Modul 17 – Izborni modul
CILJ NASTAVE NA MODULU:
Izborni modul u prvom delu studija omogućava studentima da dopune osnovni korpus znanja određenim izbornim oblastima. Lista izbornih predmeta nudi se svake školske godine. Moguće je neki od izbornih predmeta odslušati i na drugoj visokoškolskoj ustanovi, uz odgovarajući sertifikat o ispunjenim obavezama, i uz prethodno odobrenje Prodekana za nastavu.
POTREBNA PREDZNANJA:
Nisu potrebna posebna predznanja već odgovarajuća interesovanja za proširivanje osnovnog korpusa znanja.
NAZIV PREDMETA:
MODUL 17 – Izborni modul: Kurs 17.1. – Izborni predmet 1, 3 ESPB
GODINA STUDIJA:
III godina – 5. semestar Osnovnih akademskih studija Arhitektura – 2015/16.
Kurs 17.1. – Izborni predmet 1:
ARHITEKTA MORA BITI PISMEN
Nastavnik:
dr Gordana Milošević- Jevtić, docent
Osnovna ideja predmeta pod opštim radnim naslovom “ARHITEKTA MORA BITI PISMEN” je upoznavanje pojedinih oblasti antičkog graditeljstva kroz osnovne tekstove iz traktata Deset knjiga o arhitekturi (De Architectura libri decem), arhitekte Vitruvija, iz druge polovine 1. veka pre naše ere. U interaktivnom radu biće analizovani elementi njegovog traktata sa posebnim osvrtom na doslednu primenu ili odstupanje u vreme najvećih graditeljskih poduhvata u Rimskom carstvu, i sa posebnim osvrtom na dalekosežniji uticaj ovog dela na renesansne arhitekte i teoretičare arhitekture. Proučavanje Vitruvijevih preporuka i njihova primena u renesansnoj arhitekturi kao i arhitekturi novog doba uopšte, predstavlja dobru osnovu za budući rad na projektovanju primenom proporcija, modula, simetrije i drugih prepoznatljivih elementa u savremenoj arhitekturi. Stečena specifična znanja bila bi od neposredne koristi budućim graditeljima za pravilno razumevanje i opismenjavanje u oblasti istorijske i savremene arhitekture.
KURIKULUM: ARHITEKTA MORA BITI PISMEN FORMULAR: ARHITEKTA MORA BITI PISMENKurs 17.1. – Izborni predmet 1:
ARHITEKTURA ILI REVOLUCIJA
Nastavnik:
dr Vladimir Mihajlov, docent
Polazeći od dileme Le Corbusiera, izborni predmet razmatra idealne i utopijske aspekte planiranja i arhitekture gradova, kao potencijale za razvoj Beograda .
Svi smo svedoci da su pojedini elementi distopijskih koncepata poput „1984-te“ DŽ. Orvela već realizovani u savremenom gradu, pa kurs stoga razmatra mogućnosti za realizaciju idealnih koncepata, odnosno pozitivnih, utopijskih planskih i arhitektonskih zamisli .
Pozivajući se na tzv. „filozofiju nade“ Ernsta Bloha, upoznaju se i razmatraju utopijski koncepti različitih autora – funkcionalni, saobraćajni, higijenski i estetski, (npr. Grad Sunca, Ikarija, Vrtni grad, Higija, Broadacre city, Ville Radieuse…), u cilju pronalaženja potencijalnih rešenja za određene probleme u različitim delovima Beograda.
Pored osnovnih predznanja iz urbanistickog projektovanja i urbanih funkcija, ovde se podrazumeva i neophodno upoznavanje sa društveno – humanističkom dimenzijom grada, jer svaka utopija, odnosno zamisao o boljem gradu, zahteva i promene društva.
Kurs 17.1. – Izborni predmet 1:
ELEMENTI ARMIRANOBETONSKIH KONSTRUKCIJA
Nastavnik:
dr Ruža Okrajnov-Bajić, docent
Cilj ovog kursa je temeljnije upoznavanje studenata sa mogućnostima primene armiranog betona u savremenim arhitektonskim objektima, kroz upoznavanje sa pravilima projektovanja i proračuna armiranobetonskih konstrukcija.
Kroz ciklus predavanja studenti se upoznaju sa elementima konstrukcija koji se obično izvode u armiranom betonu.
