Модул 19 – Студио пројекат 4 – синтеза
НАЗИВ ПРЕДМЕТА:
МОДУЛ 19 – Студио пројекат 4 – синтеза: Курс 19. – Студио пројекат 4 – синтеза , 12 ЕСПБ
ГОДИНА СТУДИЈА:
III година – 6. семестар Основних академских студија Архитектура – 2015/16.
Просторни и тематски оквир задатка:
Архитектонско-урбанистички пројекат
Крај г:рада
Архитектонско-урбанистички пројекат стамбене целине вишепородичног становања са пратећим садржајима у насељу Макиш, општина Чукарица, Београд
Вртни градови будућности, Future Spaces Foundation 2015 | © Borja Bonaque
Циљеви и приступ настави:
Задатак на предмету Студио пројекат 4-Синтеза у пролећном семестру шк. 2015/16. године у просторном и тематском смислу надовезује са на задатак из претходног (петог) семестра са предмета Студио пројекат 3- Урбанизам (Департман за урбанизам). На тај начин се остварује континуитет у настави на основним студијама и кроз међудепартманску сарадњу даје боља слика студентима о значају и особинама професије за коју се школују. У претходном семестру обрађивана је зона насеља Макиш, општина Чукарица, кроз задатак под заједничким насловом „Макиш – Београд, нови део града“ који је диференциран у 12 менторских студија са специфичним методолошким приступом сваког од наставника- руководилаца студија. Резултат тог рада представљају студентски, урбанистичко- архитектонски пројекти који су разрађени од концептуалног, преко програмског нивоа па све до ситуационог, саобраћајног, регулационо-волуметријског решења у размери 1/1000 и 1/500. За потребе рада у пролећном семестру биће изабрани најуспешнији студентски пројекти са предмета СП-3 Урбанизам, који ће послужити као подлога за даљу анализу и пројектовање.
Шири тематски и просторни оквир задатка:
Шири просторни оквир задатка налази се на територији општине Чукарица, у оквиру насеља Макиш. У односу на структуру града, позиција локације на самом рубу, намеће као истраживачко питање тему пројектовања новог градског КРАЈА. Појам краја у контексту задатка представља како архитектонско-урбанистичку, тако и социолошку провокацију, у оквиру које се преплиће низ тема које могу послужити као концептуална подлога за пројектовање новог градског блока. У том контексту, потребно је преиспитати и анализирати карактеристике архитектонске, урбане, али и друштвено-социјалне физиономије новог краја. У просторном смислу, крај се састоји из више суседстава, првенствено одређених функцијом становања, али истовремено, то је и подручје, место одрастања или боравка са којим се корисници идентификују и који их на неки начин обележавају…
Пројектни програм:
Пројектни програм је базиран на типологији вишепородичног становања са пројектантском провером њених савремених концептуалних, контекстуалних и моделских варијација. Тежиште аналитичког рада у студију је у домену испитивања просторних и програмских корелација у новом ГРАДСКОМ БЛОКУ. У програмском смислу, осим функције становања, потребно је предвидети и низ комплементарних активности као што су: трговина, угоститељство, рекреација, итд. У односу на појединачна урбанистичка решења, ове активности могу послужити као концептуална подлога за пројектовање ових додатних садржаја у склопу стамбених објеката, или у оквиру посебних објеката (вртић, центар месне заједнице, самопослуге, школа, спортски центар, итд) и то са идејом да се насељу Макиш у будућности омогући одрживи економски и просторни развој, са акцентованим еколошким и социолошким унапређењима.
Циљ задатка:
Испитивање нових типолошких модела вишепородичног становања и њихова архитектонска интерпретација јесу кључни циљ задатка. Од студената се очекује предани рад уз примену свих до сада усвојених знања са студија, али и креативност, пројектантска храброст и одговорност у проналажењу нових, модерних приступа теми која се обрађује. Коначни резултат требао би да буде исказан кроз израду архитектонско- урбанистичког пројекта који је по свом садржају, значењу и презентацији интернационално препознатљив, комуникативан и јасан, а по начину израде индивидуалан и поткрепљен чврстим пројектантским и теоријским ставовима.
Руководиоци студија и сарадници са Департмана за архитектуру:
01. арх. Владимир Лојаница, редовни професор
02. арх. Дејан Миљковић, редовни професор
03. мр Милан Вујовић, ванредни професор
04. арх. Борислав Петровић, ванредни професор
05. арх. Иван Рашковић, ванредни професор
06. арх. Горан Војводић, ванредни професор
07. др Владимир Миленковић, ванредни професор
08. др Ана Никезић, доцент
09. арх. Милош Ненадовић, доцент
10. др Милан Максимовић, доцент
11. арх. Милош Комленић, доцент
12. др Марија Милинковић, доцент
13. др Ђорђе Стојановић, доцент
Руководиоци студија и сарадници са Департмана за урбанизам:
01. др Александра Ступар, ванредни професор
02. др Владимир Михајлов, доцент
03. др Милица Милојевић, доцент
Руководилац студијске целине:
мр Милан Вујовић, ванредни професор