Мастер академске студије другог степена.
Трајање студија: 2 године – 120 ЕСПБ
3. семестар
број_ | шифра______ | Мастер академске студије Интегрални урбанизам 2016/17 ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ |
---|---|---|
15 | МАСУ М3.1 |
Теорија планирањаСавремени градови са својим сложеним проблемима и бројним конфликтима захтевају промену професионалног приступа у усмеравању развоја. Циљ курса је упознавање са улогом струке у измењеном економском, институционалном и културном оквиру. Планирање се посматра као делатност која подразумева управљање како производима тако и процесима планирања. Кроз презентацију и анализу примера урбане интервенције студенти се упознају са улогом различитих актера, приватних и јавних у решавању друштвених проблема и омогућавању и подстицању развоја. Посебан нагласак је на разумевању партиципативног/колаборативног процеса као и институционалног и организационог оквира стратешких и просторних планова и пројеката просторног развоја у условима конфликтних циљева развоја: глобалне конкуренције, друштвене једнакости и остварења бољих услова живота. КУРИКУЛУМ: Теорија планирања |
16 | МАСУ М3.2 |
Урбани простори као јавно доброКУРИКУЛУМ: Урбани простори као јавно добро |
17 | МАСУ М3.3 |
Методологија планирањаОсновни циљ предмета је овладавање материјом која се тиче процеса планирања и планерске методологије. Биће дискутована питања улоге, обухвата и домена урбанистичког планирања. На предмету се истражују релације између урбанистичког планирања, урбаног дизајна и пројектовања. Студенти ће овладати основним знањима и вештинама од значаја за израду планских докумената: (1) упознавање са основним методама које се употребљавају у планирању, и (2) дизајн процеса планирања. Методологија планирања и планерски методи се разматрају у оквиру рационалног и колаборативног модела планирања и различитих облика планова: стратешких, акционих, генералних, регулационих. КУРИКУЛУМ: Методологија планирања |
18 | МАСУ М3.4 |
Урбана регулативаКроз предмет Урбана регулатива студенти се упознају са законским одговорностима архитекте-урбанисте, као и системом институција и процедура у урбаном и просторном планирању у Србији. Кроз визуру урбане регулативе упознају се категорије као што су јавни интерес, имплементација планских решења, потом обавезе, компетенције, место и време укључивања учесника у процесу урбаног и просторног планирања у складу са важећим прописима, и др. Истражујући студију случаја нелегалне праксе, студенти истражују домет и ограничења легислативе и регулативе, као и система планирања и изградње у Србији. КУРИКУЛУМ: Урбана регулатива |
19 | МАСУ М3.5 |
Интегрални пројекат 2Иновативне зејаднице_ Иновација је прича о људима. Заједница не може да иновира – људи стварају иновације. Иновација је суштински људско активност: природна, проактивна, урођена, нелинеарна и у свом најчистијем облику представља врхунац самоактуализације појединца.Одрживост заједнице се базира на отпорности и еластичности те заједнице да реагује на промене у ширем окружењу. Иновативне заједнице су у позицији да подстакну и остваре одрживост заједнице. Иновативна заједница није основана са циљем да производи и дистрибуира достигнућа малог броја појединца. Она мора имати организациону способност да стимулише, негује, развија и продуктивно искористити инхерентне иновативне квалитете својих људи да створе одрживу конкурентску предност у свом тржишту или арени рада.У локалном управљању „иновативност” је – између осталог – способност да се разуме и анализирају проблеми; партнерство како би се активирали различити извори (унутрашњи као и спољашњи) и прилагодили свом локалном контексту; ангажман и активно учешће свих релевантних актера; поштујући историју и културу локалне/регионалне територијењ у проналажењу нових решења. КУРИКУЛУМ: Интегрални пројекат 2 |
20 | МАСУ М3.6 |
Технике и алати 2Технике и алати за успостављање добре комуникације и оснаживање свих учесника за партиципацију и сарадњу у процесу локалног развоја премиса су ефективности интегралног планирања и ефикасности спровођења планова и пројеката, и саставни су део професионалног профила савременог урбанисте. Улога урбаниста у савремениим условима превазилази скуп експертских послова и проширује се на задатке фасилитације планерског процеса. У том смислу: Основни циљ наставе на предмету је упознавање, стицање знања и савладавање вештина у коришћењу основних техника и организационих и поступака фасилитације и медијације у колаборативном партиципативном процесу планирања пројектовања. Оперативни циљ наставе је упознавање и савладавање коришћења основних алата за поступак планирања и организације партиципативног процеса и система информисања учесника. КУРИКУЛУМ: Технике и алати 2 |
број_ | шифра______ | Мастер академске студије Интегрални урбанизам 2016/17 ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ |
---|---|---|
21 | МАСУ М3.7 |
Изборни предмет 3Предмети изборног блока: |
4. семестар