Detaljnije će se proučavati oblikovanje i konstruisanje, proračun i dimenzionisanje, konačno detalji armiranja i izvođenja pojedinih armiranobetonskih elemenata konstrukcija.
Rešeni brojni primeri biće objašnjeni da bi studenti mogli samostalno da urade svoje zadatke u okviru elaborata.
Kurs 17.1. – Izborni predmet 1:
ENGLESKI ZA ARHITEKTE 1
Nastavnik:
dr Gordana Vuković-Nikolić, docent
Razvoj verbalnih sposobnosti u oblasti stranog jezika struke (engleskog) na tekstovima koji su deskriptivnog karaktera, sa temama vezanim za konkretni kontekst studija arhitekture na Arhitektonskom fakultetu BU. Integrisanim pristupom nastavi razvija se jezička sposobnost slušanja, čitanja, govorenja i pisanja, ali je primarni cilj da se analitički obrade i racionalizuju razni tipovi tzv.“opisnog diskursa“ u tekstovima iz arhitekture na engleskom jeziku.
KURIKULUM: ENGLESKI ZA ARHITEKTE 1 FORMULAR: ENGLESKI ZA ARHITEKTE 1Kurs 17.1. – Izborni predmet 1:
KONCEPTI SUSEDSTVA
Nastavnik:
dr Milica Milojević, docent
Razumevanje kompleksnosti fenomena susedstva, kulture građenja i regulacije distance u stamebenim grupacijama. Upoznavanje sa različitim konceptima suživota u gradu, u planski i spontano organizovanim naseljima kako bi se u maloj razmeri (mikroplanu) sagledala kompleksnost urbanih fenomena i relacija. Sadržaj nastave obuhvata aspekte planiranja, projektovanja i konceptualizacije urbanog sklopa na nivou susedstva tako da studenti različitih interesovanja razviju lični istraživački senzibilitet i angažuju stečene veštine u kreiranju i interpretaciji koncepta susedstva. U ispitnom radu akcenat je na povezivanju konceptualne ravni socio-prostorne organizacije, urbanističkog projekta i kulture građenja.
KURIKULUM: KONCEPTI SUSEDSTVA FORMULAR: KONCEPTI SUSEDSTVAKurs 17.1. – Izborni predmet 1:
MORFOLOGIJA GRADSKIH POTEZA
Nastavnik:
dr Aleksandra Đukić, vanredni profesor
Nastava je usmerena ka razvijanju znanja i veština u oblasti urbanističkog projektovanja i rekosntrukcije, na brojne teme urbanističke kompozicije poteza. Cilj nastave je nadgradnja postojećih znanja na predmetu oblikovanje gradskih prostora, kao i razumevanje osnivnih savremenih metoda i tehnika unapređenja organizacije urbane strukture, sa posebnim akcentom na gradove Srbije. Istraživanje se sprovodi na konkretnom prostoru – polignu. Rad studenata podrazumeva dve celine: istraživačku i predlog intervencije.
KURIKULUM: MORFOLOGIJA GRADSKIH POTEZA FORMULAR: MORFOLOGIJA GRADSKIH POTEZAKurs 17.1. – Izborni predmet 1:
NOVO ČITANJE ARHITEKTURE
Nastavnik:
dr Renata Jadrešin-Milić, docent
Nastava na ovom predmetu zasnovana je na ideji da se studenti arhitekture na nov način upoznaju sa procesom razvoja graditeljstva kroz vreme. U želji da sagledaju kontinuitet i transformacije vezane za filozofiju građenja i osnovne tokove arhitektonske misli, studentima se istorija arhitekture predstavlja kao interesantna materija – podloga iz koje se uči. Analizom gotovih arhitektonskih dela iz prošlosti studenti stiču iskustva o tome kako se tada projektovalo, sa kojim problemima su se autori suočavali i kako su ih rešavali u projektantskom smislu.
Koji su praktični projektantski problemi stajali pred arhitektama i graditeljima kroz istoriju arhitekture? Šta su se pitali? Koje su im bile brige? Davanjem odgovora na pitanja koja se u arhitekturi tiču istorije, savremenog trenutka i budućeg, poput: Kakav zadatak arhitekta dobija kroz istoriju? Kako na njega odgovara formom i stilom? Čime to postiže? Koji odnosi vladaju između prirodnog i građenog prostora? Kako nastaje arhitektonski arhetip i kako se razvija? Šta se dešava sa građevinom kada se menjaju njen oblik ili veličina? Kako se mire konfliktni detalji i dimenzije na fasadi? Koja je uloga fasade građevine u pokazivanju statusa njenog vlasnika? Koje potrebe, osim fizičkih, građevina treba da izrazi i kako to arhitekta ispunjava?, studenti uočavaju korist ovog višehiljadugodišnjeg graditeljskog iskustva za sopstveno stvaralaštvo.
Kurs 17.1. – Izborni predmet 1:
OGLEDI IZ KONSTRUKCIJA
Nastavnik:
dr Ruža Okrajnov-Bajić, docent
Osnovni cilj nastave je da studenti nauče principe konstruisanja velikih raspona krovnih konstrukcija sportskih, izložbenih i ostali javnih sadržaja. U postupku nastave studenti treba da savladaju osnove logike formiranja konstruktivnog koncepta i prenošenja sila kod konstrukcija velikih raspona.
KURIKULUM: OGLEDI IZ KONSTRUKCIJA FORMULAR: OGLEDI IZ KONSTRUKCIJAKurs 17.1. – Izborni predmet 1:
SAOBRAĆAJ U GRADU
Nastavnik:
mr Rajko Korica, redovni profesor
kretanje -> povezanost -> saobraćaj -> infrastruktura -> grad
Cilj nastave na ovom predmetu je upoznavanje studenata sa osnovnim karakteristikama, načinom funkcionisanja i planiranja saobraćaja u gradu kroz sagledavanje stanja saobraćajne infrastrukture, karakteristika i parametara koji je određuju (prirodni i stvoreni), sa posebanim osvrtom na nemotorizovani i javni gradski saobraćaj.
Kroz interaktivnu nastavu i multimedijalna predavanja studenti će se upoznati sa različitim saobraćajnim rešenjima i konceptima i na taj način uvideti značaj adekvatnog odvijanja i razvoja saobraćaja za normalno funkcionisanje gradova. Saobraćaj, odnosno mreža saobraćajnica direktno utiče na fizičku strukturu samog grada, ali i dostupnost sadržaja i raspored funkcija, pa samim tim diktira tempo i način života u gradu, omogućavajući nesmetano odvijanje ekonomskih i društvenih aktivnosti. Glavni pravci razvoja saobraćaja u bližoj budućnosti biće usmereni na proširenje, unapređenje i osavremenjivanje kapaciteta već postojećih sistema, pre svega u pogledu brzine, i kvaliteta, udobnosti i ekološke održivosti.
Zadatak studenta čine izrada prezentacije, aktivno učestvovanje u diskusijama, izrada i usmena odbrana seminarskog rada. Vrednuju se sistematičnost, kreativnost, istraživački rad, sposobnost komunikacije i prezentacije, kao i pravilna upotreba izvora, odnosno obavezne i preporučene literature.
KURIKULUM: SAOBRAĆAJ U GRADU FORMULAR: SAOBRAĆAJ U GRADUKurs 17.1. – Izborni predmet 1:
UMETNOST U JAVNIM GRADSKIM PROSTORIMA – PUBLIC ART AND PUBLIC SPACE – MALE URBANE INTERVENCIJE
Nastavnici:
arh. Zoran Đukanović, docent
mr Jelena Živković, docent
Cilj programa “Umetnost u javnim gradskim prostorima, Public Art & Public Space” je upoznavanje studenata sa vrstama, oblicima i uslovima realizacije umetničkih projekata u javnim prostorima koji se ostvaruje interdisciplinarnim delovanjem umetnika, arhitekata, planera i dizajnera kao i različitim oblicima učešća javnosti i lokalne zajednice u procesu planiranja, projektovanja i realizacije.
Zadatak studenata je da izaberu, analiziraju i prezentuju jedan specifičan fenomen iz šireg polja malih urbanih intervencija, te da ponude i realizuju sopstveni, originalni kontekstualno-specifičan projekat mikro intervencije Public Art-a u izabranom javnom gradskom prostoru.
KURIKULUM: UMETNOST U JAVNIM GRADSKIM PROSTORIMA – PUBLIC ART AND PUBLIC SPACE – MEMORIJA GRADA FORMULAR: UMETNOST U JAVNIM GRADSKIM PROSTORIMA – PUBLIC ART AND PUBLIC SPACE – MEMORIJA GRADA