Master akademske studije drugog stepena.
Trajanje studija: 2 godine – 120 ESPB
3. semestar
broj_ | šifra______ | Master akademske studije Integralni urbanizam 2016/17 OBAVEZNI PREDMETI |
---|---|---|
15 | MASU M3.1 |
Teorija planiranjaSavremeni gradovi sa svojim složenim problemima i brojnim konfliktima zahtevaju promenu profesionalnog pristupa u usmeravanju razvoja. Cilj kursa je upoznavanje sa ulogom struke u izmenjenom ekonomskom, institucionalnom i kulturnom okviru. Planiranje se posmatra kao delatnost koja podrazumeva upravljanje kako proizvodima tako i procesima planiranja. Kroz prezentaciju i analizu primera urbane intervencije studenti se upoznaju sa ulogom različitih aktera, privatnih i javnih u rešavanju društvenih problema i omogućavanju i podsticanju razvoja. Poseban naglasak je na razumevanju participativnog/kolaborativnog procesa kao i institucionalnog i organizacionog okvira strateških i prostornih planova i projekata prostornog razvoja u uslovima konfliktnih ciljeva razvoja: globalne konkurencije, društvene jednakosti i ostvarenja boljih uslova života. KURIKULUM: Teorija planiranja |
16 | MASU M3.2 |
Urbani prostori kao javno dobroKURIKULUM: Urbani prostori kao javno dobro |
17 | MASU M3.3 |
Metodologija planiranjaOsnovni cilj predmeta je ovladavanje materijom koja se tiče procesa planiranja i planerske metodologije. Biće diskutovana pitanja uloge, obuhvata i domena urbanističkog planiranja. Na predmetu se istražuju relacije između urbanističkog planiranja, urbanog dizajna i projektovanja. Studenti će ovladati osnovnim znanjima i veštinama od značaja za izradu planskih dokumenata: (1) upoznavanje sa osnovnim metodama koje se upotrebljavaju u planiranju, i (2) dizajn procesa planiranja. Metodologija planiranja i planerski metodi se razmatraju u okviru racionalnog i kolaborativnog modela planiranja i različitih oblika planova: strateških, akcionih, generalnih, regulacionih. KURIKULUM: Metodologija planiranja |
18 | MASU M3.4 |
Urbana regulativaKroz predmet Urbana regulativa studenti se upoznaju sa zakonskim odgovornostima arhitekte-urbaniste, kao i sistemom institucija i procedura u urbanom i prostornom planiranju u Srbiji. Kroz vizuru urbane regulative upoznaju se kategorije kao što su javni interes, implementacija planskih rešenja, potom obaveze, kompetencije, mesto i vreme uključivanja učesnika u procesu urbanog i prostornog planiranja u skladu sa važećim propisima, i dr. Istražujući studiju slučaja nelegalne prakse, studenti istražuju domet i ograničenja legislative i regulative, kao i sistema planiranja i izgradnje u Srbiji. KURIKULUM: Urbana regulativa |
19 | MASU M3.5 |
Integralni projekat 2Inovativne zejadnice_ Inovacija je priča o ljudima. Zajednica ne može da inovira – ljudi stvaraju inovacije. Inovacija je suštinski ljudsko aktivnost: prirodna, proaktivna, urođena, nelinearna i u svom najčistijem obliku predstavlja vrhunac samoaktualizacije pojedinca.Održivost zajednice se bazira na otpornosti i elastičnosti te zajednice da reaguje na promene u širem okruženju. Inovativne zajednice su u poziciji da podstaknu i ostvare održivost zajednice. Inovativna zajednica nije osnovana sa ciljem da proizvodi i distribuira dostignuća malog broja pojedinca. Ona mora imati organizacionu sposobnost da stimuliše, neguje, razvija i produktivno iskoristiti inherentne inovativne kvalitete svojih ljudi da stvore održivu konkurentsku prednost u svom tržištu ili areni rada.U lokalnom upravljanju „inovativnost” je – između ostalog – sposobnost da se razume i analiziraju problemi; partnerstvo kako bi se aktivirali različiti izvori (unutrašnji kao i spoljašnji) i prilagodili svom lokalnom kontekstu; angažman i aktivno učešće svih relevantnih aktera; poštujući istoriju i kulturu lokalne/regionalne teritorijenj u pronalaženju novih rešenja. KURIKULUM: Integralni projekat 2 |
20 | MASU M3.6 |
Tehnike i alati 2Tehnike i alati za uspostavljanje dobre komunikacije i osnaživanje svih učesnika za participaciju i saradnju u procesu lokalnog razvoja premisa su efektivnosti integralnog planiranja i efikasnosti sprovođenja planova i projekata, i sastavni su deo profesionalnog profila savremenog urbaniste. Uloga urbanista u savremeniim uslovima prevazilazi skup ekspertskih poslova i proširuje se na zadatke fasilitacije planerskog procesa. U tom smislu: Osnovni cilj nastave na predmetu je upoznavanje, sticanje znanja i savladavanje veština u korišćenju osnovnih tehnika i organizacionih i postupaka fasilitacije i medijacije u kolaborativnom participativnom procesu planiranja projektovanja. Operativni cilj nastave je upoznavanje i savladavanje korišćenja osnovnih alata za postupak planiranja i organizacije participativnog procesa i sistema informisanja učesnika. KURIKULUM: Tehnike i alati 2 |
broj_ | šifra______ | Master akademske studije Integralni urbanizam 2016/17 IZBORNI PREDMET |
---|---|---|
21 | MASU M3.7 |
Izborni predmet 3Predmeti izbornog bloka: |
4. semestar
broj_ | šifra______ | Master akademske studije Integralni urbanizam 2016/17 OBAVEZNI PREDMETI |