број_ | шифра______ | Мастер академске студије Интегрални урбанизам 2016/17 ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ |
---|---|---|
22 | МАСУ М4.1 |
Стручна праксаОсновни циљ је стицање практичног искуства студената кроз конкретну сарадњу у институцијама које се баве урбаним и просторним планирањем и урбаним дизајном у пракси, истраживачком раду и др. Додатно, циљ је и да студенти стекну додатна знања о процедурама одлучивања, формирању планерских решења, као и да провере теоретска знања у релевантним областима која су стекли током студирања. КУРИКУЛУМ: Стручна пракса |
23 | МАСУ М4.2 |
Мастер тезаИнструменти управљања интегралним урбаним развојем Управљање јавном својином представља темељ демократског друштва. Оно је усмерено ка развоју јавних политика које у основи заступају јавни интерес грађана. У одређеном смислу, управљање јавном својином омогућава јавном сектору остварење бриге о јавном интересу. Као делатност усмерена ка промишљању начина доношења и спровођења одлука у јавном сектору, посебно је оријентисана ка питањима усаглашавања плураритета интереса у оквиру датог друштва. У демократским друштвима се интереси грађана исказују и артикулишу на локалном нивоу, те је стога на локалним самоуправама велика одговорност за управљање својином, јер се кроз њу преламају интереси непосредних корисника. Управљање јавном својином је утемељено у концепт одрживог развоја и подразумева ефикасно, ефективно и проактивно деловање са циљем постизања оних вредности које обезбеђују оптималну корист уз што мање негативних последица. Поред тога, укључује принципе доброг управљања као што је партиципативност, оријентисаност ка постизању консензуса, одговорност, транспарентност, правичност, поузданост, инклузивност и заснованост на владавини права. Укључује и планирање територије и дефинисање намена чиме се, како традиционално тако и у савременим условима штити јавни интерес. Са демократским променама у Србији је започет процес децентрализације власти чиме је велика одговорност за управљање развојем пренета на локалне самоуправе. Са променом Устава (2006), доношењем Закона о јавној својини (2011) и изменама и допунама Закона о планирању и изградњи (2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014) локалне самоуправе су добиле власништво над имовином и тиме право и обавезу да успоставе управљање том имовином у најбољем интересу локалне заједнице у целини. У условима још увек текуће транзиције, управљања јавном својином се поставља у релацију са јавном наменом, јавним интересом и јавним добрима. Мастер рад студената ће бити усмерен ка операционализацији инструмента управљања јавном својином кроз креирање иновативних интегралних урбаних пројеката сегмента градског подручја. Полигон за израду пројеката је Град Панчево. КУРИКУЛУМ: Мастер теза |
24_____ | МАСУ_М4.3__ |
Мастер пројекатИнтегрални урбани пројекти за управљање јавном својином на локалном нивоу Управљање јавном својином представља темељ демократског друштва. Оно је усмерено ка развоју јавних политика које у основи заступају јавни интерес грађана. У одређеном смислу, управљање јавном својином омогућава јавном сектору остварење бриге о јавном интересу. Као делатност усмерена ка промишљању начина доношења и спровођења одлука у јавном сектору, посебно је оријентисана ка питањима усаглашавања пруларитета интереса у оквиру датог друштва. У демократским друштвима се интереси грађана исказују и артикулушу на локалном нивоу, те је стога на локалним самоуправама велика одговорност за управљање својином, јер се кроз њу преламају интереси непосредних корисника. Управљање јавном својином је утемељено у концепт одрживог развоја и подразумева ефикасно, ефективно и проактивно деловање са циљем постизања оних вредности које обезбеђују оптималну корист уз што мање негативних последица. Поред тога, укључује принципе доброг управљања као што је партиципативност, оријентисаност ка постизању консензуса, одговорност, транспарентност, правичност, поузданост, инклузивност и заснованост на владавини права. Укључује и планирање територије и дефинисање намена чиме се, како традиционално тако и у савременим условима штити јавни интерес. Са демократским променама у Србији је започет процес децентрализације власти чиме је велика одговорност за управљање развојем пренета на локалне самоуправе. Са променом Устава (2006), доношењем Закона о јавној својини (2011) и изменама и допунама Закона о планирању и изградњи (2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014) локалне самоуправе су добиле власништво над имовином и тиме право и обавезу да успоставе управљање том имовином у најбољем интересу локалне заједнице у целини. У условима још увек текуће транзиције, управљања јавном својином се поставља у релацију са јавном наменом, јавним интересом и јавним добрима. Мастер рад студената ће бити усмерен ка операционализацији инструмента управљања јавном својином кроз креирање иновативних интегралних урбаних пројеката сегмента градског подручја. Полигон за израду пројеката је Град Панчево. КУРИКУЛУМ: Мастер пројекат |