживање представља проблематику лоцирања, програмирања, пројектовања и дизајнирања корисних, вишенаменских јавних садржаја, намењених функционалној подршци и програмском комплетирању специфичних локалитета у руралним просторима, градским ареалима, са израженијим натуралним и предеоним карактеристикама.

Тематски и локацијски оквир елемената истраживања: мастер тезе, пројекта и завршног рада јесте широки спектар програмских склопова који доприносе амбијенталности, а који се у програмском смислу ослањају на прихват, боравак и различиту анимацију посетилаца (визитора) на позицијама изузетних природних и створених вредности на мапама путовања.

15
“COWORKING”: Заједнички радни простор Депо, Београд

Наставник:
др Ђорђе Стојановић, доцент

Студенти ће имати задатак да осмисле просторно решење за објекат на локацији бивше депо-гараже ГСП-а на углу Булевара деспота Стефана и Цвијићеве улице. Намена објекта је двострука, простор ће се користити за заједнички рад у сектору креативне индустрије као и за одржавање едукативних догађаја, као што су радионице, предавања, видео пројекције, и изложбе.

Више инфoрмација: http://blog.4ofseven.com/

16
ПРОИЗВОДЊА ГРАДА: Пост-индустријска фаза Дунавске улице

Наставник:
арх. Небојша Фотирић, доцент

Девастирана, пост-индустријска градска матрица која прати коридор железничке инфраструктуре којим је одређена невидљива наметнута граница раздвајања територије града у односу на водени ток Дунава постављена је као просторни оквир задатка, и то уз ток Дунавске улице. Антиципирајући разрешење саобраћајних токова железнице и транзитног теретног и другог саобраћаја у односу на градску матрицу Београда која инклинира ка обали Дунава, празнина која остаје отвара простор за промишљање нових програмских и просторних могућности ове линије београдског приобаља. Овакав просторни контекст високог урбанитета и густине, подразумева програмску хибридност.