---|---|---|
22 | MASU M4.1 |
Stručna praksaOsnovni cilj je sticanje praktičnog iskustva studenata kroz konkretnu saradnju u institucijama koje se bave urbanim i prostornim planiranjem i urbanim dizajnom u praksi, istraživačkom radu i dr. Dodatno, cilj je i da studenti steknu dodatna znanja o procedurama odlučivanja, formiranju planerskih rešenja, kao i da provere teoretska znanja u relevantnim oblastima koja su stekli tokom studiranja. KURIKULUM: Stručna praksa |
23 | MASU M4.2 |
Master tezaInstrumenti upravljanja integralnim urbanim razvojem Upravljanje javnom svojinom predstavlja temelj demokratskog društva. Ono je usmereno ka razvoju javnih politika koje u osnovi zastupaju javni interes građana. U određenom smislu, upravljanje javnom svojinom omogućava javnom sektoru ostvarenje brige o javnom interesu. Kao delatnost usmerena ka promišljanju načina donošenja i sprovođenja odluka u javnom sektoru, posebno je orijentisana ka pitanjima usaglašavanja plurariteta interesa u okviru datog društva. U demokratskim društvima se interesi građana iskazuju i artikulišu na lokalnom nivou, te je stoga na lokalnim samoupravama velika odgovornost za upravljanje svojinom, jer se kroz nju prelamaju interesi neposrednih korisnika. Upravljanje javnom svojinom je utemeljeno u koncept održivog razvoja i podrazumeva efikasno, efektivno i proaktivno delovanje sa ciljem postizanja onih vrednosti koje obezbeđuju optimalnu korist uz što manje negativnih posledica. Pored toga, uključuje principe dobrog upravljanja kao što je participativnost, orijentisanost ka postizanju konsenzusa, odgovornost, transparentnost, pravičnost, pouzdanost, inkluzivnost i zasnovanost na vladavini prava. Uključuje i planiranje teritorije i definisanje namena čime se, kako tradicionalno tako i u savremenim uslovima štiti javni interes. Sa demokratskim promenama u Srbiji je započet proces decentralizacije vlasti čime je velika odgovornost za upravljanje razvojem preneta na lokalne samouprave. Sa promenom Ustava (2006), donošenjem Zakona o javnoj svojini (2011) i izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji (2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014) lokalne samouprave su dobile vlasništvo nad imovinom i time pravo i obavezu da uspostave upravljanje tom imovinom u najboljem interesu lokalne zajednice u celini. U uslovima još uvek tekuće tranzicije, upravljanja javnom svojinom se postavlja u relaciju sa javnom namenom, javnim interesom i javnim dobrima. Master rad studenata će biti usmeren ka operacionalizaciji instrumenta upravljanja javnom svojinom kroz kreiranje inovativnih integralnih urbanih projekata segmenta gradskog područja. Poligon za izradu projekata je Grad Pančevo. KURIKULUM: Master teza |
24_____ | MASU_M4.3__ |
Master projekatIntegralni urbani projekti za upravljanje javnom svojinom na lokalnom nivou Upravljanje javnom svojinom predstavlja temelj demokratskog društva. Ono je usmereno ka razvoju javnih politika koje u osnovi zastupaju javni interes građana. U određenom smislu, upravljanje javnom svojinom omogućava javnom sektoru ostvarenje brige o javnom interesu. Kao delatnost usmerena ka promišljanju načina donošenja i sprovođenja odluka u javnom sektoru, posebno je orijentisana ka pitanjima usaglašavanja prulariteta interesa u okviru datog društva. U demokratskim društvima se interesi građana iskazuju i artikulušu na lokalnom nivou, te je stoga na lokalnim samoupravama velika odgovornost za upravljanje svojinom, jer se kroz nju prelamaju interesi neposrednih korisnika. Upravljanje javnom svojinom je utemeljeno u koncept održivog razvoja i podrazumeva efikasno, efektivno i proaktivno delovanje sa ciljem postizanja onih vrednosti koje obezbeđuju optimalnu korist uz što manje negativnih posledica. Pored toga, uključuje principe dobrog upravljanja kao što je participativnost, orijentisanost ka postizanju konsenzusa, odgovornost, transparentnost, pravičnost, pouzdanost, inkluzivnost i zasnovanost na vladavini prava. Uključuje i planiranje teritorije i definisanje namena čime se, kako tradicionalno tako i u savremenim uslovima štiti javni interes. Sa demokratskim promenama u Srbiji je započet proces decentralizacije vlasti čime je velika odgovornost za upravljanje razvojem preneta na lokalne samouprave. Sa promenom Ustava (2006), donošenjem Zakona o javnoj svojini (2011) i izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji (2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014) lokalne samouprave su dobile vlasništvo nad imovinom i time pravo i obavezu da uspostave upravljanje tom imovinom u najboljem interesu lokalne zajednice u celini. U uslovima još uvek tekuće tranzicije, upravljanja javnom svojinom se postavlja u relaciju sa javnom namenom, javnim interesom i javnim dobrima. Master rad studenata će biti usmeren ka operacionalizaciji instrumenta upravljanja javnom svojinom kroz kreiranje inovativnih integralnih urbanih projekata segmenta gradskog područja. Poligon za izradu projekata je Grad Pančevo. KURIKULUM: Master projekat